Linkovi

Bajden se obratio naciji: Nisam želeo da produžavam večiti rat


Predsednik SAD Džo Bajden govori o okončanju rata u Avganistanu, 31. avgusta 2021. (Foto: AP/Evan Vucci)
Predsednik SAD Džo Bajden govori o okončanju rata u Avganistanu, 31. avgusta 2021. (Foto: AP/Evan Vucci)

Predsednik SAD Džo Bajden obratio se naciji na kraju najdužeg rata koji su SAD vodile, i još jednom obrazložio svoju odluku da okonča dvadesetogodišnje američko angažovanje u Avganistanu.

"Nisam želeo da produžim večiti rat i nisam želeo da produžim večiti izlaz iz rata", rekao je Bajden.

Predsednik je preuzeo odgovornost za odluku i rekao da se ne slaže sa kritikama da je postojao bolji način da se evakuišu Amerikanci i i civili.

„Pojedini sada govore da je evakuacija trebalo da počne ranije ili da je mogla biti izvedena uređenije. Poštujem to, ali nisam saglasan. Gužve na aerodromu bi sve stvarale bez obzira na to kada bi povlačenje otpočelo. Zamislite da smo započeli evakuaciju u junu ili julu, doveli hiljade američkih vojnika i evakuisali više od 120.000 ljudi usred građanskog rata. Nastale bi gužve, slom poverenja u vlasti i situacija bi postala teška i opasna misija. Ne postoji evakuacija na kraju rata koju možete voditi bez složenosti, izazova i pretnji sa kojima smo se suočili“.

Bajden je istakao da je 90 odsto Amerikanaca koji su želeli da napuste Avganistan - uspelo da se evakuiše. Dodao je da postoji između 100 i 200 američkih državljana koji i dalje žele da napuste zemlju i istakao:

„Za preostale Amerikance nema roka – rešeni smo da ih izvučemo ako žele da izađu iz Avganistana“.

Na početku svog važnog govora Amerikancima, Bajden je istakao uspeh evakuacije - kako je rekao najveće operacije vazdušne evakuacije u istoriji.

„Američki vojnici, diplomatsko osoblje i obaveštajni profesionalci su rizikovali život ne radi profesionalne dobiti već da služe drugima, ne u misiji rata nego u misiji milosti“, rekao je.

Takođe je istakao da nacija nikada neće moći da vrati dug porodicama 20 povređenih vojnika i 13 „heroja koji su dali život“ tokom operacija evakuacije i samoubilačkih napada koje je izvršila Islamska država.

Obrazlažući odluku o povlačenju vojnika do 31. avgusta, američki predsednik je rekao da je postojala pretpostavka da će avganistanske snage, koje su SAD godinama obučavale i finansirale, pružiti otpor u građanskom ratu sa talibanima, i da će avganistanska vlada uspeti da se održi neko vreme.

„Ta pretpostavka se pokazala netačnom“, rekao je Bajden.

Takođe je podsetio da je prethodna administracija predsednika Donalda Trampa postigla dogovor o povlačenju američkih vojnika sa talibanima i da je njegovu administraciju sačekao rok za povlačenje - 1. maj.

„Imali smo dva izbora - da poštujemo obaveze koje je prihvatila prethodna administracija ili pošaljemo hiljade dodatnih vojnika i eskaliramo rat“, rekao je .

Bajden je naveo visoku cenu rata za SAD - 2.461 ubijeni vojnik, još 20.744 ranjenih i 300 miliona dnevno troškova.

Kritičarima koji smatraju da Amerika nije trebalo da se povlači iz Avganistana Bajden je postavio pitanje - šta je vitalni nacionalni interes. Istakao je da je cilj - da se eliminiše pretnja Osame bin Ladena i njegove terorističke mreže Al Kaida - ostvaren pre deset godina, a da se u međuvremenu svet promenio.

„Treba da odvraćamo pretnje 2021. i sutrašnjice“, rekao je Bajden i dodao da ne veruje da se bezbednost SAD poboljšava raspoređivanjem hiljada vojnika u stranim zemljama i potrošnjom hiljada milijardi dolara.

„Terorizam se menja, širi na druge zemlje, naša strategija takođe mora da se menja. Možemo da vršimo udare na teroriste i bez američkih vojnika na terenu“.

Teroristima Islamske države u Avganistanu, grupe ISIS-K, predsednik je poručio:

„Još nismo završili sa vama“.

Bajden je dodao i da će SAD goniti „do kraja sveta“ sve koji se usude da ih napadnu.

Predsednik je takođe konstatovao da Amerika mora da uči na svojim greškama.

„Moramo da postavljamo misije sa jasnim, ostvarivim ciljevima i moramo da ostanemo fokusirani na fundamentalne interese SAD. Rat u Avganistanu je trebalo da se davno okonča, odbijam da otvorim novu deceniju rata u Avganistanu“, poručio je.

Dan ranije, predsednik je takođe kratko govorio o svojoj odluci.

“Preporuka našeg generalštaba i svih komandanata na terenu je bila da se naša misija vazdušne evakuacije završi kako je planirano", izjavio je Bajden.

"Njihovo gledište bilo je da je okončanje naše misije najbolji način da se zaštite životi naših vojnika i osigura mogućnost odlaska onih civila koji žele da napuste Avganistan narednih nedelja ili meseci".

“Talibani su obećali bezbedan prolaz i svet će ih držati za reč", dodao je predsednik.

Bajdenova odluka da se drži roka za povlačenje izazvala je kritike političkih protivnika, kao i nekih njegovih saveznika. Poslednji američki vojnici povukli su se iz Avganistana uoči dvadesete godišnjice terorističkih napada 11. septembra 2001, koji su podstakli SAD da pošalju vojnike u Avganistan i gone teroriste Al Kaide, koji su planirali napade, kao i ekstremne talibane koji su im pružili utočište.

Zajedno sa svojim saveznicima SAD su obavile najveću vazdušnu evakuaciju u istoriji, i prebacile iz zemlje više od 120.000 svojih građana i Avganistanaca koji su im pomagali tokom 20-godišnjeg rata, uključujući 1.200 u nedelju i ponedeljak, na ukupno 26 letova. Bela kuća je saopštila da je avionima evakuisano 6.000 američkih državljana.

Kraj rata u Avganistanu
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:03 0:00

SAD više nemaju diplomatsko prisustvo u Kabulu, a Ros Vilson, najviši američki diplomata u Avganistanu, bio je na poslednjem američkom letu iz zemlje.

Međutim, zvaničnici Stejt departmenta kažu da će nastaviti da pružaju konzularne usluge onima koji žele da napuste Avganistan nadalje.

Državni sekretar Entoni Blinken je takođe ostavio otvorenom mogućnost da će se ambasada u jednom trenutku ponovo otvoriti u Kabulu, u zavisnosti od ponašanja talibana i ukupne bezbednosne situacije.

Talibani su zatražili od zemalja, među kojima su i SAD, da zadrže svoje diplomatske misije u Avganistanu, uveravajući ih u bezbednost i zaštitu osoblja.

Međutim, SAD i međunarodni partneri će želeti da vide kakvi su talibani na delima, a ne samo rečima, kada je reč o budućem diplomatskom prisustvu i priznanju njihove vlade, navodi Stejt department.

XS
SM
MD
LG