Novinari portala KRIK, koji je učestvovao u međunarodnom istraživačkom projektu Pandorini papiri, došli su do dokumenata koji potvrđuju da je aktuelni ministar finansija Srbije Siniša Mali vlasnik 24 stana u Bugarskoj, odnosno da je vlasnik dve ofšor kompanije preko kojih su kupljeni ti stanovi za pet miliona evra. Pandorini papiri su projekat u kojem su stotine novinara iz 117 država analizirale 12 miliona dokumenata procurelih iz 14 različitih firmi, koji pokazuju kako su političari i druge poznate ličnosti iz celog sveta osnivale ofšor kompanije i krile novac u poreskim rajevima. Među njima se pominje i srpski ministar finansija, u kontekstu već poznate priče o stanovima u Bugarskoj. KRIK je priču o 24 stana, koje navode da je Mali kupio preko ofšor kompanija sa Britanskih Devičanskih Ostrva, objavio još 2015. godine. On je tada navode demantovao, a povodom novih informacija se još nije oglašavao. Iz Ministarstva finansija Glas Amerike nije dobio komentar, a povodom Pandorinih papira još nisu reagovale ni druge institucije.
Novinarka KRIK-a Dragana Pećo za Glas Amerike objašnjava da su u Pandorinim papirima novinari sada uspeli da defitinivno potvrde svoja saznanja iz 2015. Odnosno, pronašli su dokumenta koja dokazuju da Siniša Mali nije bio samo direktor, nego i vlasnik ofšor kompanija preko kojih su kupljeni stanovi u Bugarskoj.
“Siniša Mali godinama unazad nije govorio istinu, tvrdeći da nema veze sa vlasništvom, međutim i sada imamo dokaze koji pokazuju da je bio vlasnik tih stanova. On je te stanove kupovao tokom 2012. i 2013. godine, kada je bio ekonomski savetnik Aleksandra Vučića, dakle bio je tada zadužen na toj poziciji za neke od najvećih investicionih projekata u državi poput Beograda na vodi i Er Srbije. U to vreme stiče nekretnine vredne pet miliona evra i trebalo bi da objasni građanima koje je poreklo tog novca i koja je prava istina oko toga kako je došao do tih nekretnina”.
Posle prvih otkrića KRIK-a 2015. slučaj je istraživala Agencija za borbu protiv korupcije, pa je istragu preuzelo Više javno tužilaštvo, a uključila se i Uprava za sprečavanje pranja novca. Na kraju je tužilaštvo odustalo od postupka.
“Ja bih volela da verujem da će institucije u ovoj državi da se ozbiljno pozabave ovim slučajem sada kada imamo ove nove dokaze, dakle sada kada vidimo da je Siniša Mali bio vlasnik nekretnina u vrednosti od oko pet miliona evra...U svetu se vidi da se podnose ostavke i da se ozbiljno istražuju ti neki slučajevi, dok se ovde stvari ili ignorišu ili spinuju”, kaže Dragana Pećo.
"Koza ostavljena da čuva kupus"
Uprkos kontroverzi o 24 stana, Siniša Mali nije do sada snosio ni pravne, ni političke posleidce. U karijeri je napredovao, pa je sa pozicije gradonačelnika Beograda otišao na mesto ministra finansija, a sa tog mesta je nadređen i Upravi za sprečavanje pranja novca koja je bila uključena u istragu o njemu.
„U međuvremenu je koza postavljena da čuva kupus, pri čemu pod kozom ne mislim ništa uvredljivo. Ministar finansija je postao čovek za koga postoji mnogo navoda koji ga povezuju sa pranjem novca, a sprečavanje pranja novca je u direktnoj nadležnosti Ministarstva finansija“, kaže za Glas Amerike Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija.
Hoće li sada neko od nadležnih tužilaštava reagovati na nove informacije o Siniši Malom iz „Pandorinih papira“?
U Republičkom javnom tužilaštvu i Višem javnom tužilaštvu nisu odgovorili na to pitanje Glasa Amerike. Minić objašnjava da bi tužilaštvo moglo da reaguje na osnovu javnih navoda o malverzacijama, ali sumnja da će se to desiti. Ipak, smatra da na tome treba insistirati.
„Tužilaštvo je često imalo problem što ne stigne da pročita razne navode u medijima, sad je sve manje mejnstrim medija u kojima se to može pročitati. Ali nema sumnje da, kada tužilaštvo stigne da se bavi pojedinačnim tvitovima ljudi koji nisu javne ličnosti, onda je neobično što ne primećuje da su se pojavili napisi o vezama Siniše Malog sa nečim što liči na pranje novca“.
Minić sumnja i da pritisak da se istraže navodi o srpskom ministru finansija može da dođe spolja, odnosno kroz proces evropskih integracija.
„Nikada nije završena ni priča o 24 slučaja privatizacije. I vidimo sada da takve stvari mogu u nekom trenutku da posluže kako nekakav dodatni mehanizam onome što nazivamo „međunarodna zajednica“, bilo to EU ili SAD. Kada budu želeli da postignu neke druge ciljeve, koji su u ovom trenutku evidentno preči od stanja demokratije i borbe protiv korupcije u Srbiji. Borba protiv korupcije će doći na red kada zaista budu aktuelne nekakve eventualne dalje evropske integracije, to sada nije toliko na stolu u Briselu, a još manje u Beogradu, bez obzira na tu vatru koja se održava da se potpuno ne izgasi. To će doći na dnevni red, ali definitivno ne sada“.
Iako je istraga o Siniši Malom pod znakom pitanja, u KRIK-u znaju šta sigurno sledi: napadi na njihovu redakciju, po već ustaljenom modelu – preko tabloida.
„O nama govore laži, napadaju nas čak i najviši državni funkcioneri u prorežimskim medijima. I ono što je zanimljivo jeste da je svaki put taj napad i ta kampanja drugačija, da ne kažem inovativnija iz njihovog ugla, jer totalno postane nadrealna – od toga da radimo za kriminalce, za Belivuka, do toga da smo uključeni u “japansko praćenje”. Tako da smo svaki put iznenađeni koliko daleko to ide i kakve ideje nekome padnu na pamet, na koji način da napadnu istraživačke novinare koji objavljuju činjenice bazirane na zvaničim dokumentima. A sve da bi se skrenula pažnja sa onog što smo mi otkrili”, zaključuje Dragana Pećo i najavljuje da će uskoro KRIK objaviti nova saznanja o ofšor kompanijama Nikole Petrovića, kuma predsednika Aleksandra Vučića.
