Zakonodavci obe glavne političke stranke u SAD pojačavaju pritisak na Bajdenovu administraciju da proglasi Rusiju državnim sponzorom terorizma.
Rezolucija kojom se državni sekretar poziva da to odredi uvedena je u Predstavnički dom u trenutku kada Kongres želi da kazni Moskvu zbog rata protiv Ukrajine.
Pod pokroviteljstvom republikanskog kongresmena Džoa Vilsona iz Južne Karoline i demokratskog predstavnika Teda Lua iz Kalifornije, želja je da se rezolucijom Ruska Federacija doda na listu na kojoj su već: Severna Koreja, Iran, Sirija i Kuba.
"(Ruska) vladavina terora mora prestati", rekao je Vilson u saopštenju.
Lu je rekao da će proglašenje za državu koja podržava terorizam značiti ulaganje dodatnih napora da se Rusija kažnjava zbog svoje invazije na Ukrajinu.
"Sa ovim imenovanjem, Sjedinjene Države bi mogle da zabrane izvoz robe sa dvostrukom namenom (civilnom i vojnom, prim. nov) u Rusiju i da preduzmu ekonomske mere protiv drugih zemalja koje posluju sa Rusijom", naveo je on u saopštenju.
U nedelju, lider manjine u Senatu Mič Mekonel, republikanac iz Kentakija, pozvao je predsednika Džoa Bajdena da oyna;i Rusiju sponzorom terorizma. Mekonel je tokom vikenda posetio Kijev i sastao se sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim.
"Mislim da je to dobra ideja i ja bih to podržao", rekao je on novinarima tokom konferencije za novinare, prenosi The Hill. "Predsednik bi to mogao da uradi na svoju ruku, a ja bih ga pozvao da to uradi".
Ukrajinski zvaničnici i poslanici molili su SAD da preduzmu taj korak.
"Smatramo da Rusija treba da bude zvanično obeležena kao državni sponzor terorizma", rekao je Zelenski tokom sastanka sa Mekonelom i drugim članovima delegacije Senata, navodi se na njegovom zvaničnom sajtu.
Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, nazvala je napore američkih vlasti da se Rusija proglasi sponzorom terorizma "idiotskim merama", na koje će Rusija odgovoriti.
"Mi, kao što znate, ništa ne ostavljamo bez odgovora i oni to treba da shvate", rekla je ona 28. aprila, preneli su ruski mediji.
Nekoliko dana pre Mekonelove posete Ukrajini, tadašnja sekretarka za štampu Bele kuće Džen Psaki zamoljena je da odgovori na rezoluciju Senata na brifingu za medije. Ona nije dala detalje, ali je napomenula da su mnoge mere u vezi sa označavanjem sprovedene otkako je Rusija napala Ukrajinu.
Pored mere Predstavničkog doma, u Senat SAD uvedena je dvostranačka rezolucija.
"Putin je terorista, a jedna od najrazornijih sila na planeti je Putinova Rusija", rekao je republikanski senator Lindzi Grejem iz Južne Karoline, predstavljajući rezoluciju prošle nedelje.
"Putinova Rusija zaslužuje ovu oznaku", rekao je senator Ričard Blumental, demokrata iz Konektikata, koji je koautor te mere.
Državni sekretar Antoni Blinken izgledao je otvoren za tu mogućnost kada je svedočio pred Senatom krajem prošlog meseca.
"Nema sumnje... da Rusi terorišu ukrajinski narod", rekao je Blinken, prenosi Vol strit džurnal. "Pitanje je ovo – i opet, to je nešto što advokati gledaju – da se uverite se da zaista ispunjavamo zakonske zahteve takve oznake".
Neki članovi Kongresa pozvali su na konsultacije sa saveznicima pre nego što se izvrši proglašenje.
"Mislim da ponašanje Rusije svakako opravdava ovu definiciju, ali veliki deo naše moći u odgovoru na rusku invaziju na Ukrajinu predstavlja zajednički odgovor sa našim evropskim saveznicima", rekao je demokratski senator Kris Kuns iz Delavera, govoreći za Glas Amerike. "Ovo bi skoro potpuno zaustavilo svaki posao bilo koje vrste koji bi bio u interakciji sa Rusijom".
Prema Stejt departmentu, sa ovom oznakom, Rusija bi se suočila sa četiri vrste sankcija:
"Ograničenjem američke inostrane pomoći; zabranom izvoza i prodaje u sektoru odbrane; određenim kontrolama nad izvozom predmeta dvostruke namene i raznim finansijskim i drugim ograničenjima".
"Dodavanje Rusije na listu državnih sponzora terorizma bila bi nuklearna ekonomska opcija i precizan udar na Putinov ego", napisao je Džejson M. Blazakis, profesor na Institutu za međunarodne studije Midlberi, u komentaru za Los Anđeles tajms.
Blazakis je bio direktor za borbu protiv terorizma Kancelarije Stejt departmenta za finansije i imenovanje u Birou za borbu protiv terorizma od 2008. do 2018. godine.
On je objasnio da Stejt department može da doda zemlju na listu nakon što utvrdi "najmanje dva primera terorizma koji podržava država".
"Međutim, ne moramo da tražimo mnogo da bismo pronašli još jedan jasan primer. Čak i danas, Rusija pruža utočište terorističkoj grupi koju su odredile SAD, Ruskom carskom pokretu, koji nekažnjeno deluje na ruskoj teritoriji. To je grupa koja je obučavala teroriste da izvedu napad u Švedskoj, a služila je kao posrednička snaga za Rusiju na Krimu", napisao je Blazakis.
Obe rezolucije, registrovane u Predstavničkom domu i Senatu, navode brojne primere aktivnosti koje se mogu okvalifikovati kao državno sponzorisani terorizam - u Ukrajini, Čečeniji, Siriji i drugim zemljama.
"Važno je koristiti svaki alat koji je na raspolaganju SAD i međunarodnoj zajednici da se Putin i Rusija pozovu na odgovornost", rekao je u pisanom odgovoru za Glas Amerike Džonatan Kac, viši saradnik u Nemačkom Maršalovom fondu.
On smatra da "Rusija i gospodin Putin i akcije koje su preduzete u Ukrajini i globalno odgovaraju kriterijumima i da ih treba označiti kao državnog sponzora terora".
Litvanija je prva država osim Ukrajine koja je označila Rusiju kao sponzora terorizma. U utorak, 10. maja, parlament zemlje proglasio je Rusku Federaciju sponzorom terorizma i njene akcije u Ukrajini kao genocid.
"Ako više država proglasi akcije Rusije kao genocid, a Rusiju kao terorističku državu, moglo bi se pojaviti više političke volje da se Rusija izbaci iz svih međunarodnih formata, političkih, kulturnih, sportskih, itd. da se isporuči više oružja Ukrajini itd", rekao je Paulius Saudargas, zamenik predsednika parlamenta Republike Litvanije u pisanom odgovoru Glasu Amerike.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala je rezoluciju litvanskog parlamenta "ekstremističkim korakom", navodi ruska državna agencija TASS.
Leonid Slucki, šef Komiteta za međunarodne poslove donjeg doma ruskog parlamenta, rekao je da "rezolucija nije pravno obavezujuća i da samo ponavlja ono što je nazvao rusofobičnim stavovima Sjedinjenih Država", prenosi Rojters.
