BEOGRAD - Osmi paket sankcija koje je EU uvela Rusiji zbog agresije na Ukrajinu stupio je na snagu u četvrtak. Nove mere EU podrazumevaju dodatna ograničenja u trgovini čelikom i tehnološkim proizvodima, kao i ograničavanje cena za pomorski transport sirove ruske nafte u treće zemlje.
Time će možda biti pogođena i Srbija koja rusku naftu uvozi preko Jadranskog naftofoda (JANAF), kojim se nafta doprema preko Hrvatske.
RTS je javio da evropski zvaničnici još nisu definitivno odlučili da li da Zapadni Balkan izuzmu od sankcija, odnosno da li da Hrvatskoj dozvole da uvozi rusku naftu i dalje je distribuira, te da će se tom pitanju vratiti do 1. decembra.
Vučić: Da li se zabranom kažnjava Srbija ili Rusija?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Pragu da je incijativu da se Srbiji zabrani uvoz ruske nafte podnela Hrvatska, uz podršku "jedne baltičke i jedne zemlje nedaleko od nje", uz argumentaciju da "nije fer da Srbija ima nižu cenu nafte".
Nakon nove runde razgovora na Samitu o inicijativi za uspostavljanje Evropske političke zajednice Vučić je rekao da je sve što je urađeno sa Rusima po pitanju gasa bilo urađeno dobro, ali da Srbija nije mogla da obezbedi tog energenta koliko je želela.
On je upitao da li se zabranom kažnjava Rusija ili Srbija i dodao da očekuje predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva uskoro u Beogradu, kako bi se osigurali novi izvori gasa. Vučić je zahvalio bugarskom predsedniku Rumenu Radevu na fantastičnom izlaganju, jer je rekao da to nije fer odnos prema Srbiji, dodajući da je isto ocenio i grčki premijer Kirijakos Micitakis.
Dodao je da je Srbija manji potrošač nafte od Mađarske, Češke i nekih drugih zemalja, a ispostavilo se da predstavlja pretnju, dok mnogo veće zemlje ne smetaju. Istakao je da se više niko ne interesuje za klastere u pristupnim pregovorima, već samo za sankcije, dodajući da je Evropska unija u velikom sukobu sa Rusijom i da se traži ujedinjeni blok.
Istakao je da slede najvažniji sastanci sa nemački kancelarom Olafom Šolcom i frencuskim predsednikom Emanuelom Makronom, kao i sa predsednicoma Evropske komisije Ursulom fon der Lajen, a dobio je informacije da će ključna tema tog razgovora biti Kosovo.
Ministarka rudarstva i energetike u tehničkom mandatu Zorana Mihajlović izjavila je da će Naftna industrija Srbije (NIS) od 1. novembra uvoziti samo nerusku naftu, i to 80 odsto, dok će preostalih 20 odsto biti nafta koju Srbija već ima, prenosi FoNet.
Ona je objasila da scenario u kojem Srbija od 1. novembra ostaje bez ruske nafte "nije od juče" i da se NIS pripremio na to.
Mihajlović nije precizirala odakle se uvoziti nafta, samo je rekla da je "sve otvoreno, tu je kirkuk nafta, iračka nafta, može da bude i saudijska".
Vlast u Srbiji krivi Hrvatsku
Premijerka u tehničkom mandatu Ana Brnabić ocenila je će uvođenje sankcija EU, po "eksplicitnom zahtevu i ultimatumu" Hrvatske, naneti štetu u stotinama miliona evra Srbiji i njenim građanima, prenosi FoNet.
Ona je rekla da Srbija zavisi od naftovoda iz Hrvatske, te da će nafta biti i do 20 odsto skuplja.
Brnabić je za TV Hepi rekla da je Hrvatska tražila da se sankcije primene i na Srbiju zato što traži kažnjavanje odgovornih za zločin kod Bosanskog Petrovca u avgustu 1995. godine, kada su hrvatski avioni ubili civile, uključujući i decu.
Radio Slobodna Evropa preneo je da su u EU postigli dogovor da ne isključuju Zapadni Balkan iz poslednjeg paketa sankcija zbog stava Beograda prema Moskvi, odnosno odbijanja da se uvedu sankcije.
Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin izjavio je da je "iznenađen, šokiran i zgađen" odlukom EU da Srbija ne bude izuzeta iz osmog paketa sankcija Rusiji.
"Odluka po kojoj ruska nafta može da bude uvezena u Bugarsku, pošto Bugarska ima rusku rafineriju u Burgasu, a Srbija ne može da uveze tu istu naftu zato što ima rusku rafineriju u Pančevu - pa jesu li to sankcije Rusiji ili Srbiji? Bojim se da to nije osmi paket sankcija protiv Rusije, već prvi paket sankcija Srbiji, na inicijativu Hrvatske", ocenio je Vulin, prenosi FoNet.
