Linkovi

Rat u Ukrajini

Samit EU: Nove sankcije, smanjenje zavisnosti od Moskve, ali bez brzog članstva Kijeva

Lideri Evropske unije na samitu u Versaju, u Francuskoj (Foto: Reuters/Sarah Meyssonnier)

Evropska unija ukinuće povlašćeni trgovinski i ekonomski status Moskve, obračunati se sa njenom upotrebom kripto-imovine, zabraniti izvoz luksuznih proizvoda iz EU u Rusiju i uvoz proizvoda iz industrije čelika i gvožđa, saopštila je u petak Evropska komisija.

Nove mere predstavljaju četvrtu rundu sankcija koje su, u koordinaciji sa Sjedinjenim Državama i drugim saveznicima G7, uvedene Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

"Sutra ćemo doneti četvrti paket mera da bi dodatno izolovali Rusiju i iscrpili resurse koje koristi da finansira ovaj varvarski rat", poručila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

EU će zajedno sa drugim zapadnim saveznicima, kao što su SAD, ukinuti Rusiji status povlašćenog trgovinskog partnera. To će otvoriti put za uvođenje kaznenih tarifa na ruske proizvode, što bi Rusiju svrstalo sa Severnom Korejom ili Iranom.

Fon der Lajen je u saopštenju navela da će biti suspendovano pravo Rusije da kao članica bude na čelu multilateralnih institucija, kao što su Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka.

"Osiguraćemo da Rusija ne može da dođe do finansijskih sredstava, kredita ili bilo kojih drugih benefita tih institucija", naglasila je Fon der Lajen.

EU će takođe zabraniti nove investicije u ruski energetski sektor.

"Ova zabrana pokriva sve investicije, tehnološke transfere, finansijske usluge za istraživanje i proizvodnju energije", navela je predsednica Evropske komisije.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj dodao je kasnije da će izneti predlog za sankcionisanje većeg broja ruskih oligarha, biznismena i kompanija. Najavio je da će nove sankcije pogoditi ljude aktivne u industriji čelika i druge koji ruskoj državi pružaju finansijske usluge i obezbeđuju vojne proizvode i tehnologiju.

EU je iz 2019. godine iz Rusije uvezla proizvode u vrednosti od 145 milijardi eura, od čega 101 milijardu za naftu i gas, pokazuju podaci Eurostata, biroa za statistiku EU.

Lideri Evropske unije su posle samita u Versaju, u Francuskoj, saopštili da su spremni da uvedu još oštrije sankciije Rusiji i da će možda Ukrajini dati više novca za oružje, ali su odbacili mogućnost brzog članstva Ukrajine u EU.

"Veoma dobro razumem da, kada se borite hrabro kao Ukrajina, želite mnogo više. Međutim, mi nismo strana u ovom konfliktu", rekao je na konferencji za novinare francuski predsednik Emanuel Makron.

Takođe je dodao da "su sve opcije na stolu" kada je reč o sankcijama Rusiji.

"Ništa nije tabu tema, uradićemo sve što je potrebno da zaustavimo Rusiju", rekao je Makron.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku rekao je da bi EU mogla da izdvoji još 500 miliona eura za pomoć Ukrajini da kupi oružje.

Lideri Evropske unije najavili su u takođe da će smanjiti zavisnost od globalnih snabdevača hrane, mikroprocesora, lekova, sirovih materijala i digitalne tehnologije.

EU razmatra kako da postane nezavisnija u nekoliko strateških područja još od kako je pandemija Kovida 19 pokazala da bi problemi u globalnom lancu nabavke mogli da članicama odseku pristup lekovima ili mikročipovima.

Rat u Ukrajini samo je dodatno ukazao na tu činjenicu, naveli su zvaničnici EU, dok Evropa pokušava da smanji zavisnost od ruskog gasa, nafte, uglja i sirovih materijala i možda pronađe alternativne snabdevače pšenice.

"U kontekstu ove krize, vidimo kako su naša hrana, energija, odbrana sve pitanja suvereniteta. Želimo da bude otvoreni prema svetu, da biramo naše partnere, ali ne da zavisimo od bilo koga", poručio je francuski predsednik, domaćin samita EU u Versaju.

Predsednica Evropske komisije najavila je da će to telo do sredine maja utvrditi plan da se eliminiše zavisnost EU od ruskog gasa, nafte i uglja za pet godina.

U međuvremenu, da bi se pripremili za narednu zimu, biće utvrđeni planovi za koordinaciju mreže zaliha gasa članica EU. Fon der Lajen je navela da će u budućnosti, podzemna skladišta morati da budu popunjena najmanje 90 odsto do 1. oktobra svake godine.

U zajedničkoj deklaraciji, usaglašenoj na samitu, navodi se da će EU smanjiti zavisnost od uvezenih vitalnih sirovih materijala kroz strateško partnerstvo, zalihe, recikliranje i veću efikasnost resursa.

Ostale vesti dana

SAD najavljuju novu vojnu pomoć Ukrajini dok se NATO sprema za dugu borbu

Samit NATO-a u Madridu (Foto: REUTERS/Jonathan Ernst/Pool)

Američki predsednik Džo Bajden rekao je u četvrtak da će Sjedinjene Države poslati Ukrajini novo oružje i vojnu pomoć u vrednosti od 800 miliona dolara, i pozdravio hrabrost Ukrajinaca od početka ruske invazije u februaru.

Bajden je na konferenciji za novinare, na marginama samita NATO-a u Madridu, rekao da su SAD i NATO saveznici ujedinjeni u suprostavljanju ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

"Ne znam kako će se sve završiti, ali Rusija neće poraziti Ukrajinu u Ukrajini. Ukrajina je već zadala težak udarac Rusiji", poručio je Bajden.

Američki lider, koji po svemu sudeći priprema saveznike za dug sukob u Ukrajini, dodao je: "Podržavaćemo Ukrajinu koliko god je potrebno". Međutim, nije izneo više detalja, prenosi agencija Rojters.

Sjedinjene Države su od početka ruske invazije poslale Kijevu vojnu pomoć u iznosu od više milijardi dolara.

Bajden je prethodno obećao više američkih trupa, borbenih aviona i ratnih brodova u Evropi, dok se NATO saglasio da poveća broj snaga u visokom stepenu pripravnosti na 300.000 od sredine naredne godine.

"Sjedinjene Države rade upravo ono što sam rekao da planiraju ako Rusija izvrši invaziju - jačaju prisustvo snaga u Evropi. Sjedinjene Države podstiču svet da bude uz Ukrajinu", rekao je Bajden.

Britanski premijer Boris Džonson rekao je da će London poslati dodatnu vojnu pomoć Ukrajini u iznosu od milijardu funti, a nove isporuke oružja najavio je i francuski predsednik Emanuel Makron.

Džonson je ocenio i da Putin, po svemu sudeći, nije spreman da povuče ili pregovara o uslovima mirovnog sporazuma.

"Nema o čemu da se razgovara. Ne samo što bi bilo veoma teško za ukrajinski narod da pristane na dogovor, nego i Putin ne nudi nikakav sporazum", rekao je Džonson na konferenciji za novinare.

U okviru najveće promene u evropskoj bezbednosti proteklih više decenija, Finska i Švedska će narednog utorka potpisati protokol o pristupanju NATO-u, najavio je generalni sekretar Jens Stoltenberg, mada bi ratifikacija u zemljama članicama mogla da potraje godinu dana.

Međutim, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je na konferenciji za novinare da dve zemlje prvo moraju da ispune data obećanja, da bi Turska odustala od veta na njihovo članstvo. Dodao je da je Švedska obećala da će izručiti 73 pojedinca za koje je naveo da su teroristi.

Ruski predsednik je u sredu rekao da će Rusija odgovoriti ako NATO rasporedi trupe ili infrastrukturu u Finskoj ili Švedskoj, čije su odluke da pristupe alijansi podstaknute ruskim ratom u Ukrajini.

Estonska premijerka Kaja Kalas rekla je da bi Zapad trebalo da bude spreman, naročito kada je reč o mogućim napadima na kompjuterske mreže Finske, Švedske i NATO-a.

"Naravno, moramo da od Putina očekujemo neko iznenađenje, ali sumnjam da će direktno napasti Švedsku ili Finsku", navela je Kalas.

Litvanski predsednik Gitanas Nauseda je dodao: "To je stil ruskog režima, da pokuša da nas zastraši".

Teški gubici mogli bi da ubede Rusiju i Putina da zaustave rat u Ukrajini

ARHIVA - Ukrajinski vojnici ispaljuju artiljerijsku vatru na ruske snage u Donjecku (Foto: AP/Efrem Lukatsky)

Ruski predsednik Vladimir Putin nema nameru da odustane od želje da kontroliše celu Ukrajinu, ali izgleda da razume da njegova nekada hvaljena vojska možda neće moći da mu pruži ono što želi, bar za sada.

Najnovija analiza, koju je u sredu podelila najviša američka obaveštajna zvaničnica, dalje sugeriše da bi moglo biti otvorenosti za okončanje trenutnih borbi u Ukrajini, čak i ako Rusija to vidi samo kao šansu da se bolje pozicionira za buduća osvajanja.

"Ocenjujemo u ovoj fazi da su njihove (ruske) kopnene snage degradirane do tačke u kojoj će im trebati godine da se vrate tamo gde su bile", rekla je direktorka Nacionalnih obaveštajnih službi Avril Hejns kasno u sredu, tokom diskusije u Vašingtonu u organizaciji Silverado polisi akselerejtor (Silverado Polici Accelerator) i tehničkog giganta Gugla (Google).

"Njihova vojska trenutno nije u stanju da postigne čak ni njihove kratkoročne vojne ciljeve", rekla je Hejns. "Potpuno je uverljivo, iz naše perspektive, da u zavisnosti od toga kako će se stvari razvijati u narednim mesecima i dalje, on (Putin) bude uveren da postoji vrednost u postizanju neke vrste dogovora."

Američki, evropski i NATO lideri u više navrata izražavali su svoju podršku Ukrajini i podržavali je slanjem milijardama dolara vrednih sistema naoružanja i druge bezbednosne pomoći koja je omogućila ukrajinskim snagama da otupe invaziju Rusije, koja se u početku fokusirala na zauzimanje glavnog grada Kijeva.

Ali dok su zapadne zemlje rekle da će Ukrajina odlučiti kako i kada okončati rat, američki zvaničnici su izrazili nadu u konačno rešenje pregovorima.

Čini se da komentari Hensove objašnjavaju razmišljanja da bi dogovor na kraju mogao biti moguć. Ali ona je priznala da Putinovo mirenje sa realnošću njegovog neuspelog "blickriga" nije znak da je bilo kakvo rešenje izvesno.

"Takođe, da budemo jasni, trenutno ne vidimo priliku da obe strane postignu mirovni sporazum", rekla je ona.

Spasioci pokušavaju da evakuišu ranjenog čoveka iz stambene zgrade pogođene u napadu ruske vojske, u Mikolajevu, Ukrajina, 29. juna 2022.
Spasioci pokušavaju da evakuišu ranjenog čoveka iz stambene zgrade pogođene u napadu ruske vojske, u Mikolajevu, Ukrajina, 29. juna 2022.

Umesto toga, Hejns je upozorila da su ruske snage usredsređene na zauzimanje što više teritorije u regionu Donbasa na istoku Ukrajine, dok konsoliduju kontrolu nad teritorijom koju su zauzeli na jugu.

"Rusija smatra da će - ako su u stanju da zaista slome jednu od najsposobnijih i najopremljenijih snaga na istoku Ukrajine - to dovesti do pada ukrajinskog otpora i da će im to dati veće mogućnosti", rekla je ona. .

U komentarima na odvojenoj konferenciji u Vašingtonu ranije u sredu, Hejns je rekla da Rusija kontroliše oko 20 odsto Ukrajine duž linije sukoba koja se proteže na 1.100 kilometara.

"Ukratko, slika je i dalje prilično sumorna, a stav Rusije prema Zapadu se zaoštrava", rekla je ona.

'Rusija plaća visoku cenu za mali deo osvojene teritorije'

Ranije ove nedelje, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je predsedniku SAD Džou Bajdenu i drugim liderima Grupe sedam da bi voleo da se rat završi do kraja ove godine. Zelenski je takođe rekao da želi da vidi oslobođenje cele Ukrajine, uključujući Krim, koji je Rusija anektirala 2014. godine nakon brze invazije.

U međuvremenu, američki i britanski vojni zvaničnici opisali su ruske dobitke u istočnoj Ukrajini kao sve veće uz upozoravanje zvaničnika da ruske snage plaćaju visoku cenu.

"Ukrajinci ih teraju da plate za veoma mali deo zemlje", rekao je novinarima u ponedeljak visoki zvaničnik američke odbrane.

Takođe postoje indicije da su ukrajinske snage, dok su strateški ustupale teren u mestima poput Severodonjecka, počele da pružaju otpor ruskim okupacionim snagama u gradu Hersonu na jugu zemlje.

"Izveštaji sugerišu da su Ukrajinci bili uspešni u oslobađanju nekoliko malih gradova severozapadno i zapadno od Hersona, pokazujući da uprkos taktičkom uspehu Rusa, oni nastavljaju da se drže", rekao je zvaničnik odbrane.

Prvi izveštaji takođe ukazuju na to da su ukrajinske snage dobro iskoristile četiri artiljerijska raketna sistema visoke pokretljivosti koje su obezbedile SAD, poznate kao HIMARS, a da bi još četiri sistema trebalo da uđu u Ukrajinu u narednim nedeljama.

Ali, kao odgovor, Rusija je lansirala sve veći broj projektila protiv Ukrajine.

Rusija je u sredu izvela nove napade, a gradonačelnik Nikolajeva, rečne luke nedaleko od Crnog mora, rekao je da je tamo palo osam projektila, uključujući jednu raketu koja je pogodila stambenu zgradu, ubivši četiri osobe i ranivši pet.

"Svuda se vode borbe", rekao je guverner Luganska Sergej Hajdaj. Rusi zauzimaju grad Lisičansk zgradu po zgradu, rekao je on.

Na fotografiji, napavljenoj od video snimka koju je objavila kancelarija za medije predsednika Ukrajine, vidi se, prema njihovoj tvrnji, trenutak nakon udara rakete u šoping mol i Kremečuku, Ukjraina, 28. juna 2022.
Na fotografiji, napavljenoj od video snimka koju je objavila kancelarija za medije predsednika Ukrajine, vidi se, prema njihovoj tvrnji, trenutak nakon udara rakete u šoping mol i Kremečuku, Ukjraina, 28. juna 2022.

Rusija je u sredu takođe odgovorila na odluku NATO da zvanično pozove Finsku i Švedsku da se pridruže alijansi.

Putin je rekao ruskoj državnoj televiziji da njegov cilj, za ono što je Kremlj naziva "specijalnom vojnom operacijom" u Ukrajini , ostaje da "oslobodi" Donbas.

On je dalje upozorio da će Rusija odgovoriti u naturi na sve pokušaje NATO da postavi trupe i vojnu infrastrukturu u Švedsku ili Finsku.

"Oni žele da se pridruže NATO-u, samo napred", rekao je Putin. "Ali moraju da shvate da ranije nije bilo pretnje, dok sada, ako su vojni kontigenti i infrastruktura tamo raspoređeni, mi ćemo morati da odgovorimo na isti način i stvorimo iste pretnje za teritorije sa kojih se stvaraju pretnje po nas".

Uprkos Putinovim upozorenjima, najviši američka obaveštajna zvaničnica rekla je da nema naznaka da Rusija žudi za još jednom borbom.

"Ne očekujemo da će (širenje NATO) rezultirati nečim što je u velikoj meri konfrontirajuće, jer, iskreno, oni su prilično fokusirani na Ukrajinu", rekao je Hejns, napominjući da se Moskva umesto toga angažovala u tekućim operacijama uticaja i kampanjama dezinformacija koje su usmerene na švedsku i finsku javnost.

"To može dovesti do toga da tokom dugog vremena menjaju svoje držanje", rekla je ona. "Moraćemo samo da vidimo".

U izveštaju su korišćene neke informacije agecnija Rojters i Asošijeted pres.

144 ukrajinska borca oslobođena iz ruskog zatočeništva u sklopu razmene zarobljenika

David Arakamija, parlamentarni lider partije Sluga naroda predsednika Volodiira Zelenskog, govori za Glas Amerike 18. juna u Vašingtonu.

Ministarstvo odbrane Ukrajine saopštilo je u sredu da je 144 borca te zemlje oslobođeno iz ruskog zarobljeništva putem "mehanizma razmene" i da je među njima skoro 100 učestvovalo u odbrani ukrajinskog primorskog grada Marijupolja.

Ranije je vodeći ukrajinski parlamentarac rekao za Glas Amerike da Kijev i Moskva prolaze kroz proces razmene zatvorenika i da Roman Abramovič, ruski biznismen povezan sa Putinom, igra "aktivnu ulogu" u pregovorima.

Nekoliko sati kasnije, u svom noćnom obraćanju naciji, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je nazvao razvoj "optimističnim i veoma važnim". Zelenski je rekao da su 59 vojnika koji su se vratili u Ukrajinu bili pripadnici Nacionalne garde, zatim 30 vojnika u mornarici, 28 koji su služili u vojsci, 17 u graničnoj gardi i 9 koji su se borili kao vojnici teritorijalne odbrane, a jedan je bio vojnik policajac.

"Najstariji od oslobođenih ima 65 godina, najmlađi 19 godina", rekao je on u video-snimku. "Konkretno", dodao je Zelenski, "95 branilaca Azovstala se vraćaju kući".

Odbrana čeličane Azovstal u Mariupolju istakla se kao posebno žestoka borba između ukrajinskih i ruskih snaga od marta do maja. Završila se sa nepoznatim brojem žrtava na strani Ukrajine i sa blizu 2.500 ukrajinskih boraca u ruskom zarobljeništvu, prema podacima koje je objavila ruska strana.

Vest od srede usledila je nakon objave dan ranije da je 17 Ukrajinaca, uključujući 16 vojnika i jednog civila, oslobođeno iz ruskog zarobljeništva u razmeni u kojoj je oslobođeno 15 Rusa i da su tela 46 palih ukrajinskih vojnika vraćena kući. Zauzvrat, Ukrajina je Rusiji predala 40 njenih poginulih vojnika. Među 46 palih ukrajinskih boraca, 21 je učestvovao u odbrani Azovstala, navodi ukrajinska vlada.

Dejvid Arahamija, lider u parlamentu Stranke Sluga naroda predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je za Glas Amerike tokom posete Vašingtonu ranije ovog meseca da Abramovič igra "aktivnu ulogu" u pregovorima o razmeni zatvorenika između Kijeva i Moskve.

"Kao ljudsko biće, mislim da ima nameru da zaustavi rat, ne sviđa mu se ideja da je Rusija napala Ukrajinu", rekao je Arahamia o Abramoviču.

Što se pregovora tiče, "on pokušava da igra neutralnu ulogu, ali mi ga tretiramo kao ruskog predstavnika. On je, naravno, bliži gospodinu Putinu (nego ukrajinskoj strani)", rekao je Arahamia, dodajući da Ukrajina vidi Abramoviča kao "glasnika" koji bi mogao da isporučuje poruke ruskom predsedniku Vladimiru Putinu "u originalnom obliku".

Abramovič je bio vlasnik britanskog fudbalskog kluba Čelsija. On je napravio aranžmane za njegovu prodaju nakon najnovije ruske invazije na Ukrajinu i naknadnih sankcija koje su Britanija, Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje uvele protiv ruskih biznismena za koje se veruje da su imali koristi od bliskih veza sa ruskom vladom i Putinom.

Zelenski je u sredu završio svoje noćno obraćanje naciji zahvalivši se onima koji su dali ulogu u obezbeđivanju povratka kući 144 ukrajinska borca iz ruskog zarobljeništva.

"Zahvalan sam Odbrambenoj obaveštajnoj službi Ukrajine i svima koji su radili na ovom rezultatu. Ali hajde da pričamo o ovome kasnije. Učinićemo sve da svakog Ukrajinca i Ukrajincu vratimo kući", rekao je Zelenski.

Kako rat ulazi u peti mesec, tačan broj zarobljenika koje drže obje strane nije objavljen u javnosti. Malo se zna o tome kako se s njima postupa ili tačno gde se drže.

Rusi napustili strateški važno Zmijsko ostrvo, značajan dobitak za Ukrajinu

Satelitski snimak Zmijskog ostva

Ruske snage napustile su u četvrtak stratešku pozciju u Crnom moru, Zmijsko ostrvo, što je velika pobeda Ukrajine koja bi mogla da olabavi blokadu ruskog izvoza žitarica koja preti da pogorša globalnu glad.

Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je odlučilo da se povuče sa iskopa kao "gest dobre volje" koji je pokazao da Moskva ne ometa napore UN da otvore humanitarni koridor koji omogućava isporuku žitarica iz ukrajinskih luka.

Ukrajina je saopštila da je isterala ruske snage nakon masovih artiljerijskih udara i napada preko noći.

"KABOOM!" napisao je na Tviteru Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. "Nema više ruskih trupa na Zmijskom ostrvu. Naše oružane snage su uradile odličan posao."

Južna vojna komanda Ukrajine objavila je na Fejsbuku sliku nečega što je izgledalo kao ostrvo, gledano iz vazduha, sa najmanje pet ogromnih stubova crnog dima koji se diže iznad njega od, kako je opisala, napada projektila i artiljerije.

"Neprijatelj je žurno evakuisao ostatke garnizona sa dva brza čamca i verovatno je napustio ostrvo. Trenutno, Zmijsko ostrvo je zahvaćeno vatrom, pucaju eksplozije".

Rojters nije mogao odmah da potvrdi fotografiju ili račune bilo koje strane na bojnom polju.

Gole hridi kontrolišu morske puteve do Odese, glavne ukrajinske crnomorske luke, gde je ruska blokada sprečila izvoz žitarica jednog od glavnih svetskih dobavljača, stvarajući globalnu nestašicu, inflaciju cena i rizik od gladi.

Rusija je zauzela ostrvo prvog dana rata, kada je tamošnja ukrajinska straža, koju je ruska krstarica "Moskva" naredila da se preda, preko radio veze uz uvredljiv izraz poručila Rusima da odu odatle.

Taj incident je ovekovečen na ukrajinskoj poštanskoj marki. Na dan kada je marka izdata, Ukrajina je potopila brod "Moskvu", vodeći brod ruske Crnomorske flote.

Prošlog meseca britansko ministarstvo odbrane saopštilo je da bi Rusija mogla da dominira severozapadnim Crnim morem, ukoliko bi Rusija uspela da konsoliduje svoj stisak na Zmijskom ostrvu sa krstarećim raketama protivvazdušne i obalske odbrane.

Rusija je branila ostrvo od februara, uprkos tome što Ukrajina učestalo tvrdila da je nanosila ozbiljnu štetu, potapajući brodove za snabdevanje i uništavajući ruska utvrđenja.

Ostrvo spada u domet HIMARS projektila ispaljenih sa kopna Ukrajine. Ukrajina je počela da koristi novi moćni raketni sistem koji su poslale Sjedinjene Države prošle nedelje.

"Ukrajinski prijem protivbrodskih raketa Harpun i HIMARS izložio je ruske snage na ostrvu sve većem riziku" napisao je Rob Li, viši saradnik na američkom Institutu za spoljnopolitička istraživanja na Tviteru.

"Najznačajniji aspekt je da bi ovo moglo da otvori vrata ukrajinskom izvozu žitarica iz Odese, što je kritično za ukrajinsku ekonomiju i globalno snabdevanje hranom".

Šef ukrajinskih oružanih snaga rekao je da su haubice ukrajinske proizvodnje koje su pucale na ostrvo igrale ulogu u teranju Rusa sa njega, ali je takođe zahvalio stranim zemljama na podršci.

Zamrznuto 30 milijardi dolara bogatstva ruskih oligarha

Jahta Amadea koju su Sjedinjene Države zaplenile u gradu Honolulu na Havajima. Plovilo je u vlasništvu oligarha Sulejmanu Kerimovu (REUTERS/Marco Garcia)

Multinacionalna radna grupa, čija je svrha zaplena bogatstva ruskih oligarha, u prvih 100 dana rada zamrzla je 30 milijardi dolara imovine i sredstava pojedinaca protiv kojih su uvedene sankcije, saoptšio je američki Sekretarijat za finansije.

Osim jahti, drugih plovila i luksuznih nekretnina, blokirano je i 300 milijardi dolara novčanih sredstava ruske Centralne banke koja su imobilizirana, javila je agencija Asošijeted pres.

Cena rata za Rusiju nastavlja da bude sve skuplja", navodi se u saopštenju u vezi sa radom REPO grupe.

Grupu su marta 2022. sazvali američka sektetarka za finansije Dženet Jelen i državni tužilac Merik Garland u saradnji sa nekoliko država i Evropskom komisiju koje istražuju i Krivično gone oligarhe i drugih pojedinaca koji su saveznici ruskog predsednika Vladimira Putina.

Ranije tokom meseca, u okviru njenih aktivnosti, najavljeno je uvođenje sankcija Godu Nisanovu, jednom od najbogatijih ljudi u Evropi, i Alekseju Mordašovu, koji važi za jednog od najimućnijih ruskih milijardera.

„Članovi REPO grupe će nastaviti da prate imovinu koja se nalazi pod sankcijama i sprečavati podrivanje mera koje su uvedene", navedeno je u saopštenju američkog sekretarijata.

Grupu su marta 2022. sazvali američka sektetarka za finansije Dženet Jelen i državni tužilac Merik Garland u saradnji sa nekoliko država i Evropskom komisiju koje istražuju i Krivično gone oligarhe i drugih pojedinaca koji su saveznici ruskog predsednika Vladimira Putina.

Deo stručne pravne javnosti izaražavao je zabrinutost da bi se na udaru embargo mogle naći i osobe koje nemaju nikakve veze s ratom – pozivajući na oprez kako ne bi ibli kažnjeni nevini ljudi.

Osnovana je marta 2022. na inicijativu američke sekretarke za finansije Dženet Jelen i sekretara za pravosuđe Merika Garlanda u saradnji sa nekoliko država i Evropskom komisiju.

Oni zajednički sprovode istrage i krivično gone oligarhe i druge pojedinace - saveznike ruskog predsednika Vladimira Putina.

Deo stručne pravne javnosti izaražavao je zabrinutost da bi se na udaru embargo mogle naći i osobe koje nemaju nikakve veze s ratom – pozivajući na oprez kako ne bi ibli kažnjeni nevini ljudi.

Američke vlasti su na to reagovale navodima da, u ratnim okolnostima koje su izazvale svetsku krizu prehrambenih proizvoda, nastoje da ostvare maksimalan učinak sankcija na određena lica i entitete - istovremeno nastojeći da se ne dogode prelivanja koja bi mogla uticati na globalna tržišta roba i zalihe hrane.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG