Kosovo je slobodno da ne osnuje Zajednicu opština sa srpskom većinom i može u potpunosti da se povuče iz Sporazuma iz 2013. godine, ali tada mora da snosi posledice poništavanja svih dosadašnjih dostignuća, među kojima su slobodno kretanje, pozivni broj i kontrola prelaza sa Srbijom, piše Albanian post pozivajući se na najnoviji non-pejper, prenosi FoNet.
Oštrim i nimalo diplomatskim jezikom u ovom non-pejperu, koji je napisao zapadni diplomata duboko uključen u proces pomirenja između Kosova i Srbije, kako se navodi, postalo je jasno šta Kosovo i Srbija gube ako napori Zapada da uspostavi mir u regionu budu suočeni sa odlaganjem i namernim blokadama Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.
Podeljen na 11 odvojenih delova i sa više od 20 tačaka, non-pejper na šest strana koji, prema izvorima albanskog lista, sumira sve sa čim se Kurti i Vučić suočavaju, više se fokusira na razjašnjavanje kobnih posledica nepotpisivanja sporazuma na osnovu evropskog predloga.
Jedan od najvažnijih delova dokumenta naslovljen je "Dinamika napred - neuspeh nije opcija", gde se jasno ističe da EU i Zapad više nemaju nameru da budu posmatrači u "taktici odlaganja" i "taktici blokiranja" za koje kažu da ih koriste Srbija i Kosovo.
Ako Kosovo ili Srbija ne budu konstruktivni partneri i ne potpišu sporazum, onda "to znači zaustavljanje procesa integracije i potencijalni preokret odnosa sa EU i posledice koje to nosi".
Prema ovom dokumentu, "Kosovo ne može da pretenduje da nastavi da uživa apsolutnu zaštitu od zapadnog sveta, koji je od vitalnog značaja za njegovo postojanje, i da istovremeno okleva da prigrli zapadne napore za trajni mir".
Srbija ne može da teži da nastavi da uživa u finansijskim, ekonomskim i političkim prednostima postojećih sporazuma i da istovremeno podriva napore Zapada za trajni mir, piše u tekstu.
Dokument takođe jasno stavlja do znanja Srbiji da je "kockanje lažnim nadama da će se jednog dana, u budućnosti, NATO i EU urušiti, omogućavajući tako ponovnu okupaciju Kosova, recept za katastrofu".
Zapadne države u ovom dokumentu jasno stavljaju do znanja da su izuzetno uključene i da traže potpisivanje sporazuma koji je minimalno ambiciozan, pa će, ako naiđu na blokade i druga odlaganja, biti veoma rigorozni u pristupu, jer neuspeh ovog procesa ozbiljno narušava kredibilitet EU i kredibilitet čitavog zapadnog sveta.
Zbog toga će na sledećem sastanku strane "biti obaveštene o ozbiljnim posledicama ukoliko predlog bude odbačen", a zapadnjaci će bez oklevanja početi da koriste štapove, jer ukoliko se ikakvo oklevanje pokaže to bi se moglo protumačiti kao nedostatak posvećenosti.
"Bez određenog datuma, trajno odugovlačenje, kašnjenja i blokade će ponovo upravljati/dominirati procesom, ismevajući nemoć Evrope i zapadnog sveta", navodi se u dokumentu.
Čak i Zajednica opština sa srpskom većinom ima rezervisanu tačku u ovom dokumentu. Ponavlja se da to predstavlja neotuđivu obavezu Kosova, dok se navodi da "politički predstavnici Kosova, civilno društvo i istaknuti pojedinci i organizacije moraju da budu deo budućih suštinskih sveobuhvatnih diskusija usmerenih na pronalaženje konsenzusa o prihvatljivom modelu za Asocijaciju predviđenu sporazumom iz 2013. godine".
Pošto je u prošlosti dokazano da osnivanje Asocijacije i Osnovni sporazum predstavljaju isti napor, dokument jasno ističe da su to dva odvojena i paralelna procesa koja se ne spajaju.
Neprihvatljive su taktike odlaganja - Srbija: prvo Asocijacija, pa evropski predlog i taktike blokiranja - Kosovo: prvo sigurna garancija priznanja od pet zemalja EU koje ne priznaju, pa onda evropski predlog, piše Albanian post.
Povodom zahteva Kosova za garanciju priznanja od pet zemalja EU koje ne priznaju nezavisnost, utvrđeno je da je nemoguće dati takvu pisanu garanciju, pošto je svaka od država suverena u svojim odlukama, ali je poznato da su svih 27 zemalja članica EU za evropski predlog.
"Ako ne ranije, kada Kosovo postane članica Saveta Evrope i drugih međunarodnih organizacija kao direktan rezultat evropskog predloga, zemlje koje ne priznaju nezavisnost Kosova će se pridružiti stavu drugih država članica EU (koje priznaju Kosovo)", piše u non pejperu.
Drugi element, koji drugi dokumenti nisu imali, a deo je ovog non-pejpera, jeste pominjanje primera Francuske i Nemačke i kako su ove dve nekada neprijateljske države pronašle "trajni mir".
To ostavlja tempo za konačni pravno obavezujući sporazum posle 2030. godine. U tom trenutku, po uzoru na Berlin i Pariz, Beograd i Priština će podstaći etničke Srbe i Albance da, podeljeni u različite zemlje bivše Jugoslavije, postanu faktor stabilnosti u svojim zemljama i da promovišu novo istorijsko poglavlje prijateljstva, ističe se u tekstu.
Na jednoj od stranica dokumenta pojašnjene su i koristi Kosova i Srbije koje će imati ako su konstruktivni i pristanu na potpisivanje sporazuma, koji, ponavlja se, ima za cilj treći sporazum koji znači sporazum o uzajamnom priznanju.
Za Kosovo se kaže da ako potpiše i uspostavi Asocijaciju u dva odvojena procesa, onda "otključava proces integracije u NATO/EU i počinje da dobija sredstva i investicije u vezi sa procesom integracije".
Evropski predlog za Srbiju bi predstavljao prvi međunarodno priznati dokument u kojem bi Srbija prihvatila da su "Kosovo i Srbija dve odvojene pravno-političke realnosti koje podležu principima upravljanja prema međunarodnom pravu".
