Linkovi

Srbija - zarobljena država


Učesnici skupa o Srbiji kao zarobljenoj državi, u beogradskoj Kući za ljudska prava, 29. juna 2018.

Zakoni u Srbiji se ne poštuju, državni i javni interesi zamenjeni su privatnim, vlast nastoji da zadobije neograničenu moć, profesionalizam se iz službi bezbednosti proteruje i uvodi se partijski model uz klerikalizaciju, pravosuđe se stavlja pod političku kontrolu, dok vlast živi na lažnim vestima i manipulaciji. Jedini način za usporavanje tog procesa je insistiranje na nezavisnosti institucija i povezivanju strukovnih udruženja, ocenjeno je na panelu o "zarobljenoj državi" koji je u petak organizovao Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), a na kojem je analizirano stanje u sektorima bezbednosti, pravosuđa, nezavisnih državnih organa i medija.

U Strategija Evropske komisije za proširenje kaže se da države regiona pokazuju elemente zarobljene države - zbog veza sa kriminalom i korupcijom na svim nivoima i snažnim mešanjem u rad prvosuđa i medija, te uticaj politike na ekonomiju, podsetila je moderatorka panela, urednica Peščanika Svetlana Lukić.

Predsednik Upravnog odbora BCBP-a Miroslav Hadžić, rekao je da u zarobljenoj državi javno dobro i javni interes postaju privatni, kao i da je u Srbiji reč o potencijalno neograničenoj moći vlasti, koja čitavu državu privodi svojim potrebama.

Učesnici skupa o Srbiji kao zarobljenoj državi, u beogradskoj Kući za ljudska prava, 29. juna 2018.
Učesnici skupa o Srbiji kao zarobljenoj državi, u beogradskoj Kući za ljudska prava, 29. juna 2018.

Kako je ocenio Hadžić, od dolaska na vlast 2012. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić i ljudi oko njega bili su usmereni ka tome da prvo uspostave ličnu i partijsku kontrolu nad državnim aparatima, a sada se stalno emitije atmosfera straha.

"Uporedno, u uslovima straha se sklanja pažanja javnosti sa tih procesa, jer jedan od elemenata zarobljene države je tajnost i skrivanje", objasio je Hadžić.

On je ukazao na to da se sada anuliraju dostignute promene, da se uvećava diskreciona moć ministra i civilnih nalogodavaca u aparatu sile i da se "ubija ono malo autonomije i profesionalizma u vojsci".

Uz konstataciju da ponovo vraća partijski model vojske policije i službi bezbednosti, Hadžić je postavio pitanje da li može podjarmljivanje aparata sile da rezultira slanjem vojske i policije na građane?

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić rekao je da je evidentan sve veći raskorak između normativnog i stvarnog, pošto se zakoni ne poštuju, te da je u toku "urušavanje institucija put bez povratka".

Rodoljub Šabić, poverenik
Rodoljub Šabić, poverenik

Osvrnuo se na česte izjave da su zakoni dobri, ali da nema političke volje da se oni sprovode. "Politička volja potrebna je kada se zakon donosi. Kad zakon bude donet, tu više nema prostora za političku volju, zakon mora da se sprovodi. Zapravo, ima političke volje - političke volje das e ne poštuju zakoni i Ustav Srbije", rekao je Šabić.

Novinarka Tamara Skroza je najavljeno formiranje državne "Grupe za borbu protiv lažnih vesti" okarakterisala kao "bizarno", jer ima utisak da "vlast živi na lažnim vestima i manipulaciji statistikom".

"Ako ova vlast želi da se bori protiv lažnih vesti, to se radi jeftinije i lakše od foriranja radne grupe - pozoveš pet urednika koji vode medije koje zapravo ti uređuješ, pozoveš ih na kafu i kažeš 'momci i devojke, nemojte više ovako'. I sutradan nemamo lažne vesti", rekla je Skroza i podsetila na podatke da je jedan tabloid u godinu dana imao skoro 400 lažnih vesti na naslovnoj strani.

"Ako se takvo telo oformi, radiće kao inkvizicija za medije. A to je samo plasman nove teme, samo se bavimo novim temama, umesto da se bavimo opstankom", kazala je Skroza.

Sudija Apelacionog suda i predsednica Društva sudija Srbije Dragana Boljević, govoreći o nedavnim ocenama Venecijanske komisije po pitanju ustavnih amandmana u oblasti pravosuđa, ocenila je da više puta ponovljeno insistiranje ministarke pravde Nele Kuburović o tome da neće biti ponovne javne rasprave, ne govori toliko o tome da "mi različito čitamo isti dokument", već da "tu postoji loša namera".

Ona je ocenila da je "dubiozno" da Evropska unija po pitanju reforme pravosuđa zauzme neutralan stav, pošto je ona ta koja postavlja uslove za pridruživanje. "Oni neće živeti u Srbiji, pa ih ne zanima da li ti procesi koji nisu kompjuterska igrica, pa da se resetu, unazađuju proces za više decenija. Jednom kad izgubie šansu, ne možete je ponovo lako uspostaviti", rekla je ona i ocenila da država ne potuje sopstvene zakone.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG