Linkovi

Istraživanje CRTA: Građane zanimaju Kosovo i lokalne teme, politika umereno, institucije i EU slabo


Predstavljanje istraživanja CRTA: Jovana Đurbabić, moderatorka (gore levo), Vujo Ilić (gore desno), Dušan Spasojević, vanredni profesor na FPN (dole levo) i Vukosava Crnjanski, direktorka Crte (dole desno), u Beogradu, 18. marta 2021. (Foto: YouTube kanal Crte/screengrab)

Politika građane u Srbiji umereno zanima, a nešto ih više interesuju lokalne teme i dijalog Beograda i Prištine, glavni su nalazi istraživanja "Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020", koje je organizacija CRTA sprovela telefonom na 1.010 ispitanika od 16. do 22. novembra.

Savetnik za javne politike i istraživanja u Crti Vujo Ilić rekao je na onlajn predstavljanju rezultata istraživanja da je po dve petine građana zainteresovano je i nezainteresovano za politiku, dok se ostatak od jedne petine umereno zanima za političke teme, rekao je on.

Rezultati istraživanja CRTA-e "Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020.", u Beogradu, 18. marta 2021. (Foto: Skrinšot)
Rezultati istraživanja CRTA-e "Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2020.", u Beogradu, 18. marta 2021. (Foto: Skrinšot)

Građani su slabo zainteresovani i za rad Skupštine Srbije, evropske integracije, programe političkih partija i rad nevladinih organizacija. Više su zainteresovani stariji građani, kao i oni koji podržavaju vlast, osim za evropske integracije, za koje se više zanimaju opoziciono orijentisani građani.

Veliki procenat građana zabrinulo bi priznavanje nezavisnosti Kosova - 70 odsto. Oko 20 odsto bilo bi ravnodušno prema takvom potezu vlasti u Srbiji, dok bi se tek mali deo obradovao.

Građani su slabo zainteresovani i za rad Skupštine Srbije, evropske integracije, programe političkih partija i rad nevladinih organizacija. Više su zainteresovani stariji građani, kao i oni koji podržavaju vlast, osim za evropske integracije koje više zanimau opoziciono orijentisani građani.
Građani su slabo zainteresovani i za rad Skupštine Srbije, evropske integracije, programe političkih partija i rad nevladinih organizacija. Više su zainteresovani stariji građani, kao i oni koji podržavaju vlast, osim za evropske integracije koje više zanimau opoziciono orijentisani građani.

Polovina ispitanika smatra da se do promena može doći na izborima, a demokratiju kao najbolji sistem podržava polovina ispitanika, dok polovina smatra da je Srbiji potreban snažan lider.

Među onima koji podržavaju demokratiju su stariji građani i glasači opozicije, a među onima koji su za "čvrstu ruku" su stariji građani, ljudi bliži partijama na vlasti, niže obrazovani i oni koji žive van gradova.

Pristupanje Evropskoj uniji najviše podržavaju visokoobrazovani, trećinu bi obradovalo odustajanje od EU i okretanje Rusiji i Kini, dok bi zbog takvog rezultata jedna petina građana bila zabrinuta.

Građani su slabo zainteresovani i za rad Skupštine Srbije, evropske integracije, programe političkih partija i rad nevladinih organizacija. Više su zainteresovani stariji građani, kao i oni koji podržavaju vlast, osim za evropske integracije koje više zanimau opoziciono orijentisani građani.
Građani su slabo zainteresovani i za rad Skupštine Srbije, evropske integracije, programe političkih partija i rad nevladinih organizacija. Više su zainteresovani stariji građani, kao i oni koji podržavaju vlast, osim za evropske integracije koje više zanimau opoziciono orijentisani građani.

Što se tiče izlaska na izbore, najveći procenat ispitanih građana to vidi kao svoju dužnost, kazao je Ilić, a tek onda kao mogućnost da se tako utiče na politiku u zemlji.

