Linkovi

Nejasnoće u američkoj strategiji prema Tajvanu


Predsednik Džo Bajden učestvuje u razgovoru sa biračima u organizaciji mreže CNN, u Baltimoru, 21. oktobra 2021.

Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki u petak se, po svemu sudeći, distancirala od izjave predsednika Džoa Bajdena dan ranije da su SAD rešene da brane Tajvan ukoliko ga napadne Kina.

"Predsednik nije saopštavao bilo kakvu promenu politike, niti je doneo odluku o promeni politike", izjavila je Psaki na konferenciji za novinare u Beloj kući. "Naši vojni odnosi sa Tajvanom su zasnovani na Zakonu o odnosima sa Tajvanom."

U Zakonu o odnosima sa Tajvanom iz 1979. godine, navodi se da će SAD snabdevati oružjem Tajvan kako bi imao dovoljne kapacitete za samoodbranu. Zakon ne kaže da će SAD vojno intervenisati da bi zaštitile Tajvan u slučaju kineskog napada.

ARHIVA - Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki na brifingu za novinare, 21. oktobra 2021.
ARHIVA - Sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki na brifingu za novinare, 21. oktobra 2021.

Komentari Džen Psaki su suprotni onima koje je Bajden izneo na skupu sa biračima u organizaciji CNN-a u četvrtak uveče. Kada je upitan da li bi SAD priskočile u odbranu Tajvana, Bajden je rekao: "Da, to je naša obaveza."

Na pitanje Glasa Amerike da li se predsednik samo pogrešno izrazio, ili, pak, šalje signal Pekingu, Psaki je odgovorila da se "njegova politika nije promenila". Po svemu sudeći u pokušaju da smiri tenzije nastale posle predsednikovog komentara, ponovila je raniju izjavu sekretara za odbranu Lojda Ostina: "Niko ne želi da se zaoštri situacija između Kine i Tajvana, predsednik Bajden to svakako ne želi, i nema razloga da se to dogodi."

Kontradiktorne izjave su, zapravo, u skladu sa dugogodišnjom politikom "strateške neodređenosti" Vašingtona u odnosu na odbranu Tajvana. Pa ipak, Peking, koji smatra Tajvan svojom otcepljenom pokrajinom, upozorio je Vašington da se uzdrži od ohrabrivanja tajvanske nezavisnosti.

"Pozivamo SAD da se iskreno pridržavaju principa jedne Kine, i odredbi iz tri zajednička saopštenja Kine i SAD, da budu mudre u svojim rečima i delima u odnosu na pitanje Tajvana, i izbegnu slanje pogrešnih signala separatističkim snagama za "nezavisnost Tajvana", jer bi to nanelo ozbiljnu štetu američko-kineskim odnosima, i miru i stabilnosti širom Tajvanskog moreuza", saopštio je u petak portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin.

On je ponovio da "nema prostora za Kinu da pravi kompromise ili ustupke", kada je reč o suverenitetu i teritorijalnom integritetu.

Američko-kineski odnosi su trenutno zategnuti zbog pojačanih vojnih aktivnosti Pekinga u Tajvanskom moreuzu i nedavne kinske probe hipersonične rakete.

ARHIVA - Zastave Tajvana i SAD na mestu sastanka američkih i tajvanskih zakonodavaca u Tajpeju, 27. marta 2018.
ARHIVA - Zastave Tajvana i SAD na mestu sastanka američkih i tajvanskih zakonodavaca u Tajpeju, 27. marta 2018.

"Strateška neodređenost"

Ovo nije prvi put da je Bajden rekao da će SAD braniti Tajvan ako bude potrebno. U intervjuu novinaru televizije ABC Džordžu Stefanopulosu u avgustu, Bajden je izjavio da SAD imaju "svetu obavezu" da odgovore na akcije protiv NATO saveznica, "a isto važi za Japan, Južnu Koreju i Tajvan."

Odbrana Tajvana, za razliku od formalnih saveznika Japana i Južne Koreje, nije eksplicitna obaveza SAD. Posle svake Bajdenove izjave o odbrani ostrva, njegova administracija bi donekle povukla tu izjavu.

Dok Bajden možda nije imao nameru da nagovesti promenu američke politike strateške neodređenosti prema Tajvanu, njegove izjave pokazuju da se američka politika možda neformalno okrenula u smeru čvršće posvećenosti bezbednosti Tajvana.

Bajdenovi komentari su možda bili spontani, ali nam oni nešto govore", kaže Metju Kronig, zamenik direktora Skoukroft centra za strategiju i bezbednost, pri Atlantskom savetu. "Ako Kina izvrši invaziju na Tajvan, na predsedniku bi bila konačna odluka o tome šta treba da uradimo, a izgleda je Bajdenov instinkt da brani Tajvan."

Cilj Bajdenovih komentara je možda da se nagovesti da je američka vojna opcija i dalje na stolu, kaže Maks Bergman iz Centra za američki progres.

"Mislim da je to predsednikov jasan i pametan znak upozorenja Kini."

ARHIVA - Posmatrači mašu kineskim zastavama za vreme vojne parade u čast 70 godina od osnivanja Komunističke Kine, 1. oktobra 2019.
ARHIVA - Posmatrači mašu kineskim zastavama za vreme vojne parade u čast 70 godina od osnivanja Komunističke Kine, 1. oktobra 2019.

Kineska hipersonična raketa

Fajnenšel tajms je nedavno objavio da je krajem jula Kina izvršila probu hipersonične rakete sa nuklearnim kapacitetom, što je zapanjilo ameirčke zvaničnike. Peking je demantovao taj izveštaj, navodeći da je izvršio rutinsku probu svemirskog vozila a ne projektila.

Hipersonični projektili "klize" prema meti brzinom pet puta većom od zvuka, oko 6.200 kilometara na sat. Sporiji su od balističke rakete ali podjednako opasni jer njihova brzina dozvoljava nižu, promenljivu putanju zbog čega ih je teže locirati.

Na pitanje Glasa Amerike u sredu da li ga brinu kineski hipersonični projektili, predsednik Bajden je odgovorio "da", a zabrinutost su izrazili i drugi američki zvaničnici. Sekretar Ostin je nedavno izjavio da Vašington pažljivo prati kineski razvoj ovog savremenog sistema.

Karla Bab je učestvovala u pisanju ovog izveštaja.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG