Linkovi

Uprkos regulaciji, propaganda protiv vakcina cveta na društvenim mrežama


Ampule sa vakcinom Džonson i Džonson u centru za distribuciju u istočnom Denveru, 6. marta 2021.

Dok je vakcinacija protiv Kovida 19 u punom jeku, platforme kao što su Fejsbuk, Instagram i Tviter kažu da su pojačale borbu protiv dezinformacija, koje nagrizaju poverenje u vakcine. Međutim, i dalje postoje brojni problemi.

Godinama, pojedine platforme su dozvoljavale da cveta propaganda protiv vakcina, zbog čega ih je sada teško suzbiti. Pokušaji kompanija za društvene medije da iskorene i druge vrste dezinformacija o Kovidu 19 - često putem provere činjenica, označavanja netačnih statusa i drugih mera - bili su žalosno spori.

Tviter je, na primer, ovog meseca objavio da će ukloniti opasne netačne sadržaje o vakcinama, kao što je učinjeno sa drugim teorijama zavere i dezinformacijama o Kovidu. Međutim, od aprila 2020, kompanija je uklonila ukupno 8.400 tvitova u kojima su prenošene dezinformacije o virusu - što je samo delić u poplavi netačnih informacija o pandemiji, koje dnevno na Tviteru prenose popularni korisnici koji imaju milione pratilaca - kažu kritičari.

"Dok oni ne preduzimaju akciju, gube se životi", kaže Imran Ahmed, direktor Centra za suzbijanje digitalne mržnje. U decembru, neprofitna organizacija je ustanovila da 59 miliona korisnika društvenih mreža prati pojedince ili grupe koje šire propagandu protiv vakcina.

Pokušaji da se suzbiju pogrešne informacije o vakcinama, sada, međutim, izazivaju pritužbe na cenzuru a neki korisnici primenjuju lukave taktike kako bi izbegli da njihovi statusi budu izbrisani ili označeni kao neistine.

"Situacija je teška zato što smo predugo dozvolili da se ovo dešava", kaže Džanin Gvidri, profesorka na univerzitetu Virdžinija Komonvelt, koja proučava društvene medije i informacije o zdravstvu.

“Ljudi koji koriste društvene mreže već skoro deset godina su mogli da šire šta god su hteli."

Asošijeted pres je identifikovao više od dvanaest Fejsbuk stranica i naloga na Instagramu, koji zajedno imaju milione pratilaca, a na kojima se iznose lažne tvrdnje o vakcinama protiv Kovida-19 ili ljudi savetovani da se ne vakcinišu. Neke od tih stranica postoje već godinama.

Od više od 15 stranica koje je identifikovala Njuzgard, tehnološka kompanija koja analizira kredibilnost vebsajta, otprilike polovina je još aktivna na Fejsbuku, ustanovio je AP.

Jedna takva stranica, "Istina o raku", ima više od milion pratilaca na Fejsbuku, nakon što je godinama objavljivala neosnovane tvrdnje da vakcine mogu da izazovu autizam ili oštete dečji mozak. Stranicu je u novembru Njuzgard identifikovao kao "super-izvor širenja dezinformacija o vakcinam protiv Kovida-19".

ARHIVA - Zdravstveni radnik drži špric sa vakcinom Sputnjik V protiv koronavirusa, u centru za vakcinaciju u Sankt Peterburgu 24. februara 2021.
ARHIVA - Zdravstveni radnik drži špric sa vakcinom Sputnjik V protiv koronavirusa, u centru za vakcinaciju u Sankt Peterburgu 24. februara 2021.

Nedavno, stranica je prestala da objavljuje priče o vakcinama i koronavirusu. Sada preusmerava svoje pratioce da se prijave da mejlom dobijaju njen bilten, i posete njen vebsajt, kako bi izbegla navodnu "cenzuru."

Fejsbuk je saopštio da preduzima "agresivne korake da se bori sa informacijama na svim aplikacijama, tako što uklanja milione sadržaja o Kovidu 19 i vakcinama sa Fejsbuka i Instagrama za vreme pandemije."

Fejsbuk je takođe zabranio reklame protiv vakcinisanja i dodao oznake upozorenja na više od 167 miliona dodatnih sadržaja o Kovidu 19, zahvaljujući svojoj mreži partnera koji se bave proverom činjenica. (Asošijeted pres je jedan od Fejsbukovih partnera u proveri činjenica).

Kompanija Jutjub (YouTube), koja u celini nije bila podvrgnuta istim standardima i analizama kao druge društvene mreže, iako je takođe izvor dezinformacija, saopštila je da je uklonila više od 30.000 videa od oktobra, kada je počela da zabranjuje lažne tvrdnje o vakcinama protiv Kovida 19. Od februara 2020, uklonila je oko 800.000 videa koji su se odnosili na opasne ili netačne informacije o koronavirusu, kaže portparolka Elena Hernandez.

