Posle dva tragična događaja koji su se gotovo jedan za drugim dogodili prvo u Beogradu, a zatim i u okolini Mladenovca, 17 mrtvih i više od 20 ranjenih, mnoga pitanja se otvaraju, a jedno od prvih je koliko su ova dva događaja povezana, to jest da li su uticali jedan na drugi.
Prema mišljenju profesora prava sa Univerziteta Union Bogoljuba Milosavljevića i masakr u Mladenovcu, ali i događaji u školi “Ruđer Bošković” predstavljaju “klasičan primer odjeka ovog prvog događaja i nekakve želje za imitacijom”:
“Koliko čujem na televiziji – društvenim mrežama se širi neka hvala tom nesrećnom dečaku koji je počinio devetostruko ubistvo i ranio više svojih vršnjaka i da to ne doživljava osude na mrežama, nego naprotiv da se on smatra nekom vrstom nekakvog negativnog heroja. Kao što nažalost i neki koji su belodano poznati kao kriminalci se šetaju po televizijama, po raznim zadrugama i ostalim rijalitijima – to su te stvari i verujem da ima onih koji su imitatori, koji će možda pokušati u skorijem periodu da nešto slično urade. Tako da je sigurno da je taj pojačani oprez neophodan”, kaže Bogosavljević u razgovoru za Glas Amerike i dodaje da svi ovi slučajevi govore o tome da postoje brojni sistemski propusti.
“Moja ocena je da se radi o nekim sistemskim propustima. Mi moramo biti svesni da i ovaj sistem koji imamo u školstvu, u društvu, u kulturi, medijima, filmovima, u televiziju, u ponašanju nasilničkog u skupštini, na raznim mestima - od toga da nekakve kriminalce i prostitutke dovodimo da budu ličnosti televizije koje promovišu te naopake vrednosti. To jesu sistemske stvari, naravno. Ja razumem i vlast, ona je odgovorna za kreiranje sistema i kad prizna da sistem ne valja, ona prizna da nije dobro radila. Ali očigledno to mora biti jedna polazna tačka od koje se mora krenuti – od raznih promena da bi se došlo do boljeg stanja.”
Prema njegovim rečima ova dva slučaja su prvi te vrste u Srbiji na koje ljudi nisu navikli i očigledno da nisu pripremljeni. Iako sada razne struke i razni tumači osvetljavaju razne uzroke, posledice, kako smatra Bogosavljević očigledno je da je stvar jako ozbiljna i da mora puno toga da se uradi – pre svega na toj izgradnji nekih klasičnih sistemskih vrednosti u društvu:
“Ja vidim dosta odgovornosti roditelja koji su devedesetih rasli i koji su očigledno primili mnogo loših uticaja, a da nisu dobili adekvatan sistem vrednosti. Svejedno da li se oni nalaze na pozicijama lekara ili vojnika profesionalnog – svi smo mi tu negde kao roditelji podbacili. To je dosta jasno”.
Sagovornik Glasa Amerike ističe da sada jasno da bi morali da se zabavimo ozbiljno i izmenom neke bezbednosne politike, školskog sistema, psihološke podrške, raznih nekih aspekata možda i pravosudnog sistema u jednom delu gde bi mogli da se adekvatnije suprotstavimo ili nosimo sa onim što se zove sprečavanje takvih događaja. Kad nastupe posledice – to je već druga tema, kaže Bogosavljević i dodaje:
“Postoji i to pitanje ko sve u Srbiji ima dozvolu za oružje, kako ih dobija, da li je odgovoran prema oružju koje je dobio. Da ne govorimo o tom ogromnom broju oružja u ilegalnom posedu – to je priča za sebe”.
Na kraju, posle dva masakra otvara se i pitanje o tome kako se ponašati i šta raditi u slučaju da se neko nađe u takvoj pucnjavi.
“Kad se radi o nekom našem ponašanju na ulici, u javnom prostoru, na radnom mestu ili gde se već krećemo – neki oprez je uvek potreban, treba se sklanjati od tih rizičnih situacija ukoliko to čovek može. A ako ne daj bože počne da se puca nema durge nego se skriti i pobeći – to je ono što nam predstoji. I naravno potražiti zaštitu policije i nadležnih organa.
