Linkovi

SAD o isporuci "Pancira S": Odustati od transakcija sa Rusijom koje bi mogle da dovedu do sankcija


Zgrada Stejt departmenta u Vašingtonu

"Pozivamo sve naše saveznike i partnere da odustanu od transakcija sa Rusijom koje bi mogle da dovedu do uvođenja sankcija pod Zakonom o suprostavljanju američkim protivnicima kroz sankcije (CAATSA)", saopštio je Stejt department u pisanom odgovoru na pitanje Glasa Amerike da prokomentariše isporuke prvog dela ruskog protivvaždušnog raketnog sistema „Pancir S“, koji je prošle subote iz Rusije stigao u Srbiju.

"U razgovoru sa visokim vladinim zvaničnicima smo više puta izrazili zabrinutost zbog kupovine ruske vojne opreme od strane Srbije, uključujući i kupovinu sistema Pancir", naveo je portparol Stejt department.

Iz Evropske unije je prethodno Glasu Amerike rečeno da je za napredak na putu evrointegracija, "potrebno da Srbija usaglasi svoju spoljnu politiku sa spoljnom politikom Evropske unije, u skladu sa pregovaračkim okvirom”.

“Vlada Srbije je integraciju u Evropsku uniju označila kao strateški prioritet države. Očekujemo da se Srbija ponaša u skladu sa obavezama koje je preuzela”, saopštio je u pisanom odgovoru Glasu Amerike Peter Stano, portparol visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost EU Žozepa Borelja.

Dogovor o kupovini ruskog raketnog sistema “Pancir S” Srbija i Rusija su postigle tokom zajedničke vojne vežbe “Slovensko bratstvo” održane oktobra 2019. Kako je tada saopšteno dve strane su se saglasile o kupovini ukupno šest sistema “Pancir S”.

Ruski raketni sistem "Pancir S", ilustrativna fotografija (Foto: Ministarstvo odbrane Srbije)
Ruski raketni sistem "Pancir S", ilustrativna fotografija (Foto: Ministarstvo odbrane Srbije)

Suma koju je Srbija platila Rusiji za raketni sistem "Pancir S" nepoznata je javnosti. Na svetskom tržištu vojne opreme jedan raketni sistem tog tipa košta između 13 i 14.6 miliona dolara, u zavisnosti od verzije.

Govoreći o novoj isporuci ruskog oružja Srbiji general potpukovnik Frederik Ben Hodžis, bivši glavnokomandujući američkih kopnenih snaga za Glas Amerike je rekao da mu nije jasna svrha koju će taj odbrambeni sistem imati u Srbiji.

“Pitam se čemu li ovi sistemi služe? Od koga Srbija smatra da treba da se brani? Zapad je neumoran u pronalaženju načina da priđe Srbiji. I ne predstavlja nikakvu pretnju Srbiji", izjavio je Hodžis u subotu za Glas Amerike.

Srbija, kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji, održava bliske odnose sa Rusijom, državom koja je na meti međunarodnih sankcija zbog aneksije ukrajinskog poluostrva Krim i uloge koju ima u proruskoj pobuni na istoku Ukrajine.

Istovremeno je aktivna članica Partnerstva za mir (programa vojne saradnje pod okriljem NATO-a) i potpisnica Sporazuma o vojnoj saradnji Srbije i Rusije iz 2013. godine.

Zbog sve češćih nabavki naoružanja iz Rusije, specijalni predstavnik američkog državnog sekretara za Zapadni Balkan Metju Palmer izrazio je 2019. zabrinutost Sjedinjenih Država zbog prisustva ruske vojne opreme u Srbiji.

Zvančnici Evropske unije, ali i brojni izveštaji Evropske komisije (dokumenti u kojima se procenjuje napredak i kvalitet reformi države na putu ka članstvu u EU) ukazivali su na potrebu da Srbija u većoj meri svoje spoljnopolitičke prioritete usklađuje sa politikom EU.

Osim sa Rusijom, Srbija bliske političke i ekonomske veze razvija i sa Kinom.

Takođe, Ruska federacija rukovodstvu Srbije pruža podršku u vezi sa spoljnopolitičkim pitanjima poput spora koji ima sa Kosovom, nekadašnjom pokrajinom koja je pre dvanaest godina proglasila nezavisnost. Beograd i Priština vode pregovore uz posredstvo Evropske unije, koji su blokirani od novembra 2018.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG