Linkovi

Demostat: RTS promoter vladine politike, srpska opozicija gotovo bez pristupa javnom servisu


Ilustracija TV Dnevnika 2 RTS-a (foto: screenshot)
Ilustracija TV Dnevnika 2 RTS-a (foto: screenshot)

Skoro potpuna cenzura opozicije, izostanak bilo kakve kritike predsednika države i vlade, nedostatak suštinskog sagledavanja problema i izazova u društvu, kao i guranje pod tepih važnih tema i provladino orijentisani gosti – ovo su u najkraćem nalazi monitoringa programa Radio televizije Srbije koju je uradio Istraživačko-izdavački centar Demostat.

Analizirajući dve ključne informativne emisije RTS-a - Jutarnji program i Dnevnik 2 u periodu od 1. do 15. februara, Demostat ukazuje da je pozicija i uloga RTS-a drugačije nego u vreme devedesetih godina, kada je RTS bio nosilac propagande vlasti, ali i govora mržnje.

Danas to rade neki drugi mediji, uključujući i televizije sa nacionalnom frekvencijom, dok se propaganda u korist vlasti na RTS-u sprovodi bez govora mržnje“, ističe se u analizi Demostata.

U okviru Jutarnjeg dnevnika pojavljuje se udarni gost, ali kako ocenjuje Demostat, to je uvek bio neko ko je ili provladinog opredeljenja ili formalno neutralan jer se bavi društvenim temama, najčešće zdravstvom. Takođe, u analizi se ističe i da tokom prvih 15 dana februara u Jutarnjem dnevniku nijednom nije bio gost koji je kritički orijentisan prema vlastima ili stanju u društvu.

Gosti tokom Jutarnjeg programa obično se bave društvenim temama – od zdravstva, turizma ili položaja mladih, do privrede, obrazovanja, kulture, nauke, spoljne politike.

Tokom njihovog gostovanja, političke teme se uopšte ne problematizuju, dok se društvene teme nedovoljno problematizuju“, ističe se u analizi.

U rubrici „Prelistavanje štampe“ u Jutarnjem programu najčešće se čitaju naslovi i lidovi provladino orijentisanih listova, veoma retko se može čuti kritika, koja je uvek fokusirana ili na lokalnu vlast ili se svodi na opšta mesta.

Upravo je ta rubrika najklasičniji primer cenzure. Cenzure svega – i gostiju, i naslova koji se čitaju, i tema o kojima se priča, kako bi se izbegla bilo kakva kritika na račun vlasti. I postoji primetan broj gostiju, posebno kada je reč o Prelistavanju štampe, koji dolaze u tu rubriku i oni se ponavljaju na neki određeni period, dakle posle negde čak i posle pet-šest dana“, kaže Ivana Petronijević Terzić, koautorka Demostatovog istraživanja.

Sa druge strane, ako se i citiraju naslovi dnevnih novina koje su kritički nastrojene, oni se tiču opštih mesta, recimo iz kulture, navodi Demostat u svojoj analizi.

Mi smo za te dve nedelje sagledali recimo dve ili tri priloga koji su bili zaista potpuni i kritički orijentisani, ne samo prema nekim lokalnim institucijama, nego zaista prema politici države i vlasti“, ističe Petronijević Terzić i dodaje da u ove dve udarne emisije RTS-a nema sučeljavanja političkih protivnika.

Kada se govori o Dnevniku 2 – i tu je, kako se ističe u istraživanju, primetno odsustvo kritike vlasti, dok su prilozi nepotpuni i neizbalansirani, najčešće provladino orijentisani, bez pružanja šire slike i konteksta događaja.

Ivana Petronijević Terzić iz Demostata o izveštavanju RTS-a
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:39 0:00

Tokom prve dve nedelje februara predsednik Srbije nije bio gost u Dnevnik 2, ali je zato bilo njegovih direktnih uključenja sa različitih međunarodnih i domaćih skupova, a sam Dnevnik najčešće počinje udarnim prilogom koji se često bazira na izjavama Aleksandra Vučića.

Ali zato opozicije gotovo da i nema u prilozima, a u periodu od 1. do 15. februara nije bilo ni gostovanja kritičara vlasti u studiju - niti u Jutarnjem programu, niti u Dnevniku 2. Kako se kaže u analizi Demostata Ukoliko se opozicija i pojavi, prilozi su vrlo kratki, nepotpuni, bez objašnjavanja uzročno- posledičnih veza i sveobuhvatnijeg konteksta.

Na primer u Dnevniku 2 je objavljena vest da je najveći deo opozicije protestovao tokom konstituisanja novog skupštinskog saziva, da je polagao poslaničke zakletve u hodniku i tako, ali nije bilo preciznog navođenja uzroka takvog poteza. Tako da građanima koji su pratili Dnevnik 2, a koji nisu u toku ili se nisu obavestili iz nekog drugog izvora, nije moglo da bude jasno zašto je opozicija polagala zakletvu u hodniku. Emitovane su tada kratke izjave pojedinih predstavnika opozicije, ali bez nekog objašnjenja nekog šireg konteksta“, kaže Ivana Petronijević Terzić i naglašava da postizborna kriza i izborna krađa nisu teme o kojima je RTS govorio.

Po njenim rečima kada je Evropski parlament usvojio rezoluciju o izborima u Srbiji, RTS je izvestio uravnoteženo, uz izjave i predstavnika opozicije i nekoliko poslanika Evropskog parlamenta, ali takođe - nepotpuno.

Kako ocenjuje sagovornica Glasa Amerike, kada je reč o događajima i temema iz sveta, RTS teži izbalansiranosti:

Izbalansiranost je postignuta kada je reč o obrađivanju nekih velikih svetskih sukoba, poput Ukrajine i Bliskog istoka. Dosta pažnje je bilo posvećeno u ovom periodu protestima u Zapadnoj Evropi, ali recimo problematično je to što se primećuje da RTS mnogo veću pažnju posvećuje tim temama nego što posvećuje recimo postizbornoj krizi u Srbiji“, ukazuje Ivana Petronijević Terzić i ocenjuje da ukoliko bi RTS radila drugačije nego što sada radi - rezultati bilo kojih narednih izbora ne bi bili isti.

Bili bi drugačiji i lošiji za one koji trenutno vode ovu državu“, kaže na kraju razgovora saradnica Demostata.

XS
SM
MD
LG