Linkovi

NATO na raskrsnici: Dva evropska pogleda na bezbednost u Evropi


Prvi od šest džinovskih, višenamenskih Airbus-300 aviona za NATO sleteo je u Ajndhovenu u Holandiji, 1. juna 2020. (Foto: NATO)

U ovogodišnjem, tradicionalnom Američko-EU Forumu za bebzbednost, održanom 7. i 8. jula u Insititutu Brukings u Vašingtonu, pored ostalih učestvovali su nemačka ministarka odbrane, Anegret Kramp-Karenbauer i visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj. Dvoje istaknutih evropskih zvaničnika su se složili u pogledu nekih pitanja, ali među njima postoje i bitne razlike.

Nemačka ministarka odbrane naglasila je prvo da nema alternative NATO-u kada je reč o nemačkoj bezbednosti. Takođe se pozvala na generalnog sekretara alijanse, Jensa Stoltenberga, koji često ukazuje na važnost bezbedne i stabilne Evrope i čvrstog partnerstva sa SAD:

“Stoltenberg je jasno predočio, posebno našim američkim partnerima, da smo svedoci sve agresivnije i sve upornije Rusije. Znamo da saveznici koji dele iste vrednosti, mogu da očuvaju svoju nezavisnost i svoja demokratska načela jedino na čvrstom bezbednosnom tlu. U tome u učestvuju i ‘sjedinjene evropske države.’ Snažna Evropa je nesumnjivo trajan i pouzdan saveznik koji takođe doprinosi jačanju interesa SAD, kao i širenju vrednosti američkog društva,” rekla je Anegret Kramp-Karenbauer.

Prvi čovek evropske diplomatije, Španac Žozep Borelj slaže se sa tom konstatacijom:

“Evropska unija i SAD su prirodni i suštinski partneri. Poštujemo iste vrednosti koje ujedno čine temelj naše uzajamne saradnje. Nema sumnje da među nama postoje i da dolazi do neslaganja, povremeno i po kritičnim pitanjima. Ali na kraju dana, EU i SAD ostaju na istoj strani pregovaračkog stola”.

Međutim, razgovori na temu Nemačke i NATO-a brzo se svode na polemiku, koja sa dolaskom Donalda Trampa u Belu kuću ne prestaje: zbog čega Nemačka, najbogatija zemlja u Evropi, odugovlači sa odvajanjem dogovorenih dva odsto godišnjeg BDP-a za zajednički budžet NATO-a?

Ministarka Kramp odgovara:

“Kada govorimo o podeli tereta, naš cilj je da ispunimo obavezu da do 2030. naš doprinos iznosi deset odsto ukupnog budžeta Alijanse. To znači imaćemo korist od 90 posto budžeta, koje čine doprinosi naših saveznika. Stoga je pitanje povećanog doprinosa u našem interesu, nezavisno od trenutne američke administracije”.

Na sadašnje stanje američko-nemačkih odnosa utiče i pitanje trajnije energetske saradnje između Berlina i Moskve:

“Srećna sam što mogu da priznam da mi nije pri srcu zajednička izgradnja gasovoda Nordstrim2, ali to je projekat ranijih nemačkih vlada, koji je danas već pri kraju. Međutim, nemačka ekonomija sve brže prelazi na alternativne energetske izvore”, rekla je nemačka ministarka.

Nemačka je takođe uhvaćena u makaze eskalirajućeg spora između SAD-a i Kine, od trgovinskih odnosa do ljudskih prava, kao i sve jačeg američkog pritiska na autoritarne poteze Pekinga.

Anegret Kramp-Karenbauer ovako je objasnila politiku Berlina prema Pekingu:

“Kina je u našim očima ‘sistematičan izazov’. To je velika zemlja sa režimom koji pokazuje da možemo ekonomski uspešno da sarađujemo, bez obzira na neslaganje o važnosti ljudskih prava i građanskih sloboda, što se po prvi put događa u istoriji. Kina je istovremeno važan ekonomski partner Evrope. Međutim, kada god Kina koristi svoju ekonomsku moć za vršenje pritiska na druge zemlje, ili za slabljenje međunarodnih organizacija, moramo da upotrebimo sopstvenu ekonomsku moć. Odgovor ne leži u slabljenju međunarodnih organizacija, već je potrebno da iznutra delujemo još snažnije”.

Trgovinske veze Berlina sa Kinom, pored onih sa SAD, znatno su pogodovale Nemačkoj u protekle dve decenije, pružajući joj kontinuriani ekonomski rast, gotovo punu zaposlenosti i izdašne finansijske zalihe koje su omogućile ulaganje 1,13 milijardi dolara u mere za zaštitu nemačke ekonomije tokom pandemije.

Međutim, šef diplomatije EU Žozep Borelj se razilazi se nemačkom ministarkom odbrane po pitanju Kine.

Svoje obraćanje Američko - EU Forumu za bezbednost u Vašingtonu, zaključio je sledećim rečima:

“Međunarodna scena postaje sve više fragmentirana, nastupilo je vreme geostrateškog suparništva - ‘meka’ moć više nije dovoljna. U današnjem svetu je čak postalo teško razaznati ‘meku’ od ‘čvrste’ moći, jer razlike u njima sve više nestaju. Neophodno je da našu meku ‘moć’ dopunimo sa njenom ‘tvrdom’ dimenzijom. Širom sveta očekuju da igramo veću ulogu u oržavanju globalne bezbednosti. Spremni smo za to”.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG