Linkovi

Kako poruka EP utiče na građane Srbije koji su sve ravnodušniji prema članstvu u EU?


Natpis "Nikad u EU" na jednoj zgradi u Beogradu, arhiva

BEOGRAD - Evropski parlament (EP) usvojio je rezoluciju u kojoj prvi put poziva da se napredak Srbije u pregovoriima uslovi usklađivanjem spoljne i bezbednosne politike sa EU, odnosno uvođenjem sankcija Rusiji. Od Beograda se traži i da nastavi sa reformama u oblasti demokratije i vladavine prava. Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, Vladimir Bilčilk, rekao je za RSE da je Beograd dobio od Brisela snažan politički signal da uvede sankcije Rusiji, kao i da rezolucija EP ne govori ništa drugačije od onoga što Brisel od početka ruske invazije na Ukrajinu očekuje od Srbije.

Rezolucija EP nije obavezujuća za ostale institucije EU. Upravo to je istakla i premijerka Ana Brnabić, rekavši da ne očekuje da Evropska komisija postupi po preporukama Evropskog parlamenta, prenosi FoNet. Brnabić je ocenila da preporuke EP, koje se odnose na sankcije Rusiji i postizanje sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa sa međusobnim priznanjem između Beograda i Prištine „nisu fer prema Srbiji“.

Međutim, to što je rezolucija neobavezujuća, ne znači da nema nikakvu težinu, objašnjava u razgovoru za Glas Amerike Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike (CEP).

Koji je uticaj neobavezujućih rezolucija Evropskog parlamenta?
please wait

No media source currently available

0:00 0:00:49 0:00

"Prvo, one generišu javno mnjenje i kreiraju političke rasprave u EU i Zapadnom Balkanu. Svaki put se očekuje neki odgovor na njih i tako se države pozicioniraju. Drugi razlog zašto je značajno, je zato što ti parlamentarci dolaze iz različitih država i oni će zastupati svoje pozicije pred svojim državama i vladama, znači mogu imati indirektnog uticaja...Ja verujem da mnoge članice dele mišljenje Evropskog parlamenta, pa sad imaju jači legitimitet da taj stav i zastupaju u Savetu EU“, kaže Subotić, ali dodaje da rezoluciju ne bi nužno shvatao kao pretnju, već podsticaj državama Zapadnog Balkana da dobiju dodatne fondove ako sprovedu reforme i usaglase spoljnu politiku sa EU.

„Mislim da je važno naglasiti i taj aspekt, da bismo shvatili da priča oko spoljne politike zabrinjava parlament i EU, ali se nude i podsticaji koji Zapadnom Balkanu daju privilegovani status... Ali, ideja svakako nije da se nagrade lideri sa autoritarnim tendencijama koji hoće da se dodvoravaju Putinu“, zaključuje Subotić.

Ravnodušni građani zemlje kandidata za EU

Međutim, koliko poruke poput ove iz EP uopšte dopiru do građana Srbije, koji su prema različitim istraživanjima, sve ravnodušniji prema članstvu u EU?

Novo istraživanje koje je nedavno sprovela CRTA o političkim stavovima građana Srbije, pokazuje da je 36 odsto građana ravnodušno prema pristupanju EU, 28 odsto bi se obradovalo, a 33 odsto zabrinulo. Čak 43 odsto kaže da bi bilo ravnodušno u slučaju da se prekinu pregovori.

Više od dve trećine – 61 odsto građana smatra da Srbija treba da očuva dobre odnose sa Rusijom i po cenu odustajanja od EU. U ratu sa Ukrajinom 58 odsto građana podržava Rusiji.

Vujo Ilić, jedan od autora ovog istraživanja, kaže da je dobijen do sada najveći procent ravnodušnih građana i prema pristupanju, i prema odustajanju od pristupanja uniji. Za to postoji nekoliko razloga. Prvi je zamor od procesa proširenja koji će 2023. napuniti 20 godina. Drugi je kako građani vide EU kroz medije.

Zbog čega su građani sve više ravnodušni prema pristupanju EU, kako je to pokazalo nedavno istraživanje organizacije CRTA?
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:28 0:00

"Mi znamo da se većina građana informiše o političkim temama preko televizije, kanala koji imaju vrlo snažnu provladinu politiku. I tu kroz medijski monitoring već godinama vidimo da se o EU govori uglavnom neutralno, to je tehnički žargon koji se koristi, dok se o drugim spoljnopolitičkim akterima, Rusiji i Kini, govori na prijateljski, pozitivan način. I vremenom se stvorila percepcija EU kao nečeg apstraktnog, nečeg tehničkog. Ali, sa druge strane, se sve vreme govori o pritiscima koji dolazi iz EU i o nečemu što se od Srbije traži. Traži se od Srbije da se odrekne nečeg veoma konkretnog, to su odnosi sa Rusijom, i nečeg veoma konkretnog, a to je Kosovo“, objašnjava Ilić.

Uzimajući u obzir aktuelni kontekst, poruke EP teško mogu da promene stavove građana Srbije.

„EU nema više moćnih instrumenata da utiče na spoljnu politiku Srbije osim fondova. A fondovi, ja ne verujem da mnogo dotiču građane, jer možete da govorite o milionima, milijardama, ali nisam siguran da će to uticati na građane da budu manje ravnodušni ili postanu zainteresovaniji za EU, jer pre svega mislim da građani ne vide ekonomsku korist u svojim ličnim životima u procesu pristupanja EU“, zaključuje Ilić.

Iako vlast, posle usvajanja rezolucije u EP, nije nagovestila da će politiku prema Rusiji promeniti, takva inicijativa je stigla od opozicije.

Predsednik Odbora za spoljne poslove u Skupštini Srbije, poslanik opozicione Stranke slobode i pravde, Borko Stefanović, najavio je da će odboru podneti predlog o uvođenju sankcija Rusiji.

Pitanje je, međutim, ako ta inicijativa prođe Odbor, da li će se o njoj raspravljati i na sednici Skupštine, a izvesno je da i ako do toga dođe, neće biti usvojena.

XS
SM
MD
LG