Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji poručio je da se nada da će se proces pregovaranja o članstvu Srbije u EU ubrzati, ali da to zavisi od Srbije i brzine sprovođenja reformi, naročito po pitanju ključnih reformi.
"Evropska unija mora da obezbedi više predvidljivosti u procesu, kako bi postalo jasno šta se može očekivati od zemalja kandidata i kako bi se obezbedilo da ako zemlje to ispune, EU takođe ispuni. Mislim da na temeljima izmenjene metodologije, možemo da imamo šansu da značajno ubrzamo priključenje Srbije", kazao je on tokom onlajn debate "Srbija na klimavom putu ka članstvu u EU" u organizaciji holandske tink-tenk organizacije Klingendejl i Ambasada Srbije u Holandiji.
Komesar je kazao da se to može sprovesti samo predanim sprovođenjem reformi.
Govoreći o drugoj fazi međustranačkog dijaloga koji se u Skupštini Srbije pokrenut uz posredovanje Evropskog parlamenta, rekao je da je to ključna forma za neophodan dijalog vlasti i opozicije.
Ukazao je da je Vlada takođe ponovo pokrenula proceduru ustavnih promena u oblasti pravosuđa i da se o tome raspravlja u parlamentu. Ohrabrio je Vladu da koristi smernice Evropskog parlamenta iz oktobra 2018. kao početnu poziciju.
O medijskim slobodama, Varhelji je rekao da EU pozdravlja to što je usvojen akcioni plan za medijsku strategiju, kao i osnivanje radnih grupa i SOS vruće linije za prijavljivanje uvreda i napada na novinare, ali da ima još mnogo toga što treba uraditi i da je u interesu Srbije da radi na toj oblasti.
"Naš prioritet sada je da pomognemo Srbiji da pretvori ove korake u napredak na terenu", zaključio je on.
Ukazao je i na važnost dijaloga Srbije i Kosova, pozvao obe strane da iskoriste "sada otvoreni prozor" kao šansu i kazao da se nada da će dijalog biti prioritet nove Vlade Kosova, pošto je to od ključne važnosti za obe strane.
Po pitanju ekonomije, Varhelji je rekao da je Srbija ostvarila napredak na brojnim poljima. Biznis okruženje je popravljeno, investicije rastu, nezaposlenost dostiže rekordno nizak nivo, srpska ekonomija pokazala je otpornost u pandemiji, ali dalje reforme i dalje su potrebne, zaključio je on.
Takođe, treba oformiti bolju administraciju i unaprediti primenu zakonodavstva. Treba suzbiti sivu ekonomiju, učiniti administraciju efikasnijom, uvećati predviljivost u sprovođenju zakona i uvećati trasnapretnost javnih ulaganja, suzbijati korupciju i pospešivati vladavinu prava, poručio je komesar.
Zajedničko tržište regiona bi "promenilo igru" i privuklo investicije i poboljšalo život građana, kazao je komesar , što bi na koncu ubrzalo i proces integracija u EU.
Joksimović: Srbija ostaje posvećena evrointegracijama
Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović rekla je da je od početka pregovora o članstvu Srbije u EU svedočila promeni atmosfere i pravila interpretacije politike proširenja od one koja je tumačena kao najefikasnija, do one koja je već postala "ne previše popularna" zajednička evropska politika.
Srbija, podsetila je, prihvatila novu metodologiju leta prošle godine, dok se još nije znalo šta će ona sadržati niti kako će se primeniti na zemlje koje su već u procesu.
"To znači da smo pokazali značajan nivo i snažno poverenje i dobre namere prema EU kada se govori o proširenju i kada se govori o potencijalu svih kandidata za članstvo iz Zapadnog Balkana i kada je reč o Srbiji", kazala je ministarka.
U jednom trenutku postajao je, kako se izrazila, sklerotični birokratski proces, ali sada se situacija okreće kredibilnijem, politički vođenom procesu i sa strane EU, i sa strane zemalja kandidata.
Joksimović je ocenila da klasteri pružaju dinamičniji pristup otvaranjem nekoliko poglavlja, ali da će vladavina prava i temeljna prava iz klastera jedan biti glavni instrument za merenje napretka i da je to već bilo tako u dosadašnjem okviru za Srbiju.
