Iran je započeo gradnju na lokaciji gde se nalazi podzemno nuklearno postrojenje Fordo, u vreme tenzija sa Sjedinjenim Državama zbog nuklearnog programa Teherana, pokazali su satelitski snimci do kojih je, u petak, došla agencija Asosijeted pres.
Iran nije javno priznao da su u toku bilo kakvi radovi na lokaciji koju je Zapad otkrio 2009. godine. Dok svrha nove konstrukcije nije jasna, bilo kakvi radovi kod Forda će verovatno izazvati novu zabrinutost u poslednjim danima administracije Donalda Trampa, pre inauguracije novog predsednika Džoa Bajdena. Iran takođe izvodi nove radove na nuklearnom postrojenju Natanc, posle tajanstvene eksplozije u julu koju je Teheran opisao kao "napad i sabotažu".
"Sve promene na ovom sajtu će se pažljivo pratiti kao znak u kom smeru ide iranski nuklearni program", kaže Džefri Luis, ekspert u Centru za studije neširenja nuklearnog naoružanja u Institutu za međunarodne studije Midlberi, koji proučava Iran.
Misija Irana u Ujedinjenim nacijama nije odmah odgovorila na zahtev da komentariše izgradnju u Fordu. Međunarodna atomska energija, čiji inspektori borave u Iranu u okviru nuklearnog sporazuma, nije želela da komentariše. IAEA do sada nije javno objavila da li ju je Iran informisao o bilo kakvoj gradnji na toj lokaciji.
Konstrukcija na mestu postrojenja Fordo počela je krajem septembra. Satelitski snimci koje je AP dobio od kompanije Maksar Tehnolodžiz (Maxar Technologies) pokazuju da se konstrukcija vrši na severozapadnom delu postrojenja, blizu svetog šiitskog grada Kom na oko 90 kilometara od Teherana.
Na satelitskom snimku od 11. decembra, vidi se konstrukcija koja izgleda kao iskopani temelj za neku zgradu, sa desetinama stubova. Takvi stubovi se koriste u izgradnji zgrada koje se nalaze u trusnim područjima.
Podzemno nuklearno postrojenje u Fordu je ukopano u planinu, kako bi bilo zaštićeno od eventualnih vazdušnih udara. Nalazi se blizu drugih zgrada za istraživanje i razvoj, među kojima je iranski Nacionalni centar za tehnologiju vakuuma. Ta tehnologija je ključni komponent iranskih centrifuga, kojima se obavlja proces obogaćivanja uranijuma.
Nalog na Tviteru, Observer IL, ranije ove nedelje je objavio snimak konstrukcije u Fordu, navodeći da potiče iz južnokorejskog Istraživačkog instituta za vazdušni prostor Koreje. AP je kasnije kontaktirao korisnika Tvitera, koji se predstavio kao penzionisani vojnik snaga odbrane Izraela. Zatražio je da mu se ne objavi ime zbog ranijih pretnja koje je dobio preko interneta. Istraživački institut za vazdušni prostor Koreje je priznao da je snimio satelitsku fotografiju.
Donald Tramp je 2018. unilateralno povukao SAD iz nuklearnog sporazuma sa Iranom, prema kojem je Teheran pristao da ograniči rad na obogaćivanju uranijuma u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija. Tramp se pozvao na iranski program balističkih raketa, regionalnu politiku i druge probleme kao razlog za povlačenje iz sporazuma, iako se on kompletno odnosio na nuklearni program Teherana.
Od kada su SAD pojačale sankcije, Iran je postepeno i javno napustio ograničenja predviđena sporazumom, dok je serija incidenata dve zemlje dovela na ivicu rata početkom godine. Tenzije su i dalje jake.
Prema sporazumu iz 2015. Iran je pristao da zaustavi obogaćivanje uranijuma u Fordu i pretvori ga u "centar za nuklearnu energiju, fiziku i tehnologiju."
"Ta lokacija je bila velika tačka spoticanja u pregovorima pre postizanja nuklearnog sporazuma sa Iranom", kaže Luis. "SAD su insistirale da Iran zatvori postrojenje dok je vrhovni vođa Irana govorio da je za njega to crvena linija koju neće preći."
Od urušavanja sporazuma, Iran je nastavio obogaćivanje uranijuma na toj lokaciji. Zaštićeno planinama, postrojenje je dobro čuvano. Veličine je fudbalskog terena, dovoljno veliko za 3.000 centrifuga ali dovoljno malo i ojačano da su američki zvaničnici posumnjali da je u pitanju vojno postrojenje kada su obelodanili postojanje lokacije 2009.
U ovom trenutku, Iran obogaćuje uranijum do 4,5%, čime se krši limit od 3,67% predviđen sporazumom. Iranski parlament je usvojio zakon kojim se Teheran obavezuje da obogaćuje uranijum do 20%, a predviđa i proterivanje inspektora IAEA iz zemlje. Dok se iranski predsednik Hasan Rohani protivio predlogu zakona, Savet čuvara zemlje ga je kasnijie izmenio i usvojio. U zakonu se traži i vršenje pritiska na evropske zemlje da pruže pomoć u ublažavanju posledica američkih sankcija.
