Linkovi

Anđela Stent: Kako probiti led između SAD i Rusije


Anđela Stent, direktorka Centra za Evroaziju, Rusiju i Istočnu Evropu na Univerzitetu Džoržtaun i visoka saradnica Instituta Brukings u Vašingtonu

Pojedini analitičari smatraju eskalaciju tenzija između Rusije i Ukrajine, pokušajem Moskve da testira koliko je daleko predsednik Džo Bajden spreman da ide u odbrani američkog saveznika i suprotstavi se Rusiji, koja gomila vojsku i oružje na istočnoj granici Ukrajine.

U međuvremenu, Bajden je izazvao buru negodovanja u Kremlju pošto se nedavno složio sa opisom Putina kao „ubice“ (u razgovoru sa Džordžom Stefanopulosom, voditeljem TV političkog programa "This Week”, prim. nov). Ubrzo posle toga američka strana zavela je nove sankcije Moskvi, da bi Bajden kasnije istog dana rekao da je poželjan razgovor za istim stolom sa Putinom.

Anđela Stent, jedna od vodećih američkih eksperata za Rusiju, ukazuje na uočljivu kontradiktornost Bajdenovih izjava.

“Neposredno pred izbijanja nasilja u istočnoj Ukrajini i pre početka gomilanja ruske vojske i oružja na granici prema Ukrajini, Putin i Bajden su u zajedničkom telefonskom razgovoru razmatrali mogućnost zakazivanja američko-ruskog samita. Međutim, agresivan stav prema Ukrajini koji je usledio sa ruske stane, naveo je američku administraciju da zavede dodatne sankcije protiv Moskve, takođe propraćene prilično oštrom izjavom predsednika Bajdena. Kasnije tog istog dana Bajden se još jednom oglasio, ali ovog puta pomirljivo, rekavši ‘želimo predvidljiv odnos sa Rusijom - bez obzira na sankcije moramo da razgovaramo’.”


Odgovor Kremlja za sada je slično neprecizan, smatra Stent:

„Naša strana je prva najavila proterivanje oko deset članova ruskog diplomatskog osoblja. Oni su potom najavili proterivanje deset američkih diplomatskih službenika. Rekli su da će dodatno zatvoriti neke nevladine organizacije, podržane od strane SAD. Što je još zanimljivije, saopštili su američkom ambasadoru u Moskvi Džonu Salivenu da treba da se vrati na konsultacije u Sjedinjene Države. Posle izjave predsednika Bajdena o 'ubici', ruski ambasador Anatolij Antonov pozvan je u Moskvu na konsultacije i još je tamo. Većina ljudi nikada nije čula da jedna država stranom ambasadoru kaže da treba da se vrati kući. Izgleda kao da su ga izbacili, iaka to nije zvanično rečeno”.

Američke sankcije mogle su da budu i teže i permanentnije, nastavlja naša sagovornica.

“Američke sankcije samo na prvi pogled izgledaju oštro, u stvari su prilično blage. Američkim bankama, na primer, više nije dozvoljeno da se bave ruskim državnim obveznicama iskazanim u ruskim rubljama ili na neki drugi način. Ali veliku većinu ruskog državnog duga drže ruske ili evropske banke. Takođe, Rusi pod najnovijim sankcijama su iste osobe, koje su ionako pod američkim sankcijama”.

Stent, međutim, ne isključuje zavođenje trajnijih kazni ruskoj strani u slučaju novih ruskih vojnih akcija protiv Ukrajine:

Neke od mojih kolega koje se bave pitanjem ruskih oružanih snaga navode da se nastavlja pomeranje dodatnih ruskih trupa i opreme u tom području. Rusi izgleda nameravaju da preseku Kerč, odnosno moreuz između Azovskog i Crnog mora, kako bi prekinuli komunikaciju Ukrajine sa svojim susedima. Mislim da situacija nije stabilna. Mislim da ne znamo šta su tačno ruske namere. Verujem da ruska strana to namerno zamagljuje. Možda će po završetku manevara vojska otići ili je ovo tek uvod u nešto drugo”.

Upitana šta je pravi povod ruskih neprijateljskih poteza prema Ukrajini, Stent odgovara:

“Verujem da su pojedini uticajni Rusi nezadovoljni što je predsednik (Volodimir) Zelenski preduzeo akciju protiv proruskih oligarha i proruskih medija u Ukrajini. Mislim da je u pitanju i kažnjavanje same Ukrajine i verujem da takođe stavljaju na probu administraciju predsednika Bajdena, ali možda postoje i drugi ciljevi uključujući, ako ne pravu invaziju na Ukrajinu, nekakav potez koji bi mogao da promeni situaciju na terenu, u Donbasu”.

Na pitanje zbog čega se na spisku američkih sankcija ne nalazi i gasovod Severni tok 2, koji uveliko doprinosi poslovanju Rusije - Stent podseća:

“Već smo uveli niz sankcija zbog tog gasovoda. Pitanje je da li preostaje ijedna stopa više za izgradnju. Takođe treba imati u vidu da bi i dodatne sankcije gotovo isključivo pogodile evropske kompanije koje ga grade“.

Sporni gasovod finansiraju vodeće energetske kompanije Francuske, Nemačke, Holandije, Velike Britanije i Austrije. Reč je o investicijama od više milijardi evra, koje uključuju više od 200 kompanija iz 17 zemalja u svetu.

Ključno pitanje za Ukrajinu je ne samo da li će i dalje uživati solidarnost SAD već i ispunjavanje mirovnog sporazuma Minsk 2 iz 2015, postignutog posle propalog prethodnog sporazuma iz Minska iz 2014. Rusija je te iste godine napala svog suseda da bi zaustavila ukrajinsko zapadno prestrojavanje i konsolidaciju unutrašnjeg pokreta za oslobađanje od proruskih političkih snaga.

Prema rečima naše sagovornice:

„Sporazum iz Minska se ne pomera s tačke. Trenutno vlada opšta nesloga o redosledu poteza - zato sve stoji u mestu. Neki smatraju da sporazum treba odbaciti i zameniti ga nečim drugim. Sankcije protiv Rusije uvedene još 2014. godine, mnoge evropske države sada žele da ukinu, uključujći Italiju i Mađarsku. EU nije u mogućnosti da zavede dodatne sankcije Rusiji, zbog brojnih unutrašnjih podela. Jedino što preostaje i što mogu da pokušaju jeste da primoraju strane da primene sporazum Minsk 2, što je veoma teško postići u odsustvu dovoljnog uticaja na Rusiju“.

Kratkoročno gledano, Stent predviđa nastavak američko-ruskih tenzija. Što duže budu trajale, kaže ona, Kremlj će sve više jačatii savezništvo sa Kinom.

Dve poslednje američke administracije proglasile su Rusiju, posle Kine, glavnim suparnikom SAD.

„Mislim da bi bilo pametnije preispitati takav stav. To se vrlo teško može postići ukoliko se Rusiji nametne još više sankcija“, zaključuje Stent.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG