Linkovi

Generalni direktor MMF za Evropu: Male evropske ekonomije povlače prave poteze


Tomsen: Trećina evropske ekonomije zatvorena
please wait

No media source currently available

0:00 0:04:17 0:00

Pol Tomsen, generalni direktror za Evropu u MMF-u, u razgovoru sa Katarinom Radović preko Skajpa

Međunarodni monetarni fond (MMF) u svom najnovijem izveštaju o stanju svetske ekonomije (World Economic Outlook) predviđa najgoru recesiju od Velike depresije. Globalna pandemija koronavirusa donela je globalne ekonomske nevolje. U razgovoru za Glas Amerike generalni direktor za Evropu u MMF-u Pol Tomsen objašnjavajući uticaj takvog trenda na bruto društveni proizvod širom sveta i posebno u Evropi navodi da smo zaista u izuzetnoj situaciji kada se ekonomije namerno zatvaraju da bi se pandemija stavila pod kontrolu.

Otprilike jedna trećina evropske ekonomije je zatvorena, kaže Tomsen.

“To znači da će mesec dana zatvaranja dela ekonomije smanjiti bruto društveni proizvod (BDP) u Evropi za tri odsto. Naša je pretpostavka da ćemo od sredine godine početi da se vraćamo u normalno stanje u kom slučaju će ove godine uticaj na BDP za Evropu u proseku biti minus 6,5 odsto. Nešto više za napredne ekonomije, nešto manje za tržišta u razvoju. Ovo su dramatične promene zasnovane na relativno optimističnoj pretpostavci da smo u stanju da kontrolišemo pandemiju i počnemo postepenu normalizaciju od sredine godine i da nećemo na jesen i zimu morati ponovo da zatvaramo ekonomiju dok ne budemo imali efikasnu terapiju ili vakcinu”.

Glas Amerike: Da li će veliki broj zemalja imati negativan rast?

Tomsen: Ogroman broj zemalja će zabeležiti veoma oštar pad BDP-a. Da, baš tako.

Glas Amerike: Koliko je zemalja do sada tražilo finansijsku pomoć MMF-a i na koje zemlje ste fokusirani?

Tomsen: Više od stotinu zemalja je tražilo vanrednu pomoć MMF-a. U evropskom odseku koji ja pokrivam pomoć je do sada tražilo šest zemalja. Sve one su mala tržišta u razvoju van Evropske unije. Na Zapadnom Balkanu imamo ih četiri. Već smo odobrili programe za Albaniju, Kosovo i Severnu Makedoniju, a u ponedeljak odobravamo program za Bosnu i Hercegovinu. Znači ekspeditivno preduzimamo mere da obezbedimo tu pomoć.

Glas Amerike: Kakav biste savet dali ovim malim evropskim ekonomijama kako bi prebrodile krizu?

Tomsen: Mislim da one preduzimaju prave stvari. A to je masivni odgovor putem fiskalne i monetarne politike, ako imaju svoju sopstvenu nezavisnu monetarnu politiku, kao i putem bankarske regulative. Nema sumnje sve će ovo biti skupo. Naravno, primarno je spasavanje života, ali je ekonomska dimenzijja takođe važna. Što je jača primarna reakcija to je manja verovatnoća, a to nas brine, da se ova pandemija razvuče i dovede do problema sa kompanijama, domaćinstvima i u krajnjoj liniji bankovnim sistemom.

Dobra je vest da su, svuda u istočnoj Evropi, uključujući Zapadni Balkan, zemlje manje ranjive nego što je bio slučaj tokom globalne finansijske krize. Njihovi bankovni sistemi su zdraviji, imaju više rezervi i kapitala i u mnogim slučajevima snažniju fiskalnu poziciju. To im pruža veću sigurnost, ali naravno u poređenju sa naprednim ekonomijama koje imaju sopstvene konvertibilne valute i duboko likvidna finansijska i valutna tržišta, te zemlje imaju mnogo više ograničene mogućnosti i zato traže pomoć od nas.

Glas Amerike: A kad je reč o 2021? Da li je ekonomski oporavak na horizontu i šta se mora preduzeti da se taj oporavak realizuje?

Tomsen: Mislim da ćemo, ako se pokaže da je naša pretpostavka o postepenoj normalizaciji do sredine godine tačna, imati znatan i snažan oporavak u 2021. Biće i izvesne dugoročne štete za koju će biti potrebno više vremena. Da naglasim, ako se ponovo vratimo zatvaranju delova ekonomije to će biti dramatično drugačija situacija. Isto tako, ako ne otvorimo ekonomiju tokom drugog kvartala već kasnije tokom godine, onda će naredna godina takođe biti loša.

Glas Amerike: Kakve generalne preporuke MMF daje vladama širom sveta?

Tomsen: Sasvim sigurno treba da pruže masivnu fiskalnu pomoć i preusmere deo pomoći zdravstvenom sektoru kako bi mogao da izađe u susret izazovima. Trebalo bi da ograniče negativan uticaj na prihode građana, putem isplate socijalnih beneficija i nadoknade nezaposlenima, kao i da slično podrže kompanije putem odlaganja zajmova i uplate poreza, kako bi šteta bila što manja dok se epidemija ne dovede pod kontrolu. To međutim neće sprečiti pad bruto društvenog proizvoda, jer je pad BDP-a poremećaj u sektoru ponude. Samo u ratnom stanju imamo takve poremećaje u sektoru ponude. Prema tome i ako uvedete stimulativne mere, to neće mnogo pomoći na kraći rok, ali će sprečiti da se situacija otme kontroli, kao u slučaju loših kredita i slično, što će onda olakšati dinamičan oporavak kada suzbijemo pandemiju.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG