Linkovi

„Zapad zbog Kosova gleda Srbiji kroz prste za sankcije Rusiji"


Vožnja podrške Rusiji u Beogradu, 13. mart 2022.
Vožnja podrške Rusiji u Beogradu, 13. mart 2022.

BEOGRAD - U proteklim mesecima, Brisel je Beogradu uputio nekoliko uslovljavajućih poziva da uvede sankcije Rusiji zbog napada na Ukrajinu, ako želi da napreduje u daljim pregovorima sa EU.

Evropski parlament je u dva navrata pozvao da se obustave pregovori sa Srbijom ako ne bude usaglasila svoju spoljnu politiku sa EU, dok je izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik u nacrtu svog izveštaja uvođenje sankcija Rusiji odredio kao jedan od kriterijuma za napredak u pregovorima. Bilčik je to preneo i u Beogradu, prilikom sastanka sa srpskim zvaničnicima.

Na uvođenje sankcija Rusiji Beograd su pozvali i američki zvaničnici Derek Šole i Gabrijel Eskobar prilikom nedavnih poseta Beogradu, ali su te poruke ostale u drugom planu, jer je centralna tema razgovora bio evropski predlog za Kosovo.

Uprkos sve oštrijim porukama iz EU u kojima se pominju i posledice koje bi Srbija mogla da trpi zbog svoje politike, iz Beograda ne stižu nikakve naznake da bi stav prema usklađivanju spoljne politike sa Briselom mogla da promeni. Predstavnici vlasti su više puta odgovarali da Srbija stavom prema Rusiji štiti svoje nacionalne interese, te da kao suverena zemlja ima pravo da odlučuje o svojoj spoljnoj politici. Srbija je, s druge strane, više puta u međunarodnim organizacijama glasala za rezolucije kojima se osuđuje ruska agresija.

Beograd je već navikao na ta traženja koja traju skoro godinu dana. I prosto je postao imun na tu politku Zapada jer ona, nije na kraju krajeva, nešto efikasna. To su zahtevi, nikada nije Srbija bila priterana do te mere da je uslovljena da to mora da uradi, to su politički pozivi koji su ostali bez odjeka i odgovora u srpskoj politici“, kaže za Glas Amerike diplomata i bivši ambasador Srbije u Belorusiji, Srećko Đukić.

I dok se približava prva godišnjica rata u Ukrajini, Đukić veruje da će obe strane ostati na svojim pozicijama. Srbija jer vodi „kontinuitet radikalske politike prema Rusiji još od vremena Nikole Pašića“, a Zapad zbog svojih računica.

Zapad u celini, zadnjih godina, vodi ipak jednu „soft“ politiku. Dakle, nema tu one politike koja kaže „to smo se dogovorili, nisi uradio, sleduje neka mera kao odgovor na to što nisi uradio“. Zašto je sad to? Ja sam ubeđen da je Zapad celu svoju politiku prema Srbiji i prema aktuelnom beogradskom režimu stavio na Kosovo, da ga privoli, jer to rade već 10 godina. I Zapad oseća da je prirodni vek ove vlasti na izmaku. A ova vlast se obećala oko Kosova, Zapad je sve stavio na ovu vlast da reši Kosovo“.

Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji (Facebook)
Srećko Đukić, bivši ambasador Srbije u Belorusiji (Facebook)

Glas Amerike: Da li to znači da oni tolerišu to što se ne uvode sankcije Rusiji da bi privoleli vlast da reši Kosovo?

Apsolutno. Za njih su sankcije Rusiji sekundarna stvar. One u političkom smislu služe kao neki faktor za podmirivanje, namirivanje u međunarodnoj zajednici, ali centralno pitanje je rešavanje Kosova“, kaže Đukić i napominje da se govorilo o tome da se neće otvarati nova poglavlja ako se ne uvedu sankcije Rusiji, ali ne i da će se ukinuti dotok novca iz EU.

A koliko su pitanje Kosova i sankcije Rusiji povezani?

U nedavnom intervjuu za Glas Amerike, izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik je kazao da normalizacija odnosa Beograda i Prištine, usklađivanje sa spoljnom politikom EU i unutrašnje reforme, idu u paketu i da su isprepletani.

Srećko Đukić veruje da će sankcije Rusiji prirodno doći na red ako se krene u rešavanje kosovskog pitanja po evropskom predlogu - za koji je predsednik Srbije rekao da ga je prihvatio.

Ako krene proces rešavanja kosovskog problema, onda će i pitanje sankcija doći na dnevni red, one će se uvoditi postepeno, možda ne svih devet paketa odjednom, već postepeno. Biraće neke pakete koji su benigni. Ako, pak, ne krene proces Kosova, onda dolaze u obzir i mere prema Srbiji, a onda će režim u Beogradu pokušati da trguje time – nemojte nam uvoditi sankcije, mi ćemo uvesti sankcije Rusiji“.

Uvođenjem sankcija Rusiji, Srbija ne bi trpela veliku ekonomsku štetu, kaže Đukić, jer je izvoz u Rusiju već smanjen zbog rata u Ukrajini, Srbija je prestala da uvozi i rusku naftu jer je kao treća zemlja pogođena sankcijama, a gasna konekcija sa Bugarskom koja treba da se završi u oktobru ove godine omogućila bi Beogradu da ne bude stoprocentno zavisan od ruskog gasa.

Međutim, sankcije Rusiji bile bi politički nepopularna odluka, što su potvrila i različita istraživanja javnog mnjenja u kojima se većina ispitanika odredila protiv takvog poteza.

Hoće li se u Skupštini razgovarati o predlogu za sankcije Rusiji?

Prvi i jedini pokušaj da se ununtar srpskih institucija razgovara o promeni politike je ostao nedovršen.

Krajem prošle godine, u skupštinskom Odboru za spoljne poslove trebalo je da se raspravlja o predlogu rezolucije za uvođenje sankcija Rusiji, koji je podneo predsednik tog odbora i poslanik opozicione SSP, Borko Stefanović. Međutim, sednica je odložena jer članovima odbora nije stigao traženi dokument iz Minsitarstva spoljnih poslova o usklađenosti spoljne politike Srbije sa EU.

Prema tadašnjoj izjavi Stefanovića, taj dokument je poslat iz MSP, ali je umesto u Skupštini – zavšio u Vladi, a kao razlog tome naveo je i moguću sabotažu.

Zašto se nije razgovaralo o sankcijama Rusiji na sednici Odbora za spoljne poslove?
please wait

No media source currently available

0:00 0:04:49 0:00

Stefanović danas nije odgovorio na poziv Glasa Amerike, ali nam je poslanik opozicione „Zajedno-moramo“ Đorđe Miketić potvrdio da dokument i dalje nije stigao u Skupštinu i da se ne zna kada će biti zakazana sednica odbora.

Glas Amerike nije dobio odgovor ni iz Vlade, da li je dokument tamo, i ako jeste – zašto nije prosleđen Skupštini.

XS
SM
MD
LG