Javne izjave visokih kineskih lidera, izrečene tokom godišnjeg sastanka Nacionalnog narodnog kongresa, koji je počeo u nedelju, sugerišu da kineski lider Ši Đinping i Komunistička partija koju on kontroliše usvajaju pristup veće konfrontacije u odnosima sa Sjedinjenim Državama.
U razgovoru sa visokim političkim liderima u ponedeljak, Ši je, čini se, za aktuelne ekonomske borbe svoje zemlje okrivio "sveobuhvatno obuzdavanje i suzbijanje od strane zapadnih zemalja predvođenih SAD u poslednjih nekoliko godina, koje su donele bez presedana" i koje su "ozbiljni izazove za razvoj Kine".
SAD su u više navrata negirale da nastoje da uspore kineski rast, ponavljavši da samo nastoje da nametnu "zaštitne ograde" koje će sprečiti da se konkurencija između dve najveće svetske ekonomije pretvori u sukob.
Manje od 24 sata nakon Šijevih izjava, Ćin Gang, koji je u decembru preuzeo dužnost ministra spoljnih poslova Kine, takođe je kritikovao pristup SAD prema Kini. "Ako Sjedinjene Države ne pritisnu kočnice, ali nastave da se kreću pogrešnim putem, nikakva zaštitna ograda ne može sprečiti izlazak iz šina i sigurno će doći do sukoba i konfrontacije", rekao je on.
Na konferenciji za novinare u utorak, portparol Stejt departmenta Ned Prajs ponovio je stajalište SAD, rekavši: "Ovde se ne radi o obuzdavanju Kine. Ne radi se o potiskivanju Kine. Ne radi se o zadržavanju Kine. Ovde se radi o održavanju reda zasnovanog na pravilima".
Pogoršanje odnosa
Komentari iz Pekinga dolaze u trenutku kada su američko-kineski odnosi na niskoj tačci. Prošlog meseca, američko ratno vazduhoplovstvo je pratilo i na kraju oborilo ono što su zvaničnici identifikovali kao kineski špijunski balon koji je preleteo kopneni deo SAD. Kao odgovor, državni sekretar Entoni Blinken otkazao je putovanje u Kinu koje je viđeno kao prilika da se ojačaju narušeni bilateralni odnosi.
Ranije ove godine, Predstavnički dom Kongresa SAD je osnovao Odabrani odbor za strateško nadmetanje između Sjedinjenih Država i Komunističke partije Kine. Prošle nedelje, Odbor je održao saslušanje u udarnom terminu pod nazivom "Pretnja Komunističke partije Kine Americi". Odbor planira da održi niz takvih sastanaka tokom naredne godine.
Blinken je takođe upozoravao Kinu na štetne posledice ako odluči da interveniše u tekućem sukobu u Ukrajini isporukom oružja Rusiji, koja je započela rat invazijom na svog suseda u februaru 2022.
U svom obraćanju u utorak, Kin je rekao da Kina nema planove da isporučuje Rusiji oružje, ali da je neprikladno da SAD diktiraju Kini po tom pitanju, s obzirom na to da SAD redovno isporučuju oružje Tajvanu, samoupravnom ostrvu u Kineskom moru za koje Peking tvrdi da je deo teritorije Kine.
"Zašto SAD traže od Kine da ne daje oružje Rusiji dok nastavljaju da prodaju oružje Tajvanu", upitao je Kin.
Ćin je rekao da se u "nestabilnom" svetu treba ugledati na odnose između Rusije i Kine, koje dele granicu dužu od 4.000 kilometara.
"Kina i Rusija su našle put glavnih državnih odnosa koji karakterišu strateško poverenje i dobrosusedstvo, dajući dobar primer za međunarodne odnose", rekao je on.
Stručnjaci podeljeni
Stavovi eksperata sa kojima je razgovarao Glas Amerike Glasom Amerike razlikuju u pogledu toga da li komentari Šija i Ćina odražavaju suštinsku promenu u stavu Kine prema SAD.
"Mislim da Ši zauzima tvrđi stav, verovatno zato što se čini da nema mnogo nade za poboljšanje odnosa između SAD i Kine u bliskoj budućnosti, tako da može biti da on vidi malo loših strana u iznošenju ovih optužbi", rekao je Zek Kuper, viši saradnik na Američkom preduzetničkom institutu.
"Mislim da Kina pokušava da zauzme tvrd stav prema Sjedinjenim Državama i malo pomirljiviji pristup drugde", rekao je Kuper. "Ovo će verovatno bolje funkcionisati na globalnom jugu nego sa saveznicima SAD u Evropi i Aziji".
Slanje upozorenja
Zuri Linecki, naučni saradnik Fondacije Grupa Evroazija, rekao je za Glas Amerike da nije siguran da komentari kineskih lidera zapravo odražavaju veliku promenu.
"Nisam uveren da je to zapravo korak napred u retorici", rekao je on. "Kontekst je zaista bitan, a ovo se ne dešava u vakuumu".
Linecki je rekao da komentari, posebno oni od strane Ćina, dolaze u vreme povećane napetosti, kada se Kina oseća prinuđenom da odgovori na ono što vidi kao provokacije SAD.
"Ovo je najoštrija poenta koju je jedan kineski zvaničnik izneo, ali nije jasno da li je reč o kineskoj eskalaciji", rekao je on, ističući da je u istom nizu primedbi Ćin ponovo potvrdio želju Kine da mirno reši pitanje Tajvana.
Ekonomske borbe
Šijevi komentari koji okrivljuju SAD za vršenje ekonomskog pritiska na Kinu dolaze dok se njegova zemlja bori da izađe iz ekonomskog usporavanja.
SAD su poslednjih godina izvršile eskalirajući ekonomski pritisak na Kinu. Tokom predsedavanja Donalda Trampa, SAD su nametnule sveobuhvatne nove carine na kinesku robu koja dolazi u SAD, od kojih je većina ostala na snazi do danas.
SAD su takođe preduzele agresivne korake protiv kineskih kompanija za koje se smatra da deluju kao oružje bezbednosnih službi Kine, kao što je telekomunikacioni gigant Huavej. Nedavno su SAD zabranile transfer naprednih poluprovodnika u Kinu, koristeći zakone o kontroli izvoza kako bi zabranili prodaju na kineskom tržištu ne samo američkim firmama već i međunarodnim kompanijama koje koriste američku tehnologiju u svojim proizvodima.
Međutim, nekoliko eksperata je za Glas Amerike izjavilo da su kineskih ekonomskih nedaća proizvod politike i akcija samog Pekinga.
"Rast je niži nego što je bio, ali mislim da to nema mnogo veze sa politikom SAD", rekao je za Glas Amerike Ijan Džonson, viši saradnik za kineske studije u Savetu za spoljne odnose. "To je pre svega domaće. 'Pilići se vraćaju kući' nakon što su se izlegli decenije gušenja privatnog sektora i prelivanja novca u manje efikasan državni sektor i građevinsku industriju, što je recept za sporiji rast. To, uz demografska pitanja, jeste ono što potiskuje kinesku ekonomiju naniže".
Domaći uzroci usporavanja
Kineska ekonomija je rasla po stopi od samo tri odsto u 2022., što je manje od polovine stope iz 2021. godine i što je posledica u velikoj meri vođena dugim pridržavanjem stroge politike protiv Kovida 19, koja je obeležena dugotrajnim zatvaranjima širom gradova, masovnim testiranjima i karantinom.
Za razliku od mnogih zapadnih zemalja, Kina nije sprovela kampanju vakcinacije širom zemlje koristeći prednosti novih efikasnih vakcina. Umesto toga, na kraju je ostavila veliki deo svoje populacije ranjivim na bolest kada su njeni lideri naglo prekinuli politiku u decembru.
Od tada, kineska ekonomija pokazuje znake snažnog oporavka. Zemlja je, međutim, i dalje opterećena sektorom nekretnina sa velikim zaduživanjem, kao i bankarskim sektorom punim institucija sa iscrpljujućim nivoom loših kredita.
"Ši se suočava sa klasičnom diktatorskom dilemom", rekao je za Glas Amerike Kreg Singlton, direktor Kineskog programa pri Fondaciji za odbranu demokratija. "Njegova agresivna, kontraproduktivna politika negativno je uticala na ekonomski rast Kine i otuđila ključne pristalice širom sveta. Suočavajući se sa ovim i drugim izazovima, Ši sada mora da odbaci odgovornost za ove neuspehe okrivljujući ih na neprijateljske spoljne sile".
Đi Ši iz Servisa Glasa Amerike na mandarinskom jeziku, doprineo je pisanju ovog izveštaja.
