Linkovi

Neizvesna sudbina ukrajinskih boraca koji su se predali u Marijupolju


Ukrajinski borci, koji su se predali i izašli iz čeličane Azovstal, u autobusu pod ruskom pratnjom koji ih vodi u područja koja kontroliše Moskva
Ukrajinski borci, koji su se predali i izašli iz čeličane Azovstal, u autobusu pod ruskom pratnjom koji ih vodi u područja koja kontroliše Moskva

KIJEV - Moskva je saopštila da se još 771 ukrajinski vojnik predao u Marijupolju, odnosno napustio čeličanu Azovstal koja je bila njihovo poslednje uporište u tom gradu. Ministarstvo odbrane Rusije je navelo da se od ponedeljka predalo 1.730 ukrajinskih vojnika, a da je 80 ranjeno. Nije, međutim, jasno gde će oni biti odvedeni i šta će sa njima biti. Crveni krst je saopštio da je registrovao nekoliko stotina ratnih zatvorenika, ali detalji nisu poznati.

Lider proruskih separatista u Donbasu, Denis Pušilin, izjavio je da su komandanti ukrajinskih boraca i dalje u Azovstalu, a da je više od polovine vojnika napustilo čeličanu. Ukrajinski zvaničnici nisu potvrdili šta se dešava sa borcima.

"Država pokušava da spasi ukrajinske borce i svaka informacija o tome koja ode u javnost može da ugrozi taj proces", rekao je portparol ukrajinske vojske Oleksandr Motuzajnik.

Ukrajina i Rusija daju oprečne informacije o tome šta se dešava. Iz Kijeva je potvrđeno da se u utorak predalo 250 vojnika, ali nije rečeno koliko ih je još ostalo. Rusija je u sredu saopštila da se ukupno predalo 959 ukrajinskih boraca.

Rusija je operaciju nazvala masovnom predajom. Ukrajinci su, nasuprot tome, rekli da je njihov garnizon završio svoju misiju.

Ukrajinski vojnici posle predaje i izlaska iz čeličane Azovstal u Marijupolju
Ukrajinski vojnici posle predaje i izlaska iz čeličane Azovstal u Marijupolju

Crveni krst je saopštio da je registrovao stotine ukrajinskih ratnih zatvorenika, među kojima su i ranjeni vojnici, u skladu sa dogovorom Rusije i Ukrajine.

Međutim, nije rečeno da je Crveni krst i transportovao zatvorenike "na mesta gde će biti zadržani".

Nije poznato šta će se desiti sa ukrajinskim borcima koji su napustili Azovstal. Neke od njih preuzele su ruske snage i odvele na teritoriju koju kontroliše Moskva.

Ko je kriv za stagniranje pregovora?

Kremlj je u sredu saopštio da Ukrajina ne pokazuje spremnost da nastavi mirovne pregovore, dok zvaničnici u Kijevu krive Rusiju za izostanak napretka.

Poslednji poznati direktni mirovni pregovori održani su 29. marta. Zvaničnici kažu da su se nastavili daljinski ali su obe strane u utorak saopštile da razgovori stagniraju.

"Pregovori ne napreduju i primetili smo potpunu nespremnost ukrajinskih pregovarača da nastave proces", izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u sredu.

Novinska agencija Interfaks prenela je izjavu zamenika ministra spoljnih poslova Rusije Andreja Rudenka da Rusija i Ukrajina ne održavaju pregovore "ni u jednom obliku" i da se Kijev praktično povukao iz procesa pregovora.

Savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova Anton Geračšenko je za situaciju okrivio ruskog predsednika Vladimira Putina.

"Putin nije spreman da drži pregovore", saopštio je na aplikaciji za poruke Telegram. "Jedina šansa za mir je uništenje ruskih okupatora. A kada će oni biti spremni da priznaju poraz, mislim da su u pitanju meseci."

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ponovio je ponudu da održi direktne razgovore sa Putinom prošle nedelje ali je Mihajlo Podoljak, savetnik ukrajinskog lidera, rekao u utorak da su pregovori "pauzirani".

Zauzimanje Marijupolja, grada u kom je pre rata živelo 430.000 stanovnika, na severnoj obali Azovskog mora, bio bi najveći uspeh Moskve u njenoj skoro tromesečnoj ofanzivi na Ukrajinu.

Ali, Rusija se bori da zauzme više teritorije u istočnoj Ukrajini, a nije uspela ni da sruši vladu predsednika Vladimira Zelenskog niti zauzme glavni grad Kijev.

Pod stalnim ruskim granatiranjem, za koje Ukrajina procenjuje da je ubilo 20.000 civila u Mariupolju, veći deo grada je pretvoren u ruševine. Ono što je od njega ostalo nalazi se između kopna pod ruskom kontrolom i poluostrva Krim, koje je Rusija takođe oduzela Ukrajini 2014.

Sekretar za štampu Pentagona Džon Kirbi rekao je novinarima u utorak da je "teško znati" šta znači završetak borbenih operacija u Mariupolju.

"Dugo smo pričali o značaju Mariupolja kao glavne ekonomske luke na Azovskom moru i takođe geografski relevantne za borbe na istoku", rekao je Kirbi.

On je dodao da Rusija ima jasnu nameru "da opkoli i okupira Donbas i istočni deo zemlje", ali da "u tome nisu uspeli".

XS
SM
MD
LG