"Sa druge strane, najčešći motiv zašto građani apstiniraju je neispunjavanje obećanja stranaka datih u predizbornom procesu", naveo je on.

Ilić je rekao da bi prema odgovorima ispitanika izlaznost na izborima bila ista kao i prethodnih godina, da najveći broj ispitanika kao motiv za izlazak na izbore navodi osećanje dužnosti, da je na drugom mestu mogućnost da se utiče na politiku, kao i da najveću nameru izražavaju stariji građani i građani bliski vlasti, a da su apstinenti rekli da na izbore ne izlaze jer ne veruju u obećanja.

Istraživanje u celosti možete videti ovde.

Fustrirajuća situacija

Vukosava Crnjanski, direktorke Crte, rekla je da je situacija za nju frustrirajuća, jer "svaki put kad imam prilike da govorim o stanju demokratije dajem sve gore i gore ocene".

"Evidentno je da pluralizma ima sve manje, da su nam institucije sve slabije i nefunkcionalnije, da smo okruženi sa svih strana govorom mržnje, dezinformacijama, spinovima i onda je sve očiglednije da interesi građana i javnosti ostaju sve nezaštićeniji. Ta ocena nije samo moja i Crtina, nego je prepoznato i međunarodno", rekla je Crnjanski i podsetila da Srbija stagnira i opada u svim svetskim izveštajima. Podsetila je i na istraživanje Fridom hausa prema kojima je Srbija među 25 država sveta u kojima je u poslednjih 10 godina zabeležen najdrastičniji pad političkih prava i građanskih sloboda, te da je Srbija sada delimično slobodna zemlja.

Podsetila je i da na pogoršanje demokratije u Srbiji ukazuju i poslednji uzveštaji Evropske komisije i Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava.

Ocenila je da ima puno primera gde vladajuća većina zanemaruje značaj demokratije i ne priznaje da se svakog dana od nje kao društvo udaljavamo i podsetila na umanjivanje značaja izveštaja Evropske komisije, ili izjave da "od demokratije čovek ne može biti sit".

"Te tvrdnje su jako opasne. I upravo to insistiranje na samo ekonomskim parametrima, odnosno manipulisanjem ekonomskim parametrima koje dolazi od vladajuće većine, vodi ovo društvo ka neodrživoj i nezvesnoj budućnosti. Jer tu ne postoji garantovana vladavina prava, ne postoji zakon koji se jednako primenjuje prema svima i nedostaje odgovornost za odluke i izgovorene reči", rekla je Crnjanski i ocenila da je zadatak civilnog sektora da, u takvoj situaciji, uveri građane da se "i od demokratije živi i da upravo od oporavka demokratskih istitucija zavisi i budućnost ovog društva".

Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka, savetnik za javna istraživanja u Crti, ocenio je da istraživanje pokazuje da je političko polje u Srbiji "potpuno ispražnjeno".

Skrenuo je pažnju na to da je Kosovo kao najnačelnija politička tema ponovo isplivalo na površinu tokom poslednje godine, paralelno sa porastom zainteresovanosti ljudi za lokalne teme.

"Ali, između toga jeste jedna vrsta praznine. Ona je donekle posledica korone i činjenice da politika praktično ne može da se vodi već godinu dana na onaj najnormalniji način, ali i bojkota skupština od strane opozicinih stranaka s kraja prethodnog mandata i bojkota izbora, gde mi nemamo političku sadržinu u klasičnom smislu na koju su građani naviknuti", kazao je.

Ocenio je da se pokazuje da su danas zadovoljni oni građani koji demokratiju shvataju kao proces glasanja za lidere i iza toga pasivno posmatranje, ali da problem nastaje kada takav model dobija predominantne autoritarne karakteristike.

Ključno je, zaključio je, kako sprečiti autoritarne tendencije da se dalje šire i kako sprečiti vlast da koristi trenutni epidemiološki okvir da dodatno smanjuje prostor za demokratiju, "što smo videli u poslednjih godinu dana".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG