Linkovi

Jovanovič u Kongresu: Osećala sam se ugroženo zbog Trampovih reči


Smenjena ambasadorka SAD u Ukrajini Mari Jovanovič polaže zakletvu na početku svedočenja u Kongresu (Foto: Reuters/Jonathan Ernst)

VAŠINGTON - Bivša američka ambasadorka u Ukrajini Mari Jovanovič rekla je na javnom svedočenju u Predstavničkom domu, koji vodi istragu o opozivu predsednika Trampa, da joj niko nije dao obrazloženje za prevremenu smenu iz Kijeva i da se zbog reči predsednika Trampa da će "morati da prođe kroz neke stvari" osećala ugroženom. Predsednik Tramp kritikovao je Jovanovič na Tviteru za vreme samog svedočenja, što su demokrate doživele kao pokušaj "zastrašivanja svedoka".

Bivša ambasadorka SAD u Ukrajini Mari Jovanovič u uvodnom izlaganju je istakla da nije imala nikakvu političku agendu dok je služila u Ukrajini, već da je služila interesima SAD.

"Iako sam i tada razumela, kao što i sada razumem, da ambasadori služe predsedniku, teško mi je da razumem da je privatni interes prevagnuo u odnosu na nacionalni", rekla je Jovanovič govoreći o svojoj smeni koja se desila u aprilu 2019.

Ona je podsetila da joj je rečeno da predsednik Donald Tramp vodi "prljavu kampanju protiv nje" i da želi njenu smenu.

Odgovarajući na pitanja demokratskog zastupnika u Odboru za obaveštajna pitanja Danijela Goldmana o tome kako je saznala za svoju smenu, Jovanovič je rekla da joj je to preneto u telefonskom razgovoru, tokom događaja koji je organizovala u čast ubijene ukrajinske borkinje protiv korupcije u Kijevu.

"Zamenik državnog sekretara mi je rekao da svaki diplomata treba da zna kada je predsednik izgubio poverenje u njega. Bilo mi je užasno da to čujem, ali mi nije dato nikakvo objašnjenje zašto je to tako... Osećala sam se užasno posle 33 godine službe našoj zemlji, nisam želela da se moja karijera tako završi", rekla je Jovanovič.

Na pitanje advokata Goldmana kako je protumačila reči predsednika Trampa iznete u razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim da će, kao ambasadorka, "morati da prođe kroz neke stvari", Jovanovič je rekla da se osećala kao da joj neko preti.

"Nisam znala na šta tačno misli, ali mi nije zvučalo dobro. Zvučalo je kao pretnja", rekla je vidno uznemirena bivša američka ambasadorka u Ukrajini.

Jovanovič je rekla da je bila šokirana kada je čula kako je predsednik Tramp opisao u razgovoru sa ukrajinskim predsednikom.

“Bio je to strašan trenutak. Osoba koja me je videla kako čitam transkript rekla je da sam prebledela. Imala sam fizičku reakciju.” Na pitanja kako se osećala, odgovorila je: “Bila sam šokirana, zgranuta, poražena da predsednik SAD na taj način priča o bilo kom američkom ambasadoru pred nekim stranim šefom države, a pričao je o meni. Nisam mogla da verujem.”

Jovanovič je ponovila da su optužbe protiv nje izmišljene i istakla da ne zna zbog čega je predsednikov lični advokat Rudi Đulijani napadao i govorio loše o njoj.

Đulijani je pokušao da sa Ukrajincima dogovori pokretanje istrage o Hanteru Bajdenu, sinu Džoa Bajdena, kao i o navodnom ukrajinskom mešanju u izbore u SAD.

Bivša ambasadorka SAD u Kijevu naglasila da je veoma zabrinuta zbog "degradacije institucije Stejt departmenta" i razočarana zbog toga što lideri u Stejt departmentu nisu ustali protiv "kidnapovanja" spoljne poltike.

Šif: Zastrašivanje svedoka u realnom vremenu

Predsednik Donald Tramp je tokom svedočenja Jovanovič na Tviteru napisao da je "gde god je Jovanovič služila kao ambasadorka, situacija postala loša" i da je "on za Ukrajinu uradio mnogo više od predsednika Obame".

Kongresmen Šif je na pretresu pročitao Trampove tvitove i pozvao Jovanovič da odgovori na predsednikove optužbe. „Mislim da nemam takve moći“, rekla je. „Zapravo mislim da gde god sam služila proteklih godina, ja i moje kolege smo učinili stvari boljim za SAD i zemlje u kojima sam služila.“ Jovanovič je rekla da je „veoma zastrašujuće“ kada Tramp tvituje o njoj a Šif je odgovorio da je to bila predsednikova namera. Predsedavajući Odbora za obaveštajna pitanja ocenio je da je zemlja prisustvovala "predsednikovom zastrašivanju svedoka u realnom vremenu."

Tokom pauze, demokratski kongresmen Erik Svolvel, član odbora, rekao je novinarima da bi Trampov napad mogao da se smatra posebnim osnovom za opoziv, zbog opstrukcije pravde. "To je dokaz opstrukcije, zastrašivanja, uticaja na svedoke, ali se zapravo svodi na krivicu, zato što zna šta je uradio", rekao je Svolvel.

Međutim, republikanski kongresmen Džim Džordan odbacio je ideju da su Trampovi tvitovi bili zastrašivanje svedoka. "Svedokinja je govorila, nije mogla ni da zna za tvit da ga gospodin Šif nije pročitao", rekao je.

Bela kuća je saopštila "Taj tvit nije bio zastrašivanje svedoka, nego jednostavno predsednikovo mišljenje, na koje ima pravo. Ovo nije suđenje, ovo je stranački politički proces, ili, preciznije - potpuno nelegitimna predstava, "nameštena" protiv predsednika. Na ovom pretresu se manje poštuje odgovarajuća pravna procedura nego u bilo kakvom sličnom događaju u istoriji naše zemlje. To je zaista sramota".

Predsednik Tramp je rekao da "uopšte ne misli" da su njegovi tvitovi u vreme svedočenja bili "zastrašujući". Rekao je da je malo gledao drugi javni pretres i da je sve to "sramota."

Novi transkript

Samo nekoliko minuta posle početka pretresa, Bela kuća je objavila transcript drugog, ranije razgovora koji je predsednik Tramp vodio sa ukrajinskim predsednikom Zelenskim.

Grubi transkript je, na pretresu, pročitao kongresmen Nunjes, a iz njega se vidi da je ukrajinskom lideru bilo veoma stalo do toga da Tramp prisustvuje njegovoj inauguraciji. Tramp je obećao da će “veliki predstavnik Amerike” prisustvovati događaju, čak i ako on ne bude mogao. Američku delegaciju na kraju je predvodio sekretar za energetiku Rik Peri, pošto je potpredsednik Majk Pens otkazao posetu.

Pitanja republikanaca

Posle pauze, bio je red na republikance da postavljaju pitanja. Kongresmen Devin Nunjes pitao je ambasadorku Jovanovič da li je lično slušala razgovor predsednika Trampa i Zelenskog, ili učestvovala u razgovorima o zaustavljanju vojne pomoći Ukrajini, i ocenio da ne razume zbog čega je ona učesnica pretresa u istrazi odbora za obaveštajna pitanja o opozivu, ako nije materijalni svedok, te da je njen slučaj “možda tema odbora za spoljnopolitička pitanja.”

Republikanski zastupnik Stiv Kastor postavio je pitanje Jovanovič da li je, pošto je povučena iz Ukrajine, ostala i dalje zaposlena u Stejt Departmentu i dobila novo zaduženje kojim je zadovoljna, na šta je ona odgovorila da je "zahvalna na svom poslu". Posle smene, vratila se u Vašington i sada predaje na Školi diplomatije na Univerzitetu Džordžtaun.

Kastor je, takođe, upitao Jovanovič da li veruje da je smenjena zbog želje određenih pojedinaca iz Ukrajine i SAD, da u Kijevu bude drugačiji američki ambasador, na šta je odgovorila da “ne može da zamisli drugi razlog.” Jovanovič je istakla da ne razume motive Rudija Đulijanija za napade na nju.

Republikanski predstavnik je zatim podsetio da je njenu ulogu preuzeo Vilijam Tejlor, ugledni diploma koji je i sam svedočio u istrazi, i pitao za mišljenje o njegovom kredibilitetu. Jovanovič je odgovorila da je Tejlor čovek visokog integriteta ali je podsetila i da je on trenutno otpravnik poslova u američkoj ambasadi u Ukrajini.

Republikanska pitanja takođe su bila koncentrisana na korupciju u Ukrajini, i traženje potvrde Jovanovič da je korupcija bila široko rasprostranjena.

Uvodna izlaganja

Pretres je počeo uvodnim izlaganjima najviše rangiranog demokrate i republikanca u Odboru za obaveštajna pitanja.

Predsedavajući odbora, demokrata Adam Šif rekao je u uvodnom izlaganju da „predsednik ima veliku moć, ali da ona nije apsolutna i ne sme biti korišćena za korupciju“.

„Amerikanci očekuju od predsednika da autoritet koji su mu dali upotrebi u korist nacije, a ne da uništava druge kako bi ostvario ličnu ili političku korist“.

Republikanac Devin Nunjes kritikovao je demokrate zbog pokretanja istrage o opozivu Trampa i nazvao je "političkom vežbom baziranom na glasinama iz druge i treće ruke".

"Problem sa svrgavanjem predsednika sa ovakvim dokazima je očigledan. Ali, na tome se bazira ceo slučaj", rekao je Nunjes u uvodnoj reči.​

Stavovi u Vašingtonu nepromenjeni posle prvog dana javnih svedočenja

Prvi dan svedočenja u istrazi o opozivu predsednika Trampa nije promenio mišljenja u Vašingtonu. Predsednikovi kritičari uvereni su da je zloupotrebio položaj vršenjem pritiska na Ukrajinu da otvori političku istragu protiv članova američke Demokratske partije, a Trampovi verni saveznici nepokolebljivi su u uverenju da predsednik nije uradio ništa loše.

Posle detaljnih iskaza dvojice karijernih diplomata Stejt Departmenta o tome kako je administracija pokušala da utiče na ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da otvori istragu protiv Trampovog glavnog političkog protivnika, bivšeg potpredednika Džoa Bajdena, Tramp je jutros tvitovao da je istraga o opozivu „prevara, presedan i jako loša za zemlju.“

Nensi Pelosi, predsednica Predstavničkog doma, ocenila je na konferenciji za novinare da se Trampovi potezi prema Ukrajini, kojoj je privremeno zamrznuo vojnu pomoć vrednu 391 milon dolara, dok je ujedno tražio istragu protiv jednog od svojih glavnih rivala - svode na ucenu. „Predsednik je priznao razgovor i rekao da je bio savršen. Ja kažem da je bio savršeno pogrešan, to je ucena“, rekla je Pelosi.

Tramp je svedočenje Bila Tejlora i Džordža Kenta nazvao „smešnim“. Tokom dana je retvitovao komentare svojih pristalica, uključujući i procenu kongresmena Marka Medouza da je pretres bio „VELIKI korak nazad“ za neosnovanu fantaziju o opozivu.

Međutim, demokratski kongresmen Džerold Nedler, predsednik Odbora za pravosuđe u Predstavničkom domu koji, ukoliko do te faze dođe, sastavlja optužnicu o opozivu, ocenio je da su jučerašnja svedočenja bila “prilično loša za predsednika”. Ipak, rekao je da za sada nema definitivan stav o tome da li treba napisati tačke optužnice.

Džerold Nedler, predsedavajući Odbora za pravosuđe u Predstavničkom domu, i republikanski kongresmen Dag Kolins.
Džerold Nedler, predsedavajući Odbora za pravosuđe u Predstavničkom domu, i republikanski kongresmen Dag Kolins.

Kelien Konvej, savetnica Bele kuće izjavila je za CNN da je predsednik „veoma spokojan jer se juče na pretresu nije čulo ništa novo.“

Vilijam Tejlor, vršilac dužnosti američkog ambasadora u Ukrajini svedočio je da je njegov saradnik, kasnije identifikovan kao Dejvid Holms, 26. jula, sedeo u jednom restoranu u Kijevu sa američkim ambasadorom u EU Gordonom Sondlendom, koji je milioner i Trampov donator, i čuo delove njegove telefonskog razgovora sa predsednikom Trampom. Prema iskazu tog saradnika, Tramp je pitao Sondlenda, da li Ukrajina otvara “istrage” Bajdena, rada njegovog sina Hantera Bajdena u ukrajinskoj gasnoj kompaniji Burizma, kao i istragu o, sada osporenoj, teoriji da se Ukrajina mešala u izbore 2016, a ne Rusija, kako su zaključile američke obaveštajne službe.

Taj razgovor se odigrao dan pošto je Tramp iz Bele kuće, u telefonskom razgovoru sa Zelenskim koji je trajao pola sata, zatražio “uslugu” – istragu Bajdenovih – u vreme kada je blokirao slanje vojne pomoći Ukrajini vredne 391 milion dolara, koja joj je bila potrebna za borbu protiv proruskih separatista u istočnom delu zemlje.

Tejlor je ispričao da mu je taj saradnik, Dejvid Holms, preneo da je, prema Sondlendu, Trampa više interesovala istraga Bajdenovih, za koju se zalagao njegov lični advokat Rudi Đulijani, nego bilo šta drugo u Ukrajini.

Demokratska članica Kongresa Džeki Spajer, članica odbora za obaveštajna pitanja koji vodi istragu o opozivu, ocenila je da je taj telefonski razgovor, za koji se ranije nije znalo - “bomba”.

Savetnica Bele kuće Kelien Konvej razgovara sa novinarima ispred Bele kuće (arhivski snimak)
Savetnica Bele kuće Kelien Konvej razgovara sa novinarima ispred Bele kuće (arhivski snimak)

Međutim, Trampova savetnica Kelien Konvej rekla je “To nazivate dokazom? Na stvarnom sudu ne bismo dokazom nazvali izjavu: "neko iz mog osoblja je čuo razgovor nekog drugog sa predsednikom i misle da su čuli predsednika kako koristi reč istraga." Vladavina prava i naša velika demokratija ne dozvoljavaju da se takve stvari tretiraju kao dokaz”

Tramp je rekao da ne zna “ništa” o navodnom razgovoru sa Sondlendom.

Istražitelji u Kongresu u petak će ispitati Tejlorovg saradnika Holmsa, a Sondlend treba da javno svedoči u sledeću sredu. On je već svedočio satima iza zatvorenih vrata, i rekao istražiteljima da je jednom pomoćniku Zelenskog rekao da Ukrajina neće dobiti vojnu pomoć ukoliko ukrajinski lider javno ne obeća da će započeti istragu Bajdenovih.

Tramp je u jednom trenutku Sondlenda nazvao “velikim Amerikancem” ali, kada je ovaj promenio svoje svedočenje, rekavši da jesu bili postavljeni uslovi za davanje pomoći Ukrajini, predsednik je rekao da “jedva poznaje tog gospodina.”

Predsednik Tramp odbacuje da je u razgovoru sa Zelenskim tražio uslugu za uslugu, i opisuje svoj telefonski razgovor 25. jula kao “savršen." Posle odlaganja od 55 dana, Tramp je odobrio vojnu pomoć 11. Septembra, a da Ukrajina nije pokrenula istragu protiv Bajdena.

Trampove republikanske pristalice kažu da činjenica da je pomoć oslobođena bez ukrajinske istrage protiv Bajdena glavni dokaz da nije bilo “usluge za uslugu”. Takođe, oni ističu da su Tejlor i Džorž Kent, zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu, posvedočili da nisu imali nikakve lične kontakte sa Trampom u mesecima dok se odvijala ukrajinska drama. Tramp dvojicu diplomata opisuje izrazom “Nikada Trampovci” – ali su obojica odbacila tu karakterizaciju i pozvali se na svoju dugu karijeru u diplomatiji i za vreme republikanskih i demokratskih predsednika.

Sledeće nedelje, pred odborom koji vodi istragu o opozivu, pojaviće se još osam svedoka – uključujući dvojicu zvaničnika koji su slušali Trampov razgovor sa Zelenskim, a to su potpukovnik Aleksandar Vindman, direktor za evropska pitanja u Savetu za nacionalni bezbednost i Dženifer Vilijams, savetnica potpredsednika Majka Pensa za spoljnu politiku.

Politički analitičari u Vašingtonu kažu da bi drama oko Trampovog opoziva mogla da traje nekoliko meseci. Ako optužnica o opozivu bude potvrđena prostom većinom u Predstavničkom domu, što izgleda moguće do kraja godine, u januaru bi se održalo suđenje u Senatu, gde je potrebna dvotrećinska većina za smenu predsednika. Takav tok bi mogao da utiče I na prve primarne izbore u borbi za demokratsku predsedničku nominaciju, koji počinju u februaru. Šestoro demokratskih senatora su među kandidatima za demokratsku nominaciju, i mogli bi da budu prinuđeni da tokom izbora ostanu u Vašingtonu kao deo porote od 100 senatora, koji će odlučiti Trampovu sudbinu, umesto da vode kampanju.

Trampova smena i dalje ne izgleda verovatno. Najmanje 20 republikanaca bi trebalo da glasa za opoziv zajedno sa svim demokratama. Do sada, mali broj republikanaca je kritikovao Trampa zbog ponašanja prema Ukrajini ali nijedan republikanski senator nije pozvao na njegovu smenu putem opoziva, što je drastičan čin koji se nikada nije dogodio u američkoj istoriji.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG