Nakon skoro dvije godine međunarodne izolacije pogoršane pojačanim zatvaranjem zbog pandemije, Severna Koreja nagoveštava da je konačno spremna za dijalog - samo ne sa Sjedinjenim Državama.
Severna Koreja je ove nedelje preduzela prve korake ka poboljšanju veza sa Južnom Korejom, obnovivši dežurne linije namenjene komunikaciji o međukorejskim tenzijama. Zvaničnici Severne Koreje takođe su nagovestili da se očekuju veći potezi, uključujući još jedan samit među najvišim liderima zemalja i razgovore o okončanju njihovog formalnog ratnog stanja. Dve Koreje su i dalje tehnički u ratnom stanju, budući da se njihov sukob 1950-ih završio mirovnim sporazumom.
Južnokorejska levo orijentisana vlada, koja je dve godine pokušavala da vrati Severnu Koreju na razgovore, oprezno je optimistična. Ministarstvo ujedinjenja u Seulu, koje se bavi vezama sa Severom, saopštilo je da vjeruje da će odluka Pjongjanga da ponovo otvori telefonske linije postaviti temelje za duži period prijateljskih prekograničnih odnosa.
Ali čak i dok se obraća Južnoj Koreji, Sever nije dao naznake da želi da ponovo započne razgovore sa Sjedinjenim Državama. Severna Koreja je odbacila ili ignorisala skoro svakodnevne ponude SAD da vode razgovore bez preduslova.
U prošlonedeljnom govoru, severnokorejski lider Kim Džong Un odbacio je američke pozive kao "lukavo" odvraćanje pažnje koje ima za cilj prikrivanje američkog neprijateljstva.
Čini se da je severnokorejska strategija osmišljena da izvrši pritisak na Južnu Koreju da raskine odnose sa Sjedinjenim Državama, njenim saveznikom po ugovoru, smatraju mnogi analitičari. Sever je dugo želeo da Južna Koreja pruži ekonomsku pomoć obnavljanjem međukorejskih projekata, kao što je zajednički vođen industrijski kompleks Kaesong. Objekat sa sedištem na severu pružio je južnokorejskim kompanijama jeftinu radnu snagu iz Severne Koreje. Ali s takvim projektima koje je pandemija koronavirusa otežala, Sever je nedavno zahtevao druge ustupke, poput trajnog okončanja vojnih vežbi SAD i Južne Koreje.
Iz perspektive Severne Koreje, sada je možda savršeno vreme za maksimizovanje pritiska na južnokorejskog predsednika Mun Đae-ina, koji je u poslednjim mesecima svog jedinog mandata.
"Pjongjang koristi Munov očaj da ostavi korejsko mirovno nasleđe pre marta", rekao je Dujeon Kim, stručnjak za Koreju iz Centra za novu američku bezbednost iz Seula.
Mun je održao tri samita sa Kim Džong Unom 2018. Sastanci su pomogli da se utvori put za Kimove samite sa tadašnjim predsednikom SAD Donaldom Trumpom. Kada su pregovori između SAD-a i Severne Koreje prekinuti 2019. godine, Sever se takođe naljutio na Seul, čime je u suštini zamrznuo Munove mirovne ambicije.
Iako je Mun od tada rekao da je otvoren za oživljavanje prekograničnih ekonomskih projekata, njegova vlada je u tome sputana američkim i međunarodnim sankcijama, koje su uvedene zbog nezakonitog programa nuklearnog naoružanja Severne Koreje.
Opteretivši mogućnost obnove međukorejskih pregovora, Severna Koreja se "nada da će učiniti da Seul radi napornije na zadovoljavanju (severnokorejskog) režima i odmaku od Vašingtona", rekao je Dujeon Kim.
Severna Koreja takođe možda pokušava da utiče na politiku Južne Koreje. Istraživanja javnog mnjenja ukazuju na to da su Munovi mirovni napori, iako u zastoju, široko popularni među Južnokorejcima - što bi moglo da pomogne pomoći njegovoj vladajućoj Demokratskoj stranci na biralištima.
Poslednji samit Mun-Kim mogao bi takođe da da opravdanje za Munovu vladajuću stranku da ratifikuje sporazum Sever-Jug iz 2018. godine u Narodnoj skupštini zemlje u pokušaju da sledeću administraciju zaključa u nastavljanju politike angažovanja, rekao je Lif-Erik Izli, profesor na Univerzitetu Iva u Seulu.
Naravno, nema garancija da će Severna Koreja dozvoliti da razgovori napreduju tako daleko. Sever je takođe ponovo otvorio međukorejske dežurne telefonske linije u julu, pre nego što ih je prekinuo dve nedelje kasnije, kada su Južna Koreja i Sjedinjene Države započele godišnje zajedničke vojne vežbe koje Pjongjang vidi kao provokaciju.
Takvo ponašanje dovelo je neke američke analitičare do zaključka da Severna Koreja možda uopšte ne želi bolje odnose s Jugom. Umesto toga, čini se da Sever koristi periodične diplomatske angažmane kako bi kupio vreme za unapređenje svog nuklearnog programa, kaže Sidni Sejler, najviši američki obaveštajni oficir za Severnu Koreju.
"Nije bilo perioda angažovanja koji je doveo do stalnog smanjenja tenzija", rekao je Seiler na prošlogodišnjem online forumu čiji je domaćin bio Centar za strateške i međunarodne studije, istraživačka organizacija sa sedištem u Vašingtonu. "Uvek sam zainteresovan vidim uvođenje novih obaveštajnih podataka ili informacija koji bi poništile moju procenu, ali morate strateški da zaključite da Severna Koreja ne traži održive i poboljšane odnose sa Južnom Korejom".
Iz perspektive sadašnje južnokorejske vlade, ni nepreduzimanje nikakvih poteza nije opcija. U prošlonedeljnom intervjuu listu Vašington post, južnokorejski ministar inostranih poslova Čang Jui-Jong javno je pozvao Sjedinjene Države da detaljnije objasne konkretne podsticaje koje bi Severnoj Koreji mogli da budu ponuđeni tokom pregovora. "Ako dozvolimo da se status kvo nastavi, to će dovesti do jačanja severnokorejskih raketnih sposobnosti. Vlor smo zabrinuti zbog toga", rekao je Čang.
Južna Koreja nije jedina koja traži da administracija predsednika Džoa Bajdena učini više kako bi privukla Severnu Koreju. Jesika Li, viša naučna saradnica na Kvinsi istitutu za odgovornu državnost sa sedištem u Vašingtonu, rekla je da izgleda da Bajdenova administracija ne želi da se pozabavi problemima koji izazivaju napetost na Korejskom poluostrvu.
"Pjongjang je odlučio da je jedini način da se promeni način razmišljanja Sjedinjenih Država prolazak kroz Seul. Ali Seul ne bi trebao više da želi napredak od Vašingtona ili Pjongjanga", kaže Li.
"Umesto da se usredsredi na dugoročni cilj denuklearizacije, Vašington bi trebalo da pronađe kratkoročne pobede koje će izgraditi poverenje i stvoriti atmosferu za pregovore. Što se Pjongjanga tiče, potrebno je da prestane da se trudi da bi postao jasniji i da bude eksplicitniji o tome šta želi i šta je spreman da uradi da bi to dobio", dodaje ona.
Sve veći broj analitičara u Vašingtonu i Seulu uviđa sličnosti između Bajdenove politike po pitanju Severne Koreje i pristupa "strateškog strpljenja" bivšeg predsednika Baraka Obame. Tokom Obaminog predsedavanja, Severna Koreja je izvela četiri nuklearna testa i više od 50 lansiranja raketa i raketa.
Američki zvaničnici odbacuju te kritike. Na onlajn događaju koji je prošlog meseca organizovao Institut za korejsko-američke studije, Mark Lambert, zamenik pomoćnika američkog sekretara za Japan i Koreju, rekao je da krajnja krivica za ćorsokak leži na Severnoj Koreji.
"Ako bismo mogli da sednemo sa Severom i da shvatimo šta oni žele i da prestanemo da nagađamo, mislim da bismo mogli da napravimo određeni napredak. Ali opet, lično govoreći, greška je kad pregovarate samim sa sobom", rekao je Lambert.
Na pitanje da li je Bajdenova administracija pokazala dovoljno hitnosti po pitanju Severne Koreje, Lambert je odgovorio: "Ozbiljni smo po ovom pitanju. Samo, šta biste hteli da uradimo? Da katapultiramo (izaslanika SAD Sung Kima) u Severnu Koreju i da on kaže: 'Ovde sam da pregovaram'? Ne možete to da učinite. Morate imati drugu stranu voljnu da se sastanete sa vama".
