Linkovi

Od Venecije do Sidneja, ekstremne nepogode doprinose debati o klimatskim promenama


Turisti piju vino u poplavljenoj bašti restorana u Veneciji (Foto: Reuters/Flavio Lo Scalzo)

Tokom poslednjih nekoliko dana, Venecija je pretrpela najveće poplave u poslednje 53 godine, što je izazvalo oštru debatu među italijanskim političarima o tome da li za to treba okriviti klimatske promene, koje izazivaju ljudi. Isti argumenti mogu se čuti u Australiji, u kojoj šumski požari, izazvani visokim tempraturama, prete Sidneju. Sve češće pojave ekstremnih vremenskih uslova su tema debate o klimatskim promenama.

Voda se polako povlači iz Venecije, počinje čišćenje. Serija rekordno visokih talasa plime tokom poslednjih dana pogodila je sedamdeset odsto grada. Bazilika svetog Marka bila je poplavljena samo šest puta za 1.200 godina koliko postoji, ali se to dogodilo četiri puta u poslednjih 20 godina. Gradonačelnik Venecije Luiđi Brunjano je nedvosmislen kada kaže da su poplave izazvane klimatskim promenama.

“Ovde su nam potrebni naučnici. Oni treba da dođu ovde i stvore stalno mesto na kojem će pručavati i zatim preneti drugima šta se ovde događa zbog klimatskih promena, sa svim posledicama. Venecija je na prvim linijama, mi smo u rovovima. Mi smo prva linija odbrane sveta”.

S tim se ne slažu svi stanovnici Venecije.

Regionalni zakonodavci odbacili su plan za borbu protiv klimatskih promena prošle nedelje. Ubrzo posle sastanka, prostorija u kojoj su razgovarali je poplavljena. Vlasti se nadaju da će izgraditi zaštitinu ogradu do 2021, ali bi Venecija mogla da pretrpi nove katastrofalne poplave pre tog roka. Većina naučnika, među njima Najdžel Arnel, klimatolog na Univerzitetu Reding, kaže da su sve češće i veće poplave deo klimatskih promena koje izazivaju ljudi.

“Nije jednostavno da se pojedinačni slučajevi povezuju sa klimatskim promenama, ali mislim da možemo da uočimo veoma snažan signal efekata klimatskih promena. U Veneciji, na primer, znamo da nivo mora raste zbog sve većih temperatura, zapremina vode u okeanima je veća, nivoi idu gore. Zato znamo da je rizik od poplava u priobalnim područjima, posebno u Veneciji i okolini u ovom trenutku, sve veći”.

Šesnaest hiljada kilometara dalje, u Sidneju, oblakoderi su bili okruženi dimom u utorak, kada su šumski požari izmakli kontroli u saveznoj državi Novi Južni Vels. Četiri osobe su poginule, dok je više od 500 kuća uništeno.

“Temperature su sve više. Kada je klima suva, vazduh postaje još suvlji, jer temperatura raste, a nivo vlage opada. Tako da uslovi za šumske požare postaju sve dominantniji”, objašnjava Najdžel Arnel.

Konzervativna vlada Australije kritikovala je one koji povezuju požare sa klimatskim promenama, kao “preterivanje nekih čistunaca i entuzijasta za zaštitu priirode u glavnom gradu”, što je izazvalo oštru reakciju protivnika.

Požar u šumi jugozapadno od Sidneja (Foto: Reuters/Dean Lewins-AAP)
Požar u šumi jugozapadno od Sidneja (Foto: Reuters/Dean Lewins-AAP)

“Ova vlada imala je sve moguće šanse da umanji rizik od tako katastrofalnih požara, a umesto toga izabrala je da doliva ulje na vatru”, rekao je zamenik predsednika australiojske partije Zelenih Adam Bant.

Kao i prethodne godine, 2019. je zabeleženo probijanje klimatskih rekorda, uz zapanjujuće rezultate. Naučnici upozoravaju da se svet kreće previše sporo u rešavanju klimatskih promena, tako da katastrofe kao što su ove, postaju sve češće širom planete.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG