Da su zakon i propisi poštovani – novinar Vladan Radosavljević bi verovatno bio živ i provodio praznike sa suprugom na Kosmaju.
Iako Srbija po svim kriterijumima ima dobar i moderan Zakon o dobrobiti životinja, kao i gradske propise o držanju kućnih ljubimaca – čini se da je bilo samo pitanje vremena kada će neko stradati na ovako tragičan način.
Veterinar Vladimir Terzin kaže za Glas Amerike da se javnost sada bavi posledicama, a ne uzrocima slučaja.
“Imate poseban pravilnik koji obeležava opasne vrste kao što su stafordi, pit bul terijeri, američki stafordi i mešanci tih rasa. To je nešto što se računa kao opasni psi. Po zakonu oni bi trebalo da se podvrgnu obuci koja je za njih obavezna sa jedne strane. Sa druge strane trebalo bi, ako izlaze na neku javnu površinu – morali bi da budu sa povocem i morali bi da nose zaštitnu brnjicu”, kaže Terzin.
On dodaje da za nepoštovanje tih mera prete ozbiljne mandatne kazne od pet do 50 hiljada dinara.
Kako objašnjava Terzin, obuku takvih pasa sprovode stručni ljudi iz Kinološkog saveza Srbije i oni, prema njegovim rečima “mogu i da procene da li neki pas agresivan, manje, više, da li ta agresija može da se treningom uvede u neki red”.
U pojedinim evropskim zemljama, poput Velike Britanije, Danske, Kipra, Norveške i nekih drugih država, držanje ovih rasa je u potpunosti zabranjeno. U drugim zemljama, kao što su Francuska ili Nemačka je to pravo ograničeno i propisano je pod kojim uslovima se mogu držati ove opasne vrste. Postoje i rešenja da se za držanje ovih rasa plaća poseban porez, a primera radi u Španiji je obavezan lekarski pregled vlasnika, ali i plaćanja depozita osiguranju u slučaju da takvi psi napadnu ljude.
U Srbiji propisi o povocu i brnjici važe i za neke druge vrste krupnijih pasa, ali u Beogradu je gotovo nemoguće sresti psa koga vlasnik šeta sa maskom, o čemu govori i predsednik udruženja Animal Rescue Serbia (ARS) Aleksandar Gavrić.
“Najčešće ljudi stavljaju psima korpe iz razloga da pas ne bi nešto pojeo na ulici. Više se brinu o svom psu nego što se brinu o tome šta će pas da učini nekom drugom psu. A opet sa druge strane razmišljaju – ja mom psu stavim korpu na njušku, a drugi pas nema korpu. I sad ako taj drugi pas napadne mog psa moj pas neće moći da se brani. Tako da smo ušli u jedno vrzino kolo, vrtimo se u jednoj spirali i nikako da izađemo iz svega toga. Trebalo bi svi da poštujemo zakon, da to sprovodimo u delu, da te rasa pasa koje su i velike i navodno opasne nose korpu bez obzir", kaže Gavrić.
Kako je pokazao tragičan slučaj Vladana Radosavljevića, psi koji su ga napali nisu bili čipovani – što je još jedan od propisa koji se često krši u Beogradu i Srbiji, a kako kaže Gavrić osim samih vlasnika pasa često su krivci i sami veterinari.
“Veterinaru je u interesu da zaradi od tih pasa – sve se to nekako provlači i prolazi bez neke primetne pompe, a onda kad se desi nešto ovako mi onda tek pričamo na ove teme", smatra on.
Kao poseban problem ističu takozvane napuštene pse – one koje su vlasnici držali neko vreme, a zatim ih raznih razloga pustili na ulicu. U takvim situacijama takvi psi se najčešće udružuju u čopore kako bi lakše preživeli sami na ulici.
“Zašto imamo čopore pasa ulici? Zato što smo mi neodgovorni vlasnici pa uzmemo olako životinje, ili ih kupimo ili ih udomimo, onda ih izbacimo lako na ulicu. Imamo sad jedan projekat gde skrećemo pažnju ljudima da tokom novogodišnjih praznika ne uzimaju tako olako životinje. Te životinje najčešće završe, statistike to govore, nazad na ulici. Uzimamo ih veoma impulsivno, poklanjamo ih drugim veoma impulsivno i te životinje nekome dosade ili su teret, problem i te životinje završe na ulici”, objašnjava Gavrić.
On dodaje da sve slučajeve napada pasa, ma koliko ponekad bili bezazleni treba prijaviti.
Psi koji su usmrtili Radosavljevića još sredinom novembra napali su i jednu devojčicu – ali je svaka reakcija nadležnih tada izostala.
“Da su ovi psi tada bili procesuirani, kako je trebalo da bude, da se sa njima neko pozabavio ozbiljno, možda do ove tragedije ne bi ni došlo i Vladan bi danas verovatno bio živ. Hajde da sada iskoristimo već ovo da njegova smrt ne bude uzaludna, nego da pokrenemo opet neke stvari i da se konačno osvestimo da moramo da se pozabavimo tim problemima. To jest da se pozabavimo nama samima jer mi smo ti koji pravimo te probleme, nisu životinje te koje prave problem”, kaže Gavrić.
On ukazuje na još jedan problem – nadležne službe poput Veterine Beograd ne uspevaju da se izbore sa tim problemom.
“Veterina Beograd je preopterećena. Oni već sada imaju kod sebe u azilima više od 3.500 pasa. Oni nemaju gde da ih smeste. Oni zadržavaju samo agresivne pse kod sebe. Pse koje nađu i koji su prošli test podobnosti, koji su socijalizovani, oni se čipuju, sterilišu, kastriraju i vraćaju na svoju lokalciju, što je negde i dobro zato što postoje ljudi koji brinu o tim životinjama, koji ih hrane", smatra on.
U vreme donošnja zakona o životinjama Vladimir Terzin je bio pomoćnik gradskog sekretara za komunalno-stambene poslove i dobro zna stanje u nadležnim službama.
“Nažalost, veterinarskih inspektora ima jako malo, oni ljudi ne znaju gde će pre od svih obaveza koje imaju zato što brinu i za promet hrane i za sve ostalo. A ima ih svega tristotinak na celu zemlju, što je jako, jako malo. Trebalo bi da bude po meni bar duplo više veterinaskih inspektora tako da bi onda oni mogli i imali vremena da rade i ovaj drugi neki deo posla koji oni rade kad stignu i kada mogu", ukazuje Terzin.
Sagovornici Glasa Amerike se slažu u oceni da u ovakvim slučajevima ne treba osuđivati životinje već pre svega ljude, koji su najčešće krivi za ponašanje svojih ljubimaca.
Sa druge strane, postoji i generalno nepoznavanje ljudi o “jeziku” pasa i drugih životinja, što može da bude uzrok neprijatnih situacija, zbog čega - prema mišljenju Aleksandra Gavrića - treba sa decom raditi, kako bi od malih nogu naučili da se ponašaju prilikom susreta sa psima.
U krajnjem slučaju, za sve koji se plaše pasa on preporučuje nošenje biber spreja.
“Jedna od stvari koju možete da nosite sa sobom je taj biber sprej da se zaštitie njime. Jer to je nešto što zaista može da odvrati ne psa, nego medveda ako vas napadne. Tu mnoge stvari nisu usklađene i rešene, ali batalite zakon, razmišljajte o sopstvenoj bezbednosti u takvim situacijama da se ne bi desilo kao Vladanu što se desilo”, zaključuje sagovornik Glasa Amerike.
