Linkovi

Visoki predstavnik nametnuo zabranu negiranja genocida i ratnih zločina u BiH


Arhiva - Valentin Incko, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, tokom intervjua za Rojters, u svojoj kancelariji u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, 12. decembra 2016. (Foto: Rojters, Dado Ruvić)

Valentin Incko, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, nametnuo je dopune u Krivičnom zakonu Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i veličanje ratnih zločinaca.

Ambasada SAD u BiH: Genocid nije za raspravu

Nakon odluke Visokog predstavnika o zabrani negiranja genocida i ratnih zločina, oglasila se američka ambasada u BiH:

"Negiranje genocida i glorifikovanje ratnih zločinaca neprihvatljivi su i podrivaju uzajamno poverenje neophodno za napredak BiH na putu ka EU. Čin odlazećeg visokog predstavnika pokazuje koliku važnost on pridaje ovom pitanju koje je bitno za stabilnost BiH i naglašava kontinuirani imperativ da svi u BiH treba da daju svoj doprinos pomirenju. Zakon o dopuni Krivičnog zakona BiH početna je tačka za konkretniji razgovor i korake koje treba da preduzmu lokalni akteri u vezi sa praktičnim sprovođenjem.

Moramo da naglasimo da genocid u Srebrenici nije tema za raspravu, nego istorijska činjenica. Jednako tako je važno naglasiti da ovi strašni zločini nisu odraz niti osuda celog jednog naroda. Glorifikacija ratnih zločinaca od bilo koje strane ili neuvažavanje patnji bilo koje zajednice u BiH degradira sećanje na žrtve i podriva pomirenje. Vreme je za istinsko okretanje ka budućnosti koja će biti zasnovana na miru i međusobnom poverenju.

Podržavamo sve one u BiH čiji su napori usmereni ka jačanju temelja mira i prosperitetnije budućnosti, kao i mandat visokog predstavnika u praćenju sprovođenja civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma i podršci istoj", navedeno je u reakciji Ambasade SAD.

"Zakon koji sledi i koji čini sastavni dio ove Odluke stupa na snagu kako je predviđeno u članu 2. tog Zakona, na privremenoj osnovi sve dok ga Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne usvoji u istom obliku, bez izmena i dopuna i bez dodatnih uslova", saopšteno je iz Ureda visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini.

Saopšteno je da ova Odluka stupa na snagu odmah i odmah se objavljuje na službenoj internet stranici Ureda visokog predstavnika i u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine".

Ured Visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH odluku i obrazloženje je objavio na svojoj veb stranici.

Prema odluci kazna za negiranje genocida kreće se od tri meseca do pet godina zatvora.

"Kaznom zatvora od šest meseci do pet godina kazniće se onaj ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravosnažnom presudom", navodi se u Odluci.

Za zvaničnike predviđena kazna je najmanje tri godine zatvora. Ista kazna predviđena je za funkcionere koji odaju počast ratnim zločincima na različite načine.

"Ko dodeli priznanje, nagradu, spomenicu, bilo kakav podsetnik ili bilo kakvu privilegiju ili slično osobi osuđenoj punopravnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili imenuje javni objekt kao što je ulica, trg, park, most, institucija, ustanova, općina ili grad, naselje i naseljeno mesto, ili slično, ili registruje naziv po ili prema osobi osuđenoj pravosnažnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili bilo na koji način veliča osobu osuđenu pravosnažnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, kazniće se kaznom zatvora od najmanje tri godine".

Inckovo otvoreno pismo

U otvorenom pismu od 23. jula Incko je objasnio odluku o nametanju dopune u Krivičnom zakonu BiH, kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida i ratnih zločina.

“Kao prvo, naglasio bih da pomirenja ne može biti bez priznanja zločina i bez odgovornosti. Govor mržnje, veličanje ratnih zločinaca i revizionizam odnosno otvoreno negiranje genocida i ratnih zločina onemogućavaju društvima da se suoče sa svojom kolektivnom prošlošću predstavljaju ponovljeno ponižavanje žrtava i njihovih najmilijih, a pritom takođe produžuju nepravdu i ugrožavaju mirne društvene odnose", naveo je Incko u pismu.

Visoki predstavnik je naveo da su negiranje genocida i negiranje drugih ratnih zločina posebno opasni u zemlji poput BiH, koja je u svojoj nedavnoj prošlosti doživela stravične kampanje etničkog čišćenja i masovnih zločina počinjenih tokom brutalnog i krvavog sukoba.

Dodik: Srpska odbacuje Inckovu odluku

Milorad Dodik, član Predsedništva Bosne i Hercegovine izjavio je da Republika Srpska odbacuje Zakon o zabrani negiranja genocida u BiH – rekavši da je odluka neutemeljena.

Poručio je i da Srpska, koja je entitet BiH, treba da krene u process disolucije – jer, kako je rekao, u BiH nema dijaloga.

"Genocid se nije desio u Srebrenici. Srbi ne smiju da prihvate ovu odluku, ovo je zakucan ekser u mrtvački kovčeg BIH. Nakon ovoga Bosna i Hercegovina ne može da funkcioniše. Sazvaćemo sjednicu Skupštine RS o ovome naredne sedmice", rekao je Dodik.

"Dvadeset i pet godina od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, BiH je i dalje rascepkano društvo koje se još uvek bori s nasleđem prošlosti. Govor mržnje, veličanje ratnih zločinaca i revizionizam odnosno otvoreno negiranje genocida i ratnih zločina česta su pojava u političkom diskursu, uprkos presudama međunarodnih pravosudnih institucija", naveo je, između ostalog, Incko.

Brnabić: Inckova loša politička odluka

Premijerka Srbije Ana Brnabić potez Valentina Incka, da nametne dopune Krivičnog zakona Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida, ocenila je kao lošu političku odluku.

Tom odlukom Incko će izložiti sve ljude u Republici Srpskoj i njene zvaničnike još većem pritisku. Odluku je doneo sada, jer odlazi, a i zato što je želeo da ostavi to kao svoj spomenik, legat bez obzira na to šta će odluka doneti BiH. Mislim da je odluka nepromišljena i neodgovorna posebno zato što predviđa i kaznu zatvora posebno za predstavnike institucija", ukazala je Brnabić u intervjuu agenciji Tanjug.

Navela je i da je to nešto što će, kako je precizirala, napraviti veliki problem.

"Nadam se da nisam u pravu, ali mislim da je neodgovorno da donosite tako važne zakone da niste razgovarali sa konstitutivnim narodima", ukazala je ona.

Incko i Bonska ovlašćenja

Od 2009. godine, kada je došao na čelo Ureda visokog predstavnika (OHR), do 2014. godine Valentin Incko je doeo je ukupno 76 odluka koristeći Bonska ovlašćenja.

Ona omogućavaju OHR-u da smeni s dužnosti zvaničnike koji krše Dejtonski mirovni sporazum ili zakone u BiH, te im izrekne određene zabrane.

Ovu mogućnost korištenja doneo je Savet za implementaciju mira (PIC) u BiH na sastanku u Bonu u decembru 1997.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG