“Mnogo sam razmišljao o tome šta je dovelo do nizbrdice u Avganistanu, gde nismo uspeli kao Amerikanci - i gde sam lično pogrešio kao oficir,” kaže za Glas Amerike penzionisani general Frederik Ben Hodžis, glavni autor programa za vojnu obuku u Avganistanu.
Hodžis ističe da je završni haos u Kabulu, u stvari, posledica invazije Iraka koja je potpuno skrenula američku pažnju od jedine zemlje direktno povezane sa napadom, 11. septembra, 2001.
Pažnja skrenuta na Irak, uzrokovala je i ključni propust, koji je doveo do sloma u Kabulu posle dve decenije američkog vojnog prisustva u toj zemlji. To se odnosi na potiskivanje stavova i strateških interesa pakistanske strane prilikom formiranja američkih bezbednosnih prioriteta u regionu.
Taj postupak je okrenuo Pakistan prema Talibanu, a potom zbližavanju sa Kinom, tvrdi Hodžis:
“Bezbednosne snage su razvijane po zapadnom dizajnu. Stvarali smo vojsku sličnu zapadnoj, koja je dizajnirana da koristi ogromnu vatrenu moć i uživa u neograničenoj logistici zajedno sa obaveštajnim sredstvima bez premca. Čim je američka logistika nestala avganistanske snage bezbednosti nisu mogle da se bore kako smo očekivali. Korupcija u vrhovima vlasti u Avganistanu, već je okrnjila motiv avganistanskih vojnika i policijskih snaga da se uopšte bore. Sve manje hrane i logistike bio je dovoljan razlog što više nije bilo ni volje za borbu”.
Protivnička strana stoji mnogo bolje, nastavlja Hodžis:
“Talibani nemaju vazduhoplovstvo, niti logističke baze, niti satelite, pa ipak su veoma uspešni. Organizovani su u skladu sa običajima i kulturom sredine u kojoj žive. Takođe veruju u stvar za koju se bore. To isto je teško reći za avganistansku vojsku, uprkos brojnih hrabrih i kvalitetnih avganistanskih vojnika i pripadnike policije, koje poznajem“.
Dodatni propust na američkoj strani jeste odsustvo bilo kakvog plana vojnog povlačenja iz Avganistana:
“Oduvek se znalo da će mnogi Avganistanci verovatnoželeti da napuste zemlje kada Amerikanci i Britanci počnu da se povlače. Znalo se takođe da kraj misije iziskuje i izradu solidnog plana za trenutak odlaska, čak i pod najpovoljnijim okolnostima, ali ga nema”.
Međutim, Hodžis upozorava da brzopleti epilog američkog prisustva u Avganistanu, ne znači da će suparnici, uključujući Rusiju i Kinu postati slobodni strelci u Centralnoj Aziji. Region ostaje od strateške važnosti za SAD, čiji povratak ne treba isključiti, dodaje on.
