U Vašingtonu sutra počinje prva runda pregovora između SAD, Kanade i Meksika, o onome što je američki predsednik Donald Tramp nazvao „najgorim trgovinskim sporazumom ikad”. Tramp krivi Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini, skraćeno NAFTA, koji je stupio na snagu pre više od dve decenije, za gubitak miliona radnih mesta u proizvodnom sektoru SAD. Tramp se zarekao da će izaći iz sporazuma, ukoliko SAD ne budu dobile „poštenije uslove“. Međutim, stručnjaci za trgovinu upozoravaju da neuspeh nije opcija, pogotovo kada je ulog toliko veliki.
Od 1994. godine – trgovinska razmena između tri partnera u sporazumu NAFTA porasla je od 290 na 1.100 milijardi. Međutim, kritičari kažu da je takođe dovela do gubitka pet miliona radnih mesta u SAD, u proizvodnom sektoru. Među najvećim kritičarima sporazuma je predsednik Donald Tramp, koji je obećao da će ispregovarati bolje uslove.
“Veoma je dobar za Kanadu, veoma dobar za Meksiko, ali je užasan za SAD”.
Neki ekonomisti tvrde da je to preuveličana ocena. Lora Doson, direktorka Kanadskog instituta u Vilson centru, kaže da se argument o gubitku poslova ignoriše činjenicu o usponu Kine i ubrzanom tempu automatizacije.
“SAD proizvode više robe danas nego ikada pre, ali to rade sa manje ljudi”.
Drugi kažu da je NAFTA imala nedostatke od početka. Bil Sprigs je vodeći ekonomsita najvećeg sindikata u zemlji.
“To je u suštini korporativni sporazum, kako bi se uvećao profit korporacija. Nema u njemu značajne zaštite životne sredine, ljudskih prava, nema značajne zaštite prava radnika".
Ministarka spoljnih poslova Kanade Kristija Frilend preko društvenih medija je poručila da je NAFTA vredna spasavanja.
“Kanadsko-američki ekonomski odnosi su najznačajniji, najviše obostrano korisni, najviše reciprocitetni i najefikasniji na svetu”.
Uprkos povećanim investicijama u meksičke fabrike, pojedini zvaničnici te zemlje kažu da NAFTA nije ispunila obećanja.
Međutim, bivši meksički diplomata Antonio Ortis-Mena, danas visoki savetnik grupe za poslovni konsalting „Olbrajt Stounbridž“, kaže da sporazum treba modernizovati, kako bi se uhvatio u koštac sa efektima globalizacije.
“To da kao blok možemo da se takmičimo sa drugim blokovima, Meksiko je deo rešenja stvarnih izazova, a ne problem”.
Međutim, američki uslovi da se smanji trgovinski deficit sa Meksikom i ukine mehanizam za rešavanje trgovinskog spora, koji se smatra korisnim za kanadske proizvošače drveta – mogli bi da otežaju pregovore. Lora Doson iz Vilson centra zaključuje:
"Ne predviđam ništa osim prepreka. To je priroda dobrih trgovinskih pregovora".
Zakazano je sedam rundi pregovora. Razgovori bi trebalo da se završe u julu 2018, pre predsedničkih izbora u Meksiku.
