Puštanjem balona sa porukama, spontanim polaganjem cveća i paljenjem sveća u znak sećanja na nastradale ispred Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu je u petak obeleženo šest meseci od tragedije iz maja, kada je učenik te škole ubio devetoro đaka i čuvara i ranio šest osoba.
Roditelji dece iz „Ribnikara“ su se tačno u 8:40 - u vreme kada je 3. maja ove godine četrnaestogodišnji K.K. iz vatrenog oružja počeo da puca u svoje drugare - okupili ispred ulaza u školu kako bi odali počast žrtvama masakra. Nedugo potom, građani Beograda spontano su počeli da dolaze do škole, sa istim ciljem.
Nešto posle 11 časova, učenici „Ribnikara“ su iz školskog dvorišta pustili bele i crvene balone u obliku srca za svoje poginule drugare i radnika obezbeđenja, nakon čega je u Tašmajdanskom parku zasađeno deset stabala za deset izgubljenih života.
Branko Anđelković, otac ubijene Mare Anđelković kaže za Glas Amerike da je njegovoj porodici i njemu nakon prvobitnog šoka trebalo nekoliko meseci da uopšte „odreaguju“ na ono što se dogodilo. Komentarišući prvobitnu reakciju države i institucija kaže da je ona bila „toliko neprimerena“ da je on lično „s tim završio priču do 10. maja“.
„Da je dan žalosti proglašen 3. maja, u Duboni i Malom Orašju se ono ne bi desilo. Ne, mi smo čekali da prođe utakmica. Nema šta više da mi se objašnjava. U takvoj situaciji da neko donese odluku da se krene u školu posle sedam dana… Da se gaca po krvi moje ćerke... Čekali smo potom da se vrate svi sa odmora i videli smo u kakvo rasulo smo upali. To nas povređuje svakim danom sve više i više“, kaže on .
Podseća na tadašnju izjavu premijerke Srbije Ane Brnabić da „sistem nije zakazao“ i ističe da je sada cilj da se „stvari gurnu pod tepih“.
„Ne, sistem nije zakazao. Sistem je apsolutno napravljen tako da funkcioniše na način na koji funkcioniše. To je sistem. Možda i jeste na pravi način napravljen za nas…. Ja ne volim kad ljudi kažu nema sistema. Ima. To je sistem. Jednostavno - guranje stvari pod tepih“, dodaje on.
Da je na širem društvenom planu od maja do danas malo toga urađeno smatra i profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu Tamara Džamonja Ignjatović.
Ona kaže za Glas Amerike da bi država posle svega trebalo da se ozbiljno uhvati u koštac sa problemom promocije nasilja na svim nivoima i da stvori uslove da se majske tragedije ili nešto slično tome više ne ponovi u Srbiji.
„Jako je važno nešto uraditi na svim nivoima sistema - od obrazovnog sistema, do države uopšte i situacije u kojoj svi mi živimo gde se idalje promoviše nasilje na sistemskom nivou. I kroz medije i kroz način obraćanja, dakle kroz javni diskurs gde je nasilnost zapravo način na koji se stiču neke privilegije u društvu. Na tom nivou mislim da se ništa nije promenilo“, kaže Džamonja Ignjatović.
Država je posle masovnih ubistava u beogradskoj školi i selima Dubona i Malo Orašje organizovala akciju dobrovoljne predaje oružja. Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP), za tri meseca ja predato oko 108.000 komada oružja.
Jedna od mera bila je i osnivanje Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja koji se bavi mentalnim zdravljem. Nadležni su najavili pooštravanje mera za izdavanje dozvola za oružje i šestomesečne provere.
Posle dva masovna ubistva, ministar prosvete Branko Ružić podneo je ostavku, a smenjena je i direktorka škole Snežana Knežević. Umesto nje, imenovana je Anđela Petrović, koja je posle tri meseca podnela ostavku, a na njeno mesto postavljena je Olga Mitrović.
Nekoliko dana posle masovnih ubistava, počeli su jednom nedeljno da se održavaju i protesti pod sloganom "Srbija protiv nasilja", čiji tehnički organizatori su bile pojedine opozicione stranke.
Tamara Džamonja Ignjatović je u avgustu smenjena s mesta koordinatorke tima Društva psihologa Srbije angažovanog na projektu pružanja psihosocijalne pomoći posle masovnih ubistava u maju.
Džamonja Ignjatović ističe da je nakon svega što se dogodilo neophodno uraditi puno toga i po pitanju obrazovnog sistema u Srbiji.
„Konkretno podrška nastavnicima i stručnim službama (pedagozima i psiholozima) koji neposredno rade sa decom i koja se susreću sa njihovim problemima. Oni treba da znaju kako da na njih odgovore adekvatno, da problemi ne eksaliraju. Kako da odgovore na sukobe učenika i da preveniraju eskalaciju do nivoa i fizičkog nasilja, a znamo koliko ima i onih drugih oblika nasilja - recimo digitalno nasilje".
Ona tvrdi i da u ministarstvima "ima puno stručnih ljudi koji zaista žele i znaju kako bi stravi mogle da se menjaju".
"Ali ako radite u jednom disfunkcionalnom sistemu ta znanja ne možete ni da primenite. Nikoga ne možemo da izolujemo i da radimo samo na jednom problemu ako ovi ostali delovi sistema izostanu i ništa se ne promeni“, zaključuje Džamonja Ignjatović.
Od maja do sad promenio se jedino unutrašnji izgled jednog dela škole, u kom su od početka nove školske godine smešteni svi đaci. Drugi deo škole, u kom se masovno ubistvo dogodilo, i dalje je zatvoren i čeka na početsk radova na izgradnji najavljenog memorijalnog centra. Kada će ti radovi početi javnosti nije poznato, ali Branko Anđelković kaže da je takav jedan memorijalni centar potreban društvu.
„Što se tiče memorijalnog centra - moraće da ga bude. Ali nama ne treba. Treba društvu. Apsoluto mi nije bitno, ja sam ovde 60 godina, meni je to svejedno, ali mora da se skrene pažnja društvu dokle je došlo. I da se društvo zapita - da li ga je sramota“, zaključuje Anđelković.
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu podiglo je početkom oktobra optužnicu protiv V.K. i M.K, roditelja maloletnog K.K. koji je 3. maja počinio masovno ubistvo u beogradskoj OŠ „Vladislav Ribnikar“, ali i predsednika i instruktora streljačkog kluba u kom su trenirali pucanje.
Za oca V.K. zatražili su 12 godina zatvora, a za majku, čiji je DNK pronađen na metku, M.K. dve godine i šest meseci. Za predsednika streljačkog kluba i instruktora VJT je zatražilo po tri godine zatvora.
Uporedo sa tim, vodi se i parnični postupak po privatnoj tužbi 27 porodica. Suđenje u ovom slučaju zakazano je za kraj decembra, a obuhvata i dečaka i njegove roditelje.
Dečak K.K. nije krivično odgovoran, jer je u momentu kada je počinio masovno ubistvo imao 13 godina. Trenutno je smešten u Psihijatrijsku kliniku za decu i omladinu u Beogradu.
