Linkovi

NASA se obratila studentima da osmisle tehnologiju za nova svemirska odela


Arhiva - Radnici rade na fasadi sedišta NASA, u Svemirskom centru Kenedi, u Kejp Kanaveralu, Florida, 20. maja 2020.

Student univerziteta Bredli, Zak Bahman, nije odrastao misleći mislio da će biti astronaut.

"Ja sam nizak, slabovid i astmatičar, pa zapravo ne bih mogao da budem astronaut ako bih to želeo", rekao je.

Ali celoživotno zanimanje za video igre i računare stavlja ga u središte napora širom zemlje da se pojača nova tehnologija svemirskih kaciga za sledeću generaciju astronauta koji odlaze na Mesec i, jednog dana NASA se nada, na Mars.

"Oduvek sam se bavio naučnom fantastikom i tehnologijom, pa je zvučalo kao da je ovo bio kul projekat", rekao je Bahman za Glas Amerike.

VoA video o kacigama svemirskih odela
please wait

No media source currently available

0:00 0:03:22 0:00

Taj "kul projekat" je NASA-in dizajnerski izazov "Sjuts" (S.U.I.T.S. - u prevodu "odela", a skraćenica od Studendske tehnologije korisničkog interfejsa za svemirska odela), koji studentima omogućava da dizajniraju displeje u vizirima kaciga koje astronauti mogu da vide, a da im pri tome ne ometaju pogled na ono što je ispred njih u pravom okruženju.

"Još uvek vidite svet oko sebe, ali samo biste imali zastore", rekla je Bahmanova saradnica Abi Irvin. To znači, rekla je, "vitalni element bi bilo zastor, ali bi i dalje videli Mesec ili bilo šta na čemu rade".

Irvin je vodeća dizajnerka Bredlijevog "Sjuts" tima koji koristi najnoviji Majkrosoftov HoloLens za kreiranje i testiranje svojih ideja. Prema Majkrosoftu, HoloLens su vizire za virtuelnu realnost koji omogućavaju korisniku da vidi 3-D hologramske slike.

"Nekako smo dobili primere iz letačkog softvera koji piloti koriste i sa kojim treniraju, ali dobili smo i neke ideje iz igre Skirim, kako rade navigaciju u video igrama", rekla je.

Pružanje veće autonomije

Iako je NASA najavila novo svemirsko odelo za predstojeće misije Atemis na Mesec, zakazane za kasnije ove decenije, sledeći izazov je odgonetanje konačne verzije ugrađene tehnologije.

Tu "Sjuts" ima svoju ulogu.

"Ideja je bila - zašto ne bismo uložili određena sredstva u to da studenti daju doprinos rešenjima za ove tehničke izazove", rekao je NASA-in Brendon Hargis, ističući kako "Sjuts" program pomaže NASA-i da reši nekoliko starih problema, uključujući i to kako da se reši vremensko kašnjenje u komunikaciji između Zemlje i Meseca i duže vreme kašnjenja da signali stignu do Marsa.

"Glavni tehnički izazov je pružanje veće autonomije astronautu tokom planetarne EVA (aktivnosti izvan vozila), u ovom slučaju više od 200.000 milja (više od 400.000 kolometara) udaljenih od Zemlje na Mesecu ili nekoliko miliona milja daleko od Marsa", rekao je. "Dolazi do kašnjenja u komunikaciji, pa ako astronaut ima malo više autonomije da donosi neke odluke na osnovu plana misije, proširena realnost bi im mogla pomoći u tome".

Hargis, koji je menadžer aktivnosti NASA-inog angažmana STEM (Nauka, tehnologija, inženjering i matematika), kaže da bi u običnoj godini 10 timova iz visokoškolskih ustanova širom zemlje putovalo u NASA-in svemirski centar Džonson u Hjustonu u Teksasu da svoje dizajne demonstriraju lično. Ali zbog pandemije koronavirusa, trenutna inicijativa se sprovodi virtuelno i na daljinu, pa Hargis kaže da tako više učenika ima priliku da učestvuje.

"Budući da ovo radimo u virtuelnom okruženju ove godine, zapravo smo pozvali 20 timova da učestvuju u našem virtuelnom kursu na mreži", rekao je.

Hargis dodaje da je kumulativno učešće studenata u "Sjuts" programu ima prednost nad NASA-inim planom dizajniranja tehnologije.

"Prvo smo mislili da će proći nekoliko godina pre nego što se neka od ovih rešenja ugrade u prototip koji bi mogao naći put u svemirsko odelo", rekao je za Glas Amerike tokom nedavnog intervjua. "Njihov posao podstakao je istraživanja na terenu. To se dogodilo mnogo brže nego što smo očekivali. To je dokaz rada studenata".

Kada prva žena i sledeći muškarci slete na Mesec, dizajn proširene stvarnosti ili AR tehnologija na koju utiču studenti poput onih u Bredliju biće tamo - tačno ispred njihovih lica - pomažući astronautima da hrabro odlaze i rade, ono što je malo ko ranije radio, nešto što Abi Irvin nosi kao počasni znak.

"Veoma sam ponosna na ono što smo do sada smislili i gde bismo mogli da idemo".

XS
SM
MD
LG