Linkovi

Fukujama za Glas Amerike: "Čak je i Rusija liberalna u mnogim stvarima"


Američki politički ekonomista, predsednik uredničkog odbora magazina Američki interes i autor na Ekonomskom forumu u Francuskoj, 5. jula 2013.

Istorija, ponekad, na čudan način zbunjuje svoje hroničare. U nedavnom intervjuu za časopis Fajnenšel tajms, ruski predsednik Vladimir Putin proglasio je da je liberalni svetski poredak postao prevaziđen.

Razgovarajući sa novinarima u Kremlju nekoliko sati pošto se vratio sa samita Grupe 20 u Osaki u Japanu, gde je osudio politiku otvorenih vrata prema migrantima, ruski lider je nazvao "takozvanu liberalnu ideju" - umirućim poduhvatom, koji je u sukobu sa "tradicionalnim vrednostima" običnih ljudi širom sveta.

"Naši zapadni partneri su priznali da neki elementi liberalne ideje, kao što je multikulturalizam, više nisu održivi", rekao je Putin, kritikujući imigracionu politiku nemačke kancelarke Angele Merkel i hvaleći pokušaje američkog predsednika Donalda Trampa da sagradi zid na granici sa Meksikom kako bi zaustavio dolazak ilegalnih imigranata.

Ovog leta navršilo se 30 godina od kako je, samo nekoliko meseci pre nego što se jedan drugi zid srušio, mladi ekonomista po imenu Frensis Fukujama objavio sada čuveni esej "Kraj istorije?" u kojem je postavio pitanje da li je liberalizam trijumfovao u sukobu ideologija.

Pošto su najviša aspiracija svih ljudi priznanje i prihvatanje njihovih prava, liberalizam će neizbežno trijumfovati, tvrdio je tada Fukujama.

Međutim, kao što naučnik univerziteta Stenford sada i sam priznaje - u ljudskoj prirodi postoje elementi koji se međusobno bore, a ponekad, dominantna ljudska želja za slobodom biva zasenjena, posebno ako je čovek suočen sa burnim promenama i neizvesnošću, podjednako dominantnom željom za bezbednošću koju donosi vladavina autokrate.

Ruski servis Glasa Amerike razgovarao je sa Fukujamom o najnovijoj Putinovoj tvrdnji.

Ruski predsednik Vladimir Putin u televizijskoj emisiji u kojoj odgovara na pitanja publike 20. juna 2019.
Ruski predsednik Vladimir Putin u televizijskoj emisiji u kojoj odgovara na pitanja publike 20. juna 2019.

Glas Amerike: Da li Putinova tvrdnja da liberalizam "više nema svrhu" za većinu svetske populacije - ima težinu? ​

Frensis Fukujama: Putin ozbiljno greši. U liberalnom društvu, ljudi se dogovore da će staviti u stranu svoja duboka uverenja, posebno verska uverenja, zarad interesa zajedničkog života. Razlog za pojavu liberalnih društava u Evropi je što su posle Reformacije, protestanti i katolici proveli narednih 150 godina u međusobnom ubijanju. U Nemačkoj, trećina stanovništva je ubijena tokom Tridesetogodišnjeg rata jer su ljudi u to vreme verovali da država mora da podrži samo jednu versku doktrinu. Mislim da ljudi treba da to imaju na umu, jer danas živimo u raznovrsnim društvima, sa globalizacijom, sve i da pokušate da sagradite zidove, nije moguće zadržati ljude na taj način u dužem roku. A ako nemate društvo koje je sagrađeno na određenom stepenu tolerancije prema različitosti - verskoj, etničkoj, rasnoj raznovrnosti - onda ćete imati formulu za beskonačni konflikt.

Te vrste sistema su one koje su evoluirale u Zapadnoj Evropi i Severnoj Americi. U Istočnoj Evropi, imate drugačiju situaciju gde je, pod komunizmom, postojao privid da možete da ostvarite društvo u kojem religija nije važna, gde postoji otvorenost prema različitim ljudima. Ali, u stvarnosti, to je samo prigušilo emocije ljudi. Kada su se te zemlje otvorile prema demokratiji posle 1989. ili 1991, nije bilo društvenog prihvatanja, vrste tolerancije koja je potrebna da bi se istinski održalo jedno liberalno društvo. I zato postoje sukobi oko izbeglica, oko imgracije... Ti konflikti u Istočnoj Evropi su više zasnovani na strahu nego bilo kakvom stvarnom iskustvu sa tom vrstom različitosti. Zato mislim da Putin suštinski greši. Ja, zapravo, mislim da je Ruska Federacija liberalna u mnogo toga. Putin ne nameće pravoslavlje kao religiju koju moraju da slede svi članovi Ruske Federacije, jer mnogi su muslimani ili slede drugačija verska uverenja. Dakle, čak i u njegovoj zemlji, liberalizam je jedna ključna vrednost. A ako ne budu poštovali tu vrstu tolerancije, biće dosta sukoba unutar granica Ruske Federacije. To je nešto što ljudi treba da imaju na umu - da liberalizam znači da se ljudima dozvoljava da žive u miru, iako se možda ne slažu o nekim od fundamentalnih pitanja koja otvara religija.

Predsednik Tramp pozdravlja se sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u Beloj kući, 13. maja 2019.
Predsednik Tramp pozdravlja se sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom u Beloj kući, 13. maja 2019.

Glas Amerike: Videli smo jačanje nacionalizma i u Sjedinjenim Državama i Evropi. Da li su liberalne demokratije u opasnosti? I da li je nemoguće da se ključne vrednosti posleratnog liberalizma uravnoteže sa nacionalnim identitima, kao što je nedavno ustvrdio kolumnista Vašington posta Robert Samjuelson?

Fukujama: Nacionalizam često uzme opasni oblik zato što isključuje određene ljude unutar jedne nacije i često vodi ka sukobima sa drugim nacijama. Ali mislim da je nacionalni identitet ipak značajan. Zapravo, na neki način je neophodan ako želite da održite demokratiju jer ljudi moraju da imaju zajednički set vrednosti da bi verovali u legitimnost svojih sopstvenih institucija. Zato, mislim da je to ključno, izbeći uspon isključivih oblika nacionalizma. A to se dešava sa mnogim populističkim liderima. Viktor Orban, na primer, kaže da je mađarski nacionalni identitet zasnovana na mađarskoj etničnosti. To je veoma problematično jer nije svako u Mađarskoj etnički Mađar a, zatim, veliki broj etničkih Mađara živi u svim susednim zemljama i drugde u Evropi. Zato mislim da je ono što želimo neki oblik demokratskog, otvorenog, tolerantnog nacionalnog identiteta koji je zasnovan na zajedničkim demokratskim vrednostima ali ne nužno na stvarima kao što su rasa ili religija ili etničnost.

Glas Amerike: Zbog čega su liberalne ideje naišle na takav otpor i da li se taj trend može preokrenuti? Da li očekujete rast broja neliberalnih lidera širom sveta, čak i u zapadnim zemljama?

Fukujama: Mislim da je deo otpora nastao zbog globalizacije i zbog prirode ekonomskih promena. U našem globalizovanom svetu, ljudi koji žive u kosmpolitskim gradovima imaju razne mogućnosti - ekonomski dobro stoje a mnogo ljudi koji ne žive na takvim mestima ne stoje tako dobro. Zato, u skoro svakoj zemlji, ljudi koji glasaju za populiste su obično stariji, manje obrazovani, i žive ne u velikim prestonicama nego ... kao što znate, u drugim mestima. Tako nastaje socijalni konflikt i mislim da je važno za ljude koji su obrazovaniji i koji prihvataju globalizaciju da razumeju da nije svako imao koristi od sveta koji je nastao posle nje. I mislim da vlade to treba da uzimaju u obzir. S druge strane, populistički birači su obično u delovima društva koji se smanjuju, jer ljudi nastavljaju da se sele u gradove, nastavljaju da se obrazuju. Na kraju, populizam neće biti dominantna sila ni u jednom društvu.

​Glas Amerike: Mnogi kažu da su zemlje sagrađene na liberalnim idejama ekonomski uspešnije. Međutim, kako objašnjavate, recimo, ekonomski uspešnu komunističku Kinu?

Fukujama: Mislim da su liberalne vrednosti važne za tržišnu ekonomiju, zato što tržišna ekonomija zavisi od vladavine zakona. Zavisi od pravila koja su uspostavljena, koja su jasna i transparentna i koja se ne menjaju zbog politike. A to se ne dešava u mnogim od tih novih populističkih zemalja, jer populista dođe na vlast, na izborima, ali odmah počne da napada pravne osnove ili napada sudije. Kada im zakon ne ide na ruku, oni pokušavaju da podriju zakon. To svakako važi za Donalda Trampa. Tačno je kada se radi o Obranu i mnogim drugim populističkim liderima u Evropi. Na duži rok, verujem da je to formula za korupciju, za neku vrstu "burazerske ekonomije" gde uslovi igre nisu isti za sve učesnike. A na kraju, to nanosi štetu ekonomskom rastu.

Uzgred, sada izgleda da Mađarska ekonomski dobro stoji, ali ona dobija 5% bruto društvenog proizvoda kroz subvencije Evropske unije. Tako da bi rezultati te zemlje, da je prepuštena sama sebi bez Evrope, bili značajno gori nego što su danas. Mislim da ljudi moraju da razmišljaju o tome kada odlučuju da glasaju za nekog populističkog lidera.

Glas Amerike: Savet Evrope, koji je zasnovan na zapadnim liberalnim vrednostima, nedavno je obnovio prava glasa Rusiji. Neki to nazivaju primerom kako Rusija uspešno potkopava zapadne demokratske institucije.

Fukujama: Rusija pokušava da iskoristi sva sredstva kojima raspolaže da proširi svoj uticaj. Vrlo je mudro koristila društvene mreže i internet da bi oslabila poverenje zapadne javnosti u sam zapadni svet. Takođe je pokušala da napravi saveze sa tim novim populistima. Mislim da je to glasanje bilo velika greška jer ne verujem da Rusija suštinski deli liberalne vrednosti koje su neophodne da bi se sačuvao Savet Evrope.

Glas Amerike: Putin je takođe izjavio za Fajnenšel Tajms da izgleda nema više pravila u međunarodnom poretku posle hladnog rata. Ima li pravila u današnjem svetskom poretku?

Fukujama: Ima mnogo pravila, a većina se odnose na ekonomske interakcije. To je svrha Svetske trgovinske organizacije i EU i mnogih drugih trgovinskih sporazuma koji su napravljeni. Ono što trenutno ne postoji, po meni, je konsenzus o bezbednosnim pitanjima, jer postoje fundamentalne razlike između SAD, Evrope, Rusije i Kine. U tom pogledu, vratili smo se u neku vrstu multipolarnog sveta kakav je postojao u 19. veku. To nije strašno. Mislim da ako zemlje budu poštovale određene umerene norme ponašanja, svet može da bude stabilan. Ali mislim da Rusija pokušava da podrije tu stabilnost jer oseća da je jedan od najslabijih velikih igrača i želi da iskoristi sve čime raspolaže da proširi svoj uticaj.

Glas Amerike: Šta je vaša poruka za kraj razgovora?

Fukujama: Izbori predstavljaju ultimativnu kontrolu populističkog lidera. Imaćemo veoma značajne izbore u SAD sledeće godine, kada se gospodin Tramp bude borio za drugi mandat. Mislim da ljudi treba da na to obrate pažnju i da shvate da su izbori važni u njihovim sopstvenim zemljama. A ako se ljudi koji podržavaju liberalne vrednosti ne organizuju, mobilišu i glasaju, onda će populisti preuzeti kontrolu. To je pouka koju svi treba da imamo na umu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG