Linkovi

Bajden u Varšavi: Ukrajina nikada neće biti ruska pobeda, rat je Putinova odluka


Predsednik SAD Džo Bajden drži govor pred godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu, ispred Kraljevskog zamka u Varšavi u Poljskoj, 21. februara 2023.
Predsednik SAD Džo Bajden drži govor pred godišnjicu ruske invazije na Ukrajinu, ispred Kraljevskog zamka u Varšavi u Poljskoj, 21. februara 2023.

Posle dramatične posete ukrajinskoj prestonici Kijevu, predsednik SAD Džo Bajden nalazi se u Poljskoj, gde je održao govor u istorijskom Kraljevskom zamku u Varšavi, obeležavajući godišnjicu ruske invazije porukom da su SAD ujedinile NATO i Zapad u podršci naporima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da odbrani svoju zemlju.

"Pre godinu dana, svet se spremao za pad Kijeva", izjavio je američki lider. "Upravo sam došao iz posete Kijevu i mogu da vam raportiram - Kijev je jak, stoji ponosno i uspravno, i što je najvažnije, Kijev je slobodan", poručio je Bajden.

"Kada je predsednik Putin naredio da ruski tenkovi uđu u Ukrajinu, mislio je da ćemo se svi predati. Nije bio u pravu", dodao je.

Nekoliko sati ranije ruski predsednik Vladimir Putin okrivio je Zapad za događaje u Ukrajini, a predsednik Bajden u svom obraćanju istakao je da je rat bio Putinova odluka i da bi ruski predsednik mogao da ga okonča istog trenutka.

"SAD i evropske zemlje ne žele da kontrolišu ili unište Rusiju. Zapad nije kovao zaveru da napadne Rusiju, kao što je Putin danas izjavio. Milioni ruskih građana koji samo žele da žive u miru sa svojim susedima nisu naš neprijatelj. Ovaj rat nikada nije bio neophodan, on je tragedija. Ovaj rat je odluka predsednika Putina", poručio je Bajden, i dodao: "Predsednik Putin je izabrao ovaj rat. Svaki dan produžetka rata je njegov izbor. Mogao bi da okonča rat jednom rečju. Jednostavno je".

Američki predsednik je naglasio:"Diktator rešen da izgradi carstvo nikada neće moći da umanji ljubav jednog naroda prema slobodi. Brutalnost nikada neće izmoriti i savladati volju slobodnih ljudi. A Ukrajina nikada neće biti pobeda Rusije".

Bajden je takođe poručio da je rat ojačao zapadnu rešenost da brani demokratiju širom sveta. Upozorio je da predstoje "teški, gorki dani" ali je obećao da će SAD i saveznici "čuvati Ukrajini leđa", u vreme dok rat ulazi u drugu godinu.

"Naša podrška Ukrajini se neće pokolebati. NATO neće biti podeljen, i mi se nećemo umoriti", dodao je.

Bajden je takođe najavio da će SAD sledeće godine biti domaćin NATO samita, u godini kada savez slavi 75. rođendan.

"Neka ne bude sumnje, predanost SAD NATO savezu i članu 5 je čvrsta kao stena", poručio je u svom govoru. "Svaka članica NATO-a to zna. I Rusija to dobro zna: napad na jednog od nas je napad na sve".

Predsednik Bajden razgovara sa decom u Varšavi, nakon govora uoči godišnjice ruske invazije na Ukrajinu, 21. februara 2023.
Predsednik Bajden razgovara sa decom u Varšavi, nakon govora uoči godišnjice ruske invazije na Ukrajinu, 21. februara 2023.

Bajden je takođe konstatovao da su "demokratije sveta ojačale" pružajući otpor ruskoj agresiji, a da su "svetske autokratije oslabile".

U delu govora, američki predsednik je optužio Rusiju za počinjene "zločine protiv čovečnosti" i zverstva nad građanima Ukrajine. Konkretno, optužio je Rusiju za "smrtonosne napade na civile", korišćenje silovanja kao "oružja rata", krađu ukrajinske dece koja se na silu odvode iz rodne zemlje, i vršenje vazdušnih udara na železničke stanice, porodilišta, bolnice, škole i sirotišta.

"Niko, niko ne može da odvrati pogled od zverstava koje Rusija čini nad ukrajinskim narodom", rekao je Bajden u Varšavi. Rusija poriče da napada civile.

Tokom posete, čije je vreme očigledno planirano da zaseni veliki govor ruskog predsednika pred godišnjicu invazije na Ukrajinu, Bajden se sastao sa poljskim predsednikom Andžejem Dudom, jednim od najglasnijih zagovornika snažnije zapadne podrške Ukrajini.

Poljski predsednik pozvao je lidere zapadnih zemalja da budu odlučni u podršci Ukrajini. "Pozivam sve evropske države, NATO članice, da pokažu solidarnost sa Ukrajinom, da pruže vojnu podršku Ukrajini kako bi imali čime da se bore, i da se ne plaše da pruže tu podšrku", poručio je Duda uoči Bajdenovog govora.

Bajden je posetu započeo u ponedeljak nenajavljenim dolaskom u Kijev, što je prvi put da je neki američki predsednik posetio zemlju u kojoj se vodi rat, a u kojoj nema američkih vojnika na terenu.

"Kao što sam rekao predsedniku Zelenskom kada smo juče razgovarali u Kijevu, mogu da kažem da naša podrška Ukrajini ostaje nepokolebljiva", rekao je Bajden svom poljskom kolegi.

Duda je izjavio da Bajdenova poseta pokazuje američku predanost očuvanju bezbednosti Evrope i opisao njegov odlazak u Kijev kao "neverovatan gest".

Poljska je članica NATO-a koja ima najdužu granicu sa Ukrajinom, i predstavlja glavnu rutu za dostavu oružja, kao i prolaz ukrajinskih izbeglica. Dudin spoljnopolitički savetnik rekao je da će teme razgovora biti bezbednost Poljske i povećanje resursa NATO u toj zemlji.

"Nije tajna da ćemo razgovarati o povećanju prisustva i infrastrukture NATO", izjavio je Marćin Pšidač za privatnu televiziju TVN 24.

Bajdenovu posetu su pozdravili građani Poljske, kao i 2,5 miliona Ukrajinaca, pretežno žena i dece koji su izbegli od sukoba i sada žive u toj zemlji. Većina je pozvala na još smeliju podršku Zapada Kijevu, uključujući slanje borbenih aviona.

"Nadamo se da će SAD povećati isporuke oružja, da će se stvari na frontu poboljšati i da ćemo pobediti", izjavila je 32-godišnja Ukrajinka Alina Kiko, za Rojters u centru Varšave.

Na trgu Romana Dmovskog u centru grada, na džinovskom bilbordu ispisan je slogan "Gospodine Bajden, dajte F-16 Ukrajini", što se odnosi na američke lovce.

Demonstranti su razvili transparent sa istim sloganom ispred hotela u kome je Bajden odseo, dok je izlazio na sastanak sa Dudom u poljskoj Predsedničkoj palati, gde ga je dočekala počasna garda.

Stanovnik Varšave, 70-godišnji Marijan Svitala, izrazio je nadu da će se "ovaj sukob nekako razrešiti i da će nastati mir u Ukrajini i okolnim područjima."

Geopolitička simbolika

Govor američkog predsednika u Varšavi ima značajnu geopolitičku simboliku. Poljska se našla iza "gvozdene zavese", kao potpisnica Varšavskog pakta, vojnog ugovora koji su 1955. potpisali Sovjetski Savez i nekoliko istočnoevropskih zemalja da bi uspostavili kontratežu zapadnom vojnom savezu. Pakt je ukinut 1. jula 1991.

Bajden govor drži u kraljevskom zamku u Varšavi, čija je izgradnja počela u 14. veku i koji je bio svedok brojnih istaknutih događaja u istoriji Poljske, uključujući pisanje prvog ustava neke evropske države 1791. Zamak, koji je sada na UNESCO listi spomenika svetske kulturne baštine, uništili su nacisti u Drugom svetskom ratu, i obnovljen je posle rata.

Varšava je odgovarajuće mest da se naglasi američka predanost evropskoj bezbednosti, ističe Ian Leser, potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda.

Kraljevski zamak u Varšavi, 21. februara 2023.
Kraljevski zamak u Varšavi, 21. februara 2023.

“Poljska je u velikoj meri na liniji fronta i ostaće tu bez obzira na tok rata u Ukrajini. Zemlja zauzima ključno mesto u savezničkom odvraćanju i odbrani, i predstavlja logističko središte za pomoć koja se šalje Ukrajini", izjavio je Leser za Glas Amerike. "Činjenica da predsednik drži govor u zemlji rođenja Varšavskog pakta za vreme hladnog rata je vrlo jasna posmatračima, a svakako Rusima."

Nekoliko sati pre Bajdenovog govora, ruski predsednik Vladimir Putin obratio se javnosti i okrivio zapadne zemlje da su isprovocirale sukob u Ukrajini. Takođe je rekao da zapadne sankcije Rusiji "nisu i neće ništa postići".

Pre povratka u Vašington u sredu, predsednik Bajden će se sastati sa NATO liderima takozvane "devetorke iz Bukurešta" (B-9), zemalja na istočnom krilu NATO-a, a to su Bugarska, Češka, Estonija, Mađarska, Letonija, Litvanija, Rumunija i Slovačka. Te zemlje su najviše izložene ruskoj pretnji i zalažu se za jači vojni odgovor Moskvi.

XS
SM
MD
LG