Pre pandemije, međutim, platforme za društvene medije su učinile malo toga da suzbiju deiznformacije, primećuje Endi Patison, menadžer za digitalna rešenja u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. 2019. godine, kada je epidemija malih boginja pogodila severozapad Pacifika, a desetine ljudi umrle u američkoj Samoi, Patison je apelovao na velike tehnološke kompanije da razmotre uvođenje strožih pravila o dezinformacijama o vakcinama, jer se plašio da će one dodatno pogoršati situaciju - ali bez uspeha.

Tek kada je Kovid-19 udario punom snagom, mnoge od tih tehnoloških kompanija počele su da ga slušaju. Sada se nedeljno sastaje sa predstavnicima Fejsbuka, Tvitera i Jutjuba kako bi razgovarali o trendovima na njihovim platformama i razmotrili moguće mere.

“Kada se radi o dezinformacijama o vakcinama, najviše frustrira to što one postoje već godinama", kaže Patison.

Nalozi koji šire pogrešne informacije se vrlo brzo prilagođavaju. Neki koriste namerno pogrešno napisane reči za vakcinu kao što su “vackseen” ili “v@x” - da bi izbegli zabrane. (Platforme za društvene mreže kažu da su svesne toga). Druge stranice koriste manje direktne poruke, fotografije ili mimove da bi sugerisale da vakcine nisu bezbedne, ili da su smrtonosne.

“Kada umrete posle vakcine, umirete od svega osim vakcine", glasi jedan mim na Instagram nalogu koji ima više od 65.000 pratilaca. Tu se sugeriše da vlada sakriva broj smrtnih slučajeva od vakcine protiv Kovida.

“Tanka je linija između slobode govora i podrivanja nauke", kaže Patison. "Oni koji šire dezinformacije nauče pravila i "plešu na ivici", sve vreme."

Tviter kaže da neprekidno preispituje svoja pravila u kontekstu Kovida 19 i da ih menja na osnovu saveta eksperata. Ranije ovog meseca, uveo je politiku nekoliko prekršaja, kojima se preti zabranom korisnicima koji više puta objave pogrešne informacije o koronavirusu i vakcinama.

Međutim, kompletno netačne informacije o Kovidu 19 se neprestano pojavljuju. Ranije ovog meseca cirkulisalo je nekoliko članaka na internetu, u kojima se tvrdilo da je više starijih Izraelaca koji su dobili Fajzerovu vakcinu "ubila vakcina" nego što ih je preminulo od samog Kovida 19. Jedan takav članak sa jednog vebsajta protiv vakcinacije je podeljen skoro 12.000 puta na Fejsbuku, što je ranije ovog meseca dovelo do skoro 40.000 pominjanja "smrti od vakcina" na društvenim platformama i internetu, prema analizi firme za analizu podataka o medijima "Zignal Labs".

Medinski stručnjaci ukazuju na stvarnu studiju koja pokazuje veliku korelaciju između vakcinacije i smanjenja broja težih slučajeva Kovida 19 u Izraelu. Nacionalno ministarstvo zdravlja saopštilo je u četvrtak da je vakcina protiv Kovida-19 "drastično smanjila stopu smrtnosti i hospitalizacija".

Dok se zalihe vakcina u SAD povećavaju, napori uloženi u imunizaciju uskoro će se, od raspoređivanja ograničenih količina na najugroženije kategorije građana, preusmeriti na to da bude vakcinisano što je više moguće ljudi. To znači da se treba obratiti trećini Amerikanaca koji kažu da neće, ili verovatno neće, uzeti vakcinu, prema anketi koju su u februaru sproveli AP i NORC.

“Nepoverenje u vakcine i dezinformacije mogu da budu velika prepreka u vakcinisanju dovoljno stanovnika da bi se okončala ova kriza", kaže Liza Fazio, profesorka psihologije na univerzitetu Vanderbilt.

Neki zdravstveni zvaničnici i akademici generalno veruju da su napori koje ulažu kompanije za društvene medije korisni, barem na marginama. Međutim, još se ne zna da li mogu da u većoj meri doprinesu rešenju problema.

Ako neko iskreno veruje da je vakcina protiv Kovida štetna i osećaju odgovornost da to podele sa svojom porodicom i prijateljima - oni će pronaći način", kaže Gvirdri.

Neki i dalje krive poslovne modele koji su ohrabrili platforme da prenose sadržaje koji su netačni ali su privlačili pažnju korisnika, kako bi profitirale na osnovu reklama.

Kada je Centar za suzbijanje digitalne mržnje nedavno proučio ukrštanje različtih oblika dezinformacija i govora mržnje, ustanovio je da Instagram ima tendenciju da ukršta dezinformacije preko svog algoritma. Tako Instagram onima koji prate sajt teoretičara zavere Kjuanon "servira" i statuse, na primer, belačkih nacionalista ili "antivakcera".

I dalje dozvoljavate da se stvari dezintegrišu, zato što se na vašim platformama informacije lako i neprimetno ukrštaju i mešaju sa dezinformacijama", upozorava Ahmed, direktor tog Centra.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG