Kineska tehnološka kompanija Huavej (Huawei) godinama je, preko ofšor firmi na Panami i Britanskim Devičanskim Ostrvima, imala tajne ugovore sa ljudima koji su bili blisko povezani sa srpskim državnim operaterom Telekomom, piše KRIK na osnovu procurelih dokumenata u projektu "Pandorini papiri".
Huavej: Poštujemo zakone i etiku
KRIK je u svom tekstu objavio da Huavej nije odgovorio na pitanja redakcije do objavljivanja teksta, no u ponedeljak kompanija se oglasila kratkim saopštenjem u mejlu upućenom i redakciji Glasa Amerike:
"Kompanija Huavej oduvek poštuje međunarodne i lokalne zakone, kao i poslovnu etiku zemalja u kojima posluje. Isto tako, svi zaposleni u kompaniji moraju da se pridržavaju lokalnih zakona i propisa", kaže se u reakciji.
Ovo je samo jedno od otkrića KRIK-a koji je već pisao o neprijaveljnim ofšor kompanijama, imovini i novcu ministra finansija Siniše Malog, ministra za razoj siromašnih opština Novice Tončeva i bivšeg direktora Elektromreže Srbije i kuma predsednika Srbije, Nikole Petrovića. Institucije još nisu reagovale ni u jednom od navedenih slučajeva.
Najmanje milion evra se, sudeći po dokumentaciji, slilo na račune srpskih firmi bliskih Telekomu, a deo toga u džepove bivšeg Telekomovog direktora Igora Jecla i advokata Milorada Ignjačevića koji je bio u poslu sa Telekomom preko portala "Na dlanu".
Jecl je, navodi KRIK, preko kompanije „Rofly Investments“ sa Britanskih Devičanskih Ostrva imao ugovore sa Huavejem vredne 1,3 miliona evra. Prethodno je ugovore sa Huavejem držao Ignjatijević preko kompanije "Goldberg Brokerage", pa ih je prepustio Jelcu.
Prvi ugovori su potpisani 2007, kada je Huavej tek uspostavljao poslove u Srbiji, dok je poslednji ugovor sačinjen 1. januara 2014. godine – neposredno pre nego što je Huavej postao jedan od najvažnijih partnera Telekoma.
Huavej je, prema ugovoru iz 2014. vrednom 359.000 evra, angažovao „Rofly“ da uspostavi dobre odnose sa telekomunikacionim operaterima u Srbiji i Crnoj Gori, ali i sa predstavnicima vlasti. Osim toga, Huaveju je trebalo da pomogne da dobije neophodne dozvole za rad u Srbiji i „izvrši obaveze iz ugovora koji će potpisati Huavej i (telekomunikacioni operater)“.
Iste godine, Huavej je od Telekoma dobio posao razvoja internet televizije (IPTV), a dve godine kasnije ugovor vredan čak 150 miliona evra za uvođenje optičkih kablova, piše KRIK.
Jecl je u Telekomu radio od 2003. do 2008, a poslednje tri godine bio je direktor sektora za usluge. Advokat Ignjačević je unosno sarađivao sa Telekomom, dodaje KRIK. Njegova druga ofšor firma „Travis Assets“ i sin Uroš su upravo sa Jeclom dogovorili da za Telekom razvijaju portal „Na dlanu“ i to u vreme kada advokat započinje saradnju sa Huavejem. Ignjačevići su nakon nekoliko godina sajt od Telekoma otkupili za samo jedan dinar.
Za razliku od Jecla, advokat se sa novinarima KRIK-a sastao u kancelariji jedne od njegovih domaćih firmi. Iako je u intervjuu prvo tvrdio da njegova panamska kompanija nije uopšte radila, kada su ga novinari pitali za Huavej, setio se da je preko nje imao posao sa kineskom korporacijom.
„Huavej je tu već bio dve, tri godine, pokušavao da dobije neke poslove. Ja sam radio kao njihov konsultant“, rekao je Ignjačević novinarima, ali nije želeo da iznosi više detalja.
Ignjačević je insistirao na tome da on nije bio veza između Huaveja i Jecla, koga je opisao kao prijatelja, kao i da nije imao uticaja na to da Telekom da poslove kineskoj firmi.
„Da li sam ja sedeo na krilu nekom iz Telekoma i rekao uzmi Huavej? Nisam. Da su mi (iz Telekoma) rekli šta bi ti preporučio od ovih pet firmi, ja bih rekao Huavej“, kaže Ignjačević.
Advokat tvrdi i da nije znao da je njegova panamska firma prebacila ugovore na Jeclovu.
Sadašnji generalni direktor Telekoma Vladimir Lučić kaže za KRIK da nije znao ništa o poslovima i uplatama koje su Ignjačević i Jecl dobijali od Huaveja.
Stručnjaci iz oblasti borbe protiv finansijskog kriminala kažu za KRIK i OCCRP da su ovi poslovi sumnjivi.
Ros Delston, ekspert za sprečavanje pranja novca iz Vašingtona, kaže da su iznosi koji se nalaze na fakturama neobično veliki. „To je mnogo novca za konsultanski ugovor, mnogo novca. Nema sumnje da je to čudno. Čudno je i vlasništvo kompanija. Zbog čega nisu koristili kompanije u Srbiji?“, rekao je on.
„Uobičajno je da se podmićivanje i korupcija zamaskiraju kao konsultantski poslovi. Ova šema podseća na druge koje sam video, a koje su uspostavljene isključivo za primanje mita. Ne mogu da kažem da je ovo definitivno primanje mita, ali je jako teško razlučiti šta je u pitanju“, kaže Grejem Berou, takođe stručnjak u ovom polju.
