Linkovi

Šta su uzroci porasta tenzija na severu Kosova?


ARHIVA - Pripadnici KFOR-a u Severnoj Mitrovici (Foto: Reuters/Ognen Teofilovski)
ARHIVA - Pripadnici KFOR-a u Severnoj Mitrovici (Foto: Reuters/Ognen Teofilovski)

Poslednjih nedelja na severu Kosova zabeleženi su brojni incidenti. U ponedeljak uveče je hicima iz vatrenog oružja ranjen Milan Jovanović na putu Leposavić - Mitrovica, a u poslednje dve nedelje na severu Kosova zapaljeno je više od 10 automobila kosovskih registarskih oznaka.

Porast incidenata u ovom delu Kosova rezultat je nezainteresovanosti međunarodne zajednice za životne probleme građana, ocenjuju za Glas Amerike predstavnici civilnog društva sa severa Kosova.

Milan Jovanović iz Zvečana ranjen je kod Bistričkog mosta na putu Leposavić - Mitrovica, kod punkta gde su stacionirani pripadnici specijalne jedinice Policije Kosova. Jovanović je prema rečima lekara Kliničkog centra u Severnoj Mitrovici zadobio prostrelnu ranu u predelu grudnog koša i nije u životnoj opasnosti.

Pošto su pojedini mediji preneli da su na Jovanovića pucali kosovski specijalci, Policija Kosova saopštila je u ponedeljak veče da pripadnici policije ni na koji način nisu umešani u ovaj događaj.

Međutim, u saopštenju za javnost u utorak, Policija Kosova je navela da je posle intenzivne istrage u vezi sa ovim slučajem pribavila dokaze koji ukazuju na sumnju u moguću umešanost policijskih službenika. U saopštenju se ističe da su četiri policajca suspendovana, a da se jedan od njih sumnjiči da je pucao iz vatrenog oružja.

Srpska lista je u svom saopštenju navela da se radi o pokušaju ubistva od strane kosovskih policijaca i zatražila hitno povlačenje svih specijalnih jedinica sa severa Kosova.

Milica Rakić Andrić iz Nove društvene inicijative smatra da je porast tenzija na severu Kosova rezultat ignorisanja situacije na terenu od strane međunarodne zajednice, „koja se fokusirala na visoke političke teme koje se tiču pre svega odnosa Beograda i Prištine“.

Dakle, svi se sada bave normalizacijom odnosa Kosova i Srbije, niko se ne bavi normalizacijom života kosovskih Srba čiji život zaista jeste neverovatno uznemiren zbog stvari koji se dešavaju u dijalogu. Mi s jedne strane na terenu imamo činjenicu da kosovske institucije koje postoje na Severu nemaju dovoljno kapaciteta da vrše sve usluge i prvenstveno štite bezbednost građana. S druge strane, imamo insistiranje na nekim procesima koji se ne dogovaraju u dijalogu poput preregistracije. I s jedne strane, stav međunarodne zajednice je da je preregistracija interna stvar Kosova, što iz perspektive država koje priznaju Kosovo kao nezavisno ima smisla, ali se ignoriše taj aspekt nedostatka kapaciteta kosovskih institucija da građanima obezbedi prvo normalni pristup pri registraciji, a onda i bezbednost ukoliko se na taj korak odluče“.

Miodrag Marinković iz Centra za afirmativne društvene akcije takođe smatra da je glavni razlog povećanih tenzija na severu Kosova taj što se međunarodna zajednica fokusirala na postizanje i primenu evropskog plana, a zanemaruje brojne konflikte i događaje koji se u međuvremenu nisu rešili.

„Govorim, na primer o izborima na kojima Srpska lista, to jest srpska zajednica verovatno neće izlaziti, govorim o registarskim tablicama i govorim o prisustvu policije na severu, jer ako je cilj međunarodne zajednice bio normalizacija stanja i čitav cilj ovog francusko-nemačkog plana jeste da se normalizuju odnosi, onda se to ne može učiniti bez rešavanja ovih tekućih problema“.

Marinković smatra da bez rešavanja ovih pitanja, posledice - kako političke, tako i bezbednosne - mogu da budu veoma bolne.

Da na terenu dođemo do takve situacije da je primena francusko-nemačkog plana nemoguća u ovom trenutku, to je ta politička posledica. A bezbednosne posledice su nesagledive, jer ukoliko dođe do ponovne erupcije nasilja nisam siguran da će se ovaj put moći sve to sprečiti. Tako da možda gledamo početak nekog konflikta, ukoliko se stvari naravno ne srede ili ukoliko se njima ne posveti dovoljna pažnje koja je potrebna. U ovom trenutku potrebna je pažnja međunarodne zajednice, jer očigledno da obe strane nemaju nameru da se angažuju na primeni sporazuma. Čekaju da druga strana počne prva i dalje imamo tu jako opterećujuću konstruktivnu dvosmislenost u samom sporazumu koja onemogućava da se tačno zna šta je prvi, drugi, treći korak“, rekao je Marinković za Glas Amerike.

Lider Građanske inicijative „Srpski opstanak“ Aleksandar Arsenijević za Glas Amerike kaže da posledice brojnih incidenata na severu Kosova u poslednje vreme mogu da budu nesagledive, ukoliko Priština, Beograd, ali i međunarodna zajednica ne krenu da se bave praktičnim problemima građana.

Ono što mogu reći jeste da posle Ohridskog sporazuma, dogovora, evropskog predloga, ljudi su očekivali neki mir i stagnaciju u tim kriznim momentima, međutim ta kriza se sve više i više potpiruje i nisu jasne ni politike Beorada, ni Prištine jer su i jedni i drugi učaureni upravo zbog tih sporazuma i ljudima se ne stavlja jasno do znanja šta treba raditi, kakvu politiku slediti na terenu i ostalo. Građani su u strahu od mogućih oduzimanja automobila, tablica i svega ostalog. Požurili su pojedinci da preregistruju svoja vozila, međutim došlo je paljenja, jer niko nije dao jasan znak, odnosno zvanična politika, da se vozila preregistruju, a sa samim Ohridskim sporazumom imamo prihvatanje simbola što znači prihvatanje RKS tablica. Tako da su uvek građani ta teška strana koja uvek nagrabusi ovom politikom“, rekao je Arsenijević.

Na severu Kosova su za 23. april zakazani vanredni lokalni izbori, na kojima neće učestovati većina srpskih političkih subjekata, među kojima i Srpska lista - najveća srpska politička partija na Kosovu, koja ima podršku zvaničnog Beograda. Međutim, još nije jasno gde će biračka mesta biti otvorena. O tome je u utorak trebalo da raspravlja Centralna izborna komisija, ali je sednica odložena za sredu.

SAD zabrinute zbog incidenta

"Sjedinjene Američke Države su zabrinute zbog incidenta u kojem je sinoć upucan kosovski Srbin u Zvečanu", naveo je američki ambasador na Kosovu Džefri Hovenijer, povodom ranjavanja Milana Jovanovića.

On je na Tviteru naveo da zvaničnici i institucije kosovske policije moraju da sprovedu temeljnu, kredibilnu istragu.

"Duboko smo zabrinuti zbog prvobitnog poricanja napravljenog bez dužne pažnje. Svi građani moraju imati poverenja u transparentnost sprovođenja zakona i sektora pravde. Podrška SAD kosovskim institucijama vladavine prava unapređuje zajedničku viziju demokratske, multietničke države. Odgovorni za krivična dela moraju odgovarati", naveo je Hovenijer.

Na objavu ambasadora SAD u vezi sa ranjavanjem Milana Jovanovića, saopštenjem je reagovala Srpska lista, koja smatra da je u pitanju “relativizacija napada na Srbe i umanjenje odgovornosti zločinaca”.

“Podsećanja radi, zbog izgorelog automobila za šta nije utvrđena ničija odgovornost, reagovale su sve ambasade Kvinte, međunarodne misije i organizacije, a neki ambasadori čak prozivali Srpsku listu, a kada se po treći put puca u Srbina, civila, sinoć čak i na oca troje dece nema osuda od strane ambasadora Kvinte niti zahteva da se prestane sa napadima na nedužne srpske građane”, navela je Srpska lista.

“Ničim izazvan napad pripadnika Policije Kosova na Srbina kod policijskog punkta na reci Bistrici i prvobitno zataškavanje od strane prisutnih policajaca u ogromnoj meri ruši ionako mali kredibilitet specijalne jedinice Policije Kosova”, navodi Partija kosovskih Srba.

“Ovaj napad je nažalost dokaz da u specijalnoj jedinici postoje i oni koji posao policajca ne doživljavaju kao human i odgovoran posao. Najoštrije osuđujemo ovaj napad i pokušaj zataškavanja istog. Zahtevamo da se međunarodne institucije (Kfor i Euleks) uključe u dalju istragu kako bi se na nepristrasan način utvrdile sve okolnosti ovog napada i pokušaja ubistva građanina srpske nacionalnosti”, navodi u saopštenju ta partija.

XS
SM
MD
LG