Nova metodologija nije nešto potpuno novo za Srbiju, kazala je, već da je razumela da će posebna pažnja biti posvećena vladavini prava, reformi pravosuđa, slobodi medija, borbi protiv korupcije.
Srbija ostaje posvećena evropskim integracijama i to nije samo spoljnopolitički cilj, naglasila je ministartka, već se to primenjuje i u unutrašnjim politikama.
Odgovarajući na pitanje zašto dolazi do sve većeg evroskepticizma građana Srbije, Joksimović je rekla da to nije slučaj samo u Srbiji, ali je evroskepticizam u Srbiji povezala sa izneverenim očekivanjima građana kojima su, kako je rekla, deklarativno proevropske partije posle promena 2000. godine ponudile lažna očekivanja da će Srbija ubrzo postati članica EU, a da sa druge strane mnogi građani Srbije EU povezuju sa traženjem priznanja nezavisnosti Kosova, što nije pozicija države.
Ona je dodala da ako bi neko pitao građane danas da li žele da Srbija bude članica EU, da bi oko 55 odsto bilo za.
Srbija je zvanične pregovore o pristupanju Evropskoj uniji započela u januaru 2014. godine. Na putu do punopravnog članstva pred njom je ispunjavanje kriterijuma ukupno 35 pregovaračkih poglavlja - od kojih je do sada otvoreno 18, a preliminarno zatvorena dva. U prošloj, 2020 godini, Srbija nije otvorila nijedno – dok je u 2019. to bio slučaj sa dva pregovaračka poglavlja.
"Holandija stroga, ali pravična"
Predstavnica Ministarsva spoljnih poslova Holandije Lisa Gregoar podvukla je važnost bilateralnih odnosa Srbije i Holandije. Naglašavajući da je taj odnos prijateljski, rekla je da je Holandija u ovom trenutku najveći izvor stranih investicija u Srbiji u ovom trenutku.
Holandija želi da reafirmiše EU perspektivu za Zapadni Balkan i podržava buduće pridružeivanje Srbije EU, ali proširenje, pozicija je te zemlje, treba da bude "vin-vin" situacija i za one koji pristupaju EU, i za zemlje članice.
Holandija stroga ali i pravična, a kao kritičnu tačku smatra vladavinu prava, naglasila je ona. Koncept vladavine prava isti je za sve jer samo kroz vladavinu prava, u celoj EU, možemo imati poverenje u to da EU funkcioniše.
"Samo onda kad su demokratija i vladavina pava zaista ukorenjeni, država može da prosperira", naglasila je diplomatkinja.
Programska direktorka Centra za Evropske politike Milena Lazarević, rekla je da uvek nastupa sa dilemom kako da sa jedne strane ubedi EU i njene države članice da treba da prihvate i plakšanju ulazak Srbije u EU, dok se sa druge strane mora biti otvoren kada se govori o problemima, posebno onim koji su u ključnim oblastima - vladavini prava i stanju demokratije.
Akcije sadašnje vlade ne vode nas neophodno putem integracija, kazala je. "Kod kuće, mi iz civilnog sektora bivamo predstavljani čak kao izdajnici i neprijatelji kada kritikujemo vladu, a nedavno smo otvoreno imenovani političkom opozicijom. Na meti je takođe često i naš kredibilitet, naš legitimitet, naša kompetentnost, iako su naše kritike bazirane na svakodnevnom istraživanju", kazala je Milena Lazarević.
"Iako su građani izabrali Vladu, ona svoj legitimitet vuče iz spoljne podrške", naglasila je ona objašnjavajući da se iz nastupa lidea EU neretko zaključuje da oni koji kritikuju poteze vlasti u Srbiji pokušavaju da budu "veći katolici od pape", da nisu iskreni i da ne rade u najboljem interesu svog društva.
Istakla je da je potrebno da EU poruči jasno da Srbija treba da bude deo evropske porodice, ali i da jasno kaže da nedostaci u procesu nisu odgovornost građana, odnosno da mora jasno reći ko je odgovoran za to što proces ne napreduje.
Ministarka Joksimović rekla je da takve vapaje iz Beograda po pitanju demokratizacije šalju oni koji su bili privilegovani u prvoj deceniji ovog veka i da to rade jer to donosi projekte, ali da se Srbija ustvari mnogo promenila, da je ekonomija bolja i da vakciniše svoje stanovništvo, a nudi pomoć i zemljama regiona.
