Dan pobede nad fašizmom i Dan Evrope obeležen je danas u Srbiji različitim manifestacijama, ali nije bilo teško primetiti da oni koji su slavili Dan pobede nisu učestvovali u obeležavanju Dana Evrope i obrnuto.
Preuzetom manifestacijom iz Rusije – maršem Besmrtnog puka, proslavljen je Dan pobede, a povorku koja se prošetala centrom Beograda do Groblja oslobodiocima Beograda predvodili su ambasador Rusije u Srbije Aleksandar Bocan Harčenko i ministar bez portfelja Nenad Popović.
Učesnici marša su uzvikivali "Ura" i "Smrt fašiznu", nosili slike predaka, boraca učesnika oslobođenja, a nošena je i kartonska figura predsednika Rusije Vladimira Putina, kao i slovo "Z" , koje je simbol ruskih snaga u Ukrajini.
Sa druge strane, Žene u crnom su malo drugačije obeležile Dan pobede - u centru Beograda organizovana je antiratna akcija pod nazivom "Stop fašizmu! Stop ratu u Ukrajini”, a učenici skupa nosili transparente sa natpisima: "Stop fašizmu, stop ratu u Ukrajini, Evropa se brani u Marijupolju".
A u Novom Sadu je povodom Dana Evrope održan Festival Evrope, na kome su se predstavile zemlje članice EU – festival je otvorio ambasador EU u Srbiji Emanuel Žiofre, koji organizovao i prijem povodom Dana Evrope, kome je prisustvovala i premijerka Ana Brnabić.
Istoričar Bojan Dimitrijević u izjavi za Glas Amerike ističe da Dan pobede i Dan Evrope vuku korene iz istog događaja, ali da imaju dva koncepta obeležavanja 9. maja:
“Činjenica da je Rusija na Zapadu i u NATO-u, prosto u Evropi označena kao agresor u ovom novom ratu uticala je na to da se onda kompromituje ta njena divovska borba iz Drugog svetskog rata i da se danas parada u Moskvi gleda kao zveckanje oružjem i kao pokazivanje mišića. Sa druge strane, videli smo da je protekle decenije evropsko jedinstvo često bilo na papiru – migrantska kriza iz 2015-te godine, neki ekonomski tokovi, različite predstave evropskog jedinstva, napuštanje Velike Britanije su na neki način takođe obesmislili taj dan”.
Po rečima Dimitrijevića u bivšoj Jugoslaviji Dan pobede se obeležavao vojnom paradom, a poslednja je održana 1985. godine u centru Beograda. Kasnije su proslave 9. maja bile mnogo skromnije, a sagovornik Glasa Amerike smatra da Srbija danas nema razloga da odvaja Dan pobede i Dan Evrope jer baštini oba praznika – i borbu protiv fašizma u Drugom svetskom ratu, kao i želju za evropskim jedinstvom. U tom kontekstu teško je, smatra Dimitrijević, razumeti kopiranje proslave na ruski način:
“Mislim da je za naš kontekst to malo neobična stvar zato što, prvo je reč o jednoj uvoznoj tradiciji, ali ljudi koji više veruju u predsednika Putina nego u predsednika Vučića to razumeju zašto rade. 9. maj je u suštini kompleksan datum zato što je srpsko društvo bilo podeljeno građanskim ratom, pa su mi onda sve te manifestacije koje nemaju direktnu vezu sa našim obeležavanjem tih događaja i strane i neobične. Ja lično to gledam kao jednu modu ovog trenutka koja će verovatno kroz neko vreme evoluirati u nešto drugo”.
Iz ugla marša Besmrtnog puka, učešće Crvene armije u Drugom svetskom ratu na ovim prostorima je do danas ostalo kontroverzno jer je osim oslobodilačke imala i ulogu instalacije komunizma, kaže Dimitrijević.
