Linkovi

Da li će ekstremne vrućine i požari postati uobičajeni?


Turisti traže osveženje na jednoj od fontana u Rimu

U mnogim delovima sveta ovog leta vrućine su rekordne, a temperature idu i iznad 40 stepeni Celzijusa – u mestima u kojima je maksimalna temperatura bila 35 stepeni. U Kaliforniji besni najveći šumski požar ikada, a smrtonosni požari pogodili su i Grčku. Temperature su rekordne i u Aziji. U novoj studiji se upozorava da ovakvi znaci globalnog zagrevanja mogu biti sve češći.

Požar u Kaliforniji, koji besni više od nedelju dana, postao je najveći u istoriji te države. Naučnici sa Univerziteta u Kaliforniji kažu da su klimatski uslovi takvi da požar izbija ranije nego uobičajeno i traje duže. Nadležni upozoravaju stanovnike da budu u pripravnosti.

“Trenutni uslovi su kao da smo na vrhuncu sezone požara, a istorijski gledano smo, zapravo, na početku”, kaže Ken Pimlot, direktor vatrogasne službe u Kaliforniji.

Požari besne i u Evropi. U najsmrtonosnijem u istoriji Grčke poginulo je 90 ljudi. Gore čak i šume u severnim državama poput Švedske i Letonije.

Mnogi evropski i azijski gradovi se bore sa rekordno visokim temperaturama.

Vrućine pogađaju i poljoprivrednike koji su krenuli u žetvu ranije nego obično, a suše su umanjile i kvalitet i kvantitet voća i povrća. Zbog ekstremne toplote uginule su i ribe u reci Rajni u Švajcarskoj, a vojska te zemlje obezbedila je vodu za životinje na farmama u regionu Vod.

“Ovo što vojska obezbeđuje se ne plaća jer smo u vanrednoj situaciji”, kaže lokalni zvaničnik Denis Frodevo.

Nova studija pokazuje da ciljevi iz Pariskog sporazuma iz 2015. možda neće moći da zaustave rast temperature koji je veoma štetan. Zemlje su se ranije usaglasile da rade na tome da se globalna temperatura ne poveća za više od 2 stepena Celzijusa od nivoa na kom je bila pre industrijske revolucije.

Poslednja studija koju su sproveli Australijski nacionalni univerzitet, Univerzitet u Kopenhagenu i druge institucije pokazuje da – čak i da se potpisnice pridržavaju sporazuma, procesi poput topljenja leda i ispuštanja metana sa morskog dna mogu da povećaju globalnu temperaturu za 4 do 5 stepeni Celzijusa i neke delove zemlje učine nepogodnim za život.

Kada je reč o vrelim talasima u Evropi i Aziji – očekuje se da postanu uobičajeni.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG