Linkovi

Godišnji izveštaj Beogradskog centra: Stanje ljudskih prava u Srbiji nalazi se u mraku


Predstavljanje Godišnjeg izveštaja o stanju ljudskih prava u 2022. godini Beogradskog centra za ljudska, u Medija centru u Beogradu, 31. marta 2023. (Foto: Medijacentar Beograd)

"Volela bih da konstatujem ispred Centra da je stanje ljudskih prava 2022. bolje i zadovoljavajuće. Međutim - nije", rekla je u petak izvršna direktorka Beogradskog centra za ljudska prava Sonja Tošković otvarajući konferenciju na kojoj je predstavljen Godišnji izveštaj o stanju ljudskih prava.

Sva istraživanja koja je Centar sproveo pokazala su da se "stanje ljudskih prava, na žalost, nalazi u mraku", naglasila je ona.

Ona je kao "jako ugrožena" prava u 2022. izdvojila slobodu izražavanja, slobodu medija i položaj marginalizovanih grupa - od osoba s invaliditetom, preko LGBT osoba, žena, migranata, tražilaca azila, siromašnih građana u ruranim krajevima... "To smo mi ocenili, to su građani ocenili: stvari ne idu na bolje", kazala je ona dodajući da se bez političkog konteksta "ne možemo pričati o ostvarivanju i uživanju ljudskih prava".

Pipci "političke hobotnice vlasti" u svim porama društva

"Ova vlast predstavlja jednu političku hobotnicu koja je svojim pipcima se našla u svim porama ovog društva i na sve moguće načine uticala da ne dođe do unapređena ljudskih prava", nastavila je Tošković, zato što se "obračunavala sa svima onima koji su bili drugačijeg mišljenja" - bilo da su to politički protivnici, obični ljudi, sudije, tužioci, branitelji ljudskih prava, novinari... "ko god se usudio da podigne glas i ukaže na ozbiljne probleme bilo da je u pitanju korupcija, organizovani kriminal, kršenje ljudskih prava - našao se na meti. Vi možete danas ili sutra da se nađete, neki od nas su se već našli. To nije politika i nije platforma u kojoj možemo da napredujemo kao društvo", .

Urednik Izveštaja Dušan Pokuševski rekao je da je stanje ljudskih prava generalno veoma loše i da ne bi mogao da kaže koje je pravo najugroženije.

On je skrenuo pažnju na tri događaja koja su klučno uticala na događanja u društvu - napad Rusije na Ukrajinu 24. februara 2022. koji je izazvao "tektonske poremećaje" na svetskoj sceni; drugi događaj je intenziviranje dijaloga Beograda i Prištine i jači pritisak Evropske unije i SAD da se problem reši uz incidente i gafove i Beograda, i Prištine; treća stvar je izbori koji su se dogodili u prethodnoj godini.

Izbori su, nastavio je, doneli paralistanost države od devet meseci koji su blokirali brojne procese za unapređenje ljudskih prava.

Zaključio je da je "Srbija jedno polarizovano društvo".

Primetio je da je "govor mržnje sveprisutan", da ima sve više i fizičkih, i verbalnih napada, da konstantno postoje tenzije u društvu i da "na to reaguju i građani".

"I videli smo da su građani netolerantni prema brojnim pitanjima koja su iskrsla kao važna u 2022. Ali ono što možemo da konstatujemo i ove godine je da je izvršna vlast preuzela poptuno primat u odnosu na zakonodavnu i sudsku vlasti... i da imamo puno primera da je vladavina prava u 2022. ugrožena", rekao je Pokuševski.

Brojni protesti zbog izostanka dijaloga sa vlastima

Građani nisu uspeli, nastavio je, da uspostave dijalog sa predstavnicima vlasti oko bitnih problema i povreda prava u društvu uspostave efikasan i konstruktivan dijalog sa nosiocima vlasti, "i odgovornost je na nosiocima vlati što se to nije desilo. Gađani su morali i ove godine da pronađu način da pokažu svoje nezadovoljstvo i da se izbore za svoja prava i to se karakteriše kroz veliki broj protesta i u 2022. godini".

Pomenuo je ekološke proteste kao najvidljivije, ali dodao da je do protesta dolazilo u različitim sferama života. "Građani su morali da nađu način da pošalju poruku jer kroz institucije nisu mogli da zaštite svoja prava", kazao je Pokuševski.

Iako su protesti u većini slučajeva bili mirni, bilo je i slučajeva da je policija upotrebila prekomernu silu, natavlja on, naglašavajući primere iz Novog Sada gde su druge grupe građana primenile silu nad građanima u protestu "na očigled policije koja je to mirno gledala".

Protiv novinara 132 incidenta, devet fizičkih napada, 40 tužbi

Govoreći o slobodi medija i položaju novinara - "koji je veoma težak", on je ocenio da su SLAPP tužbe obeležile prošlu godinu, a da ih je u 2021. i 2022. godini podneto ukupno 40.

Prema podacima Nezavisnog udruženja novinara, prošle godine bilo je 132 incidenta, devet fizičkih napada i četiri napada na imovinu novinara. Pokušeski je primetio da se kasni se sa primenom Medijske strategije, usvajanjem sedam zakona, a da u javnoj sferi dominira govor mržnje.

Govoreći o izborima, izneo je podatak o istraživanju javnog mnjenja o stanju ljudskih prava prema kom 90 odsto građana smatra da izbori u Srbiji nisu ni fer, ni slobodni.

"Ozbiljno ugrožavanje integriteta izbora"

Tara Tepavac, ispred Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost, nastavila je govoreći o izborima da je 2022. obeležila "ozbiljno ugrožavanje integriteta izbornog procesa, kršenje ljudskih prava i sistemskog produbljivanja nejednakosti između samih učesnika".

"Možemo zato da kažemo da su sami temelji slobodnih i poštenih izbora bili podriveni", kazala je ona ističući "izrazitu medijsku neravnopravnost u korist stranaka koje su na lasti", do toga da je zabeleženo "brisanje granica između države i vladaujuće stranke, rasprostranjene pritiske na birače, klijentelizam, korupciju, otežanje zaštite biračkih prava i pravnu nesigurnost", koja je rezultat izmene zakona pred same izbore.

Tepavac je ocenila da je dobro što se opozicija vratila u parament i to što je 10 stranaka dobile trećinu poslaničkih mandata, ali da ni to nije doprinelo boljem radu Skupštine.

Sada, atmosfera je ponovo zabrinjavajuća, prisutni su diskriminacija i mizognija su prisutni, opstruira se rad odbora koje vode poslanici opozicije, izveštaji nezavisnih regulatornih tela nisu razmatrani u plenumu, dok se ne zna šta se dogodilo sa potpisima sa narodnu inicijativu ili mehanizmom interpelacije koji je podnet protiv ministra finansija, navela je ona, ocenivši da situacija podseća na onu kada su opozicione stranke u pretprošlom sazivu skupštine odlučile da krenu u bojkot njenog rada.

Pravo na rad - "nepromenjeno loše"

Mario Reljanović, ispred Centra za dostojanstven rad, ocenio je da je stanje u Srbiji "nepromenjeno loše" kada je reč o ostvarivanju prava na rad.

Prema podacima istraživanja koje je predstavljeno u izveštaju, 73 odsto građana smatra da plata koju primaju nije dovoljna za dostojanstven život, a 86 odsto njih aže da radna prava nisu zaštićena.

Reljanović je ocenio da je Vlada Srbije odustala od harmonizacije radnog prava sa Evropskom unijom, i da se čak donose propisi koje su u suprotnosti sa pravnim tekovinama, poput zakona o sezonskim radnicima.

Govoreći o stranim investitorima, Reljanović je ocenio da se radi o izvesnoj "eksteritorijalnosti" stranih poslodavaca, odnosno da te kompanije sebi postavljaju smernice.

Godišnji izveštaj o stanju ljudskihp rava u Srbiji za 2022. godinu, možete videti na linku.

XS
SM
MD
LG