Linkovi

Blinken se sastaje sa NATO saveznicima, dok SAD zakazuju povlačenje iz Avganistana


Državni sekretar SAD Entoni Blinken, levo, i generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg prisustvuju konferenciji za štampu tokom ministarskog sastanka zemalja NATO u sedišu Alijanse u Briselu, Belgija, 23. marta 2021.

Američki državni sekretar Entoni Blinken treba da se sastane u sredu u Briselu sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom i najvišim diplomatama nekoliko američkih saveznika dok Sjedinjene Države pokreću svoje planove za povlačenje snaga iz Avganistana.

Američki ministar odbrane Lojd Austin takođe učestvuje na sastanku na kojem su nemački ministar spoljnih poslova Hajko Mas, italijanski ministar spoljnih poslova Luiđi DiMaio, turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu i britanski ministar spoljnih poslova Dominik Rab.

Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena okončala je višemesečna nagađanja o američkim planovima u Avganistanu saopštivši da će povući preostale trupe do 11. septembra. Taj datum je godišnjica napada 2001. godine kada su teroristi al-Kaide oteli putničke avione i srušili ih na Svetski trgovinski centar u Njujorku i Pentagonu u Vašingtonu.

Napadi su podstakli Sjedinjene Države da svrgnu talibane u Avganistanu u naporu koji je na kraju narastao i obuhvatio više od 130.000 vojnika iz 50 zemalja NATO i drugih partnerskih država. Od 2015. godine, preostale snage, koje sada broje manje od 10.000, imale su zadatak da obučavaju i pomažu avganistanskim snagama bezbednosti.

Američki zvaničnici rekli su da će odluka o napuštanju Avganistana biti doneta zajedno sa saveznicima u NATO-u.

Blinken je u utorak započeo posetu Briselu sa fokusom na Ukrajinu, rekavši da Sjedinjene Države podržavaju autonomnu Ukrajinu, dok zapadni saveznici prate rusko nagomilavanje snaga duž granice između dve zemlje.

"SAD čvrsto stoje iza suvereniteta i teritorijalnog integriteta Ukrajine", rekao je Blinken, dodajući da će ove nedelje razgovarati o ukrajinskim "evroatlantskim težnjama".

Bela kuća je rekla da je predsednik Džo Bajden takođe "naglasio nepokolebljivu posvećenost Sjedinjenih Država suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine", tokom telefonskog poziva u utorak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

"Predsednik je izrazio našu zabrinutost zbog iznenadnog nagomilavanja ruske vojske na okupiranom Krimu i na ukrajinskim granicama i pozvao Rusiju da deeskalira tenzije", rekla je Bela kuća u čitanju razgovora, dodajući da je Bajden "predložio sastanak u trećoj zemlji u narednim mesecima radi razgovora o čitavom spektru pitanja sa kojima se suočavaju Sjedinjene Države i Rusija".

Kremlj nadgleda najveći pokret ruskih trupa, tenkova i projektila duž ukrajinske granice od aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. godine, prema ukrajinskim i američkim zvaničnicima. Rusija je od sredine marta izvela najmanje tri vojne vežbe u blizini ukrajinske granice.

"Ovaj sastanak je izuzetno pravovremen s obzirom na to šta se događa duž ukrajinske granice sa Rusijom", rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba neposredno pre razgovora sa Blinkenom.

On je rekao da je uveren da će zapadne zemlje takođe delovati na ublažavanju ruske agresije, koja će, kako je rekao, primorati Ukrajinu da plati previsoku cenu ako se to ne preduzme.

Dva američka ratna broda trebalo bi da stignu u Crno more ove nedelje usred eskalacije borbi u istočnoj Ukrajini između ukrajinskih snaga i trupa koje podržava Rusija.

Sukob je započeo kada je Rusija anektirala Krim od Ukrajine 2014. godine i od tada je ubila oko 14.000 ljudi, navodi ukrajinska vlada.

Blinken je razgovarao sa Stoltenbergom o situaciji u ponedeljak i rekao da postoji zajednički dogovor da "Rusija mora da okonča svoje opasno nagomilavanje vojske i tekuću agresiju duž ukrajinskih granica".

Stoltenberg je izrazio podršku Ukrajini govoreći zajedno sa Kulebom u utorak, rekavši da "NATO stoji uz Ukrajinu".

"Značajno nagomilavanje vojske u Rusiji je neopravdano, neobjašnjivo i duboko zabrinjavajuće", rekao je Stoltenberg. "Rusija mora prekinuti ovo nagomilavanje vojske u Ukrajini i oko nje, zaustaviti provokacije i odmah deeskalirati situaciju".

Kuleba je rekao da Ukrajina "ne želi rat" i da je "posvećena diplomatskim i političkim sredstvima za rešavanje sukoba".

Ali, ističući podršku NATO-a, Kuleba je takođe rekao, "Ako Rusija preduzme bilo kakav nepromišljen potez ili pokrene novu spiralu nasilja, to će u svim značenjima stvari biti skupo".

XS
SM
MD
LG