Linkovi

Aljbin Kurti na dva koloseka


Izazovi pred Kurtijem
please wait
Embed

No media source currently available

0:00 0:02:47 0:00

Izazovi pred Kurtijem

Posle očekivane i ubedljive pobede Samoopredeljenja na kosovskim izborima Aljbin Kurti mora brzo da deluje i to na dva paralelna koloseka. Na unutrašnjem planu Kurti mora prvo da nađe saveznike za izbor svog kandidata - Vljose Osmani za predsednicu Kosova, a zatim i da odluči sa kojim političkim akterima će da formira Vladu.

U ovom slučaju osnovna Kurtijeva dilema je da li da ulazi u saradnju sa nekom od albanskih stranaka sa kojima nikada nije bio u ljubavi, ili će da se osloni na manjine, možda čak i na Srpsku listu:

"Aljbin Kurti najavljuje neki unutrašnji dijalog između Srba i Albanaca. Sa druge strane optužuje srpsku listu da je to ispostava Beograda. Bez obzira na to, ako želi dijalog sa Srbima na Kosovu i neki društveni integrativni pristup mislim da je važno da pruži ruku Sroskoj listi. A i nadam se da će sama Srpska lista imati konstruktivan pristup da formiraju vladu. Čak bi i Srpska lista na neki način sebe legitimisala dodatno ukoliko bi podržala većinsko opredeljenje građana na Kosovu i ušla u vladu Aljbina Kurtija", kaže u izjavi za Glas Amerike Stefan Surlić sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

"Kosovo se našlo u jednoj veoma teškoj situaciji na način da ne posotji vlada, ne postoji predsednik, ne postoji skupština i sve to mora da se desi u jednom jako kratkom vremenskom periodu", objašnjava analitičar Dragiša Mijačić.

Iako je i sam rekao da mu je dijalog sa Beogradom tek peti-šesti prioritet, upravo je spoljnopolitički plan drugi kolosek i kako smatra Mijačić međunarodni faktor tu neće dati previše prostora Kurtiju:

"Sa jedne strane on želi da rešava unutrašnjepolitička pitanja - pitanja korupcije, jačanje prava institucija, neka pitanja koja su značajna samo za kosovsko društvo. Sa druge strane međunarodna zajednica od njega zahteva da napravci progres i nastavi proces dijaloga sa Republikom Srbijom. Tako da on je dobio izbore na osnovu programa koji je imao za ovo prvo i on svakako želi da se bavi tim pitanjima, ali njemo će svakako biti nametnuto i pitanje dijaloga. Ono što njemu ide u prilog da Srbija ulazi u jedan predizborni ciklus."

"Verujem da će on (Aljbin Kurti) morati da nastavi pod međunarodnim pritiskom da učestvuje u tom procesu, ali je decidan da nema ideje razgraničenja, kako on to kaže – nema dijaloga sa mapama. Možemo samo da razgovaramo o nekim stvarima koje bi vodile ka međusobnom priznanju", dodaje Surlić.

Iako se čini da je pitanje mapa i razgraničenja skinuto sa dnevnog reda, sagovornici Glasa Amerike smatraju da Srbija mora nešto da dobije ukoliko se od nje očekuje da prizna Kosovo. To je karta na koju Aleksandar Vučić igra već nekoliko godina, ali je veliko pitanje hoće li međunarodna zajednica, pre svih Amerika i Nemačka da prihvati taj plan.

"Mislim da vlast u Srbiji i konkretno Vučić jedino u ideji razgraničenja vidi neku dovoljnu satisfakciju koju bi mogao da ponudi građanima Srbije i da kaže – eto, nešto smo uspeli da izvučemo od teritorije koju smo smatrali svojom južnom pokrajinom. Sce ovo ostalo što se tiče normaliazcije statusa Srba na Kosovu mislim da i građani Srbije, ali ni Srbi koji žive na Kosovu, nakon 20 godina od konflikta ne veruju da mogu biti integrisani i da imaju puna prava koja im garantuje i Ahtisarijev plan, ali i Briselski sporazum i svi ostali normativni akti", smatra Surlić.

Mijačić se u odgovoru na ovo pitanje vraća na plan Martija Ahtisarija iz 2008. godine - ako nije priznala Kosovo po Ahtisarijevim uslovima zašto bi to uradila sada, 2021. godine:

"Ono što je ključni problem u pregovorima između Beograda i Prištine je to da li će Srbija prihvatiti uslove nezavisnosti Kosova iz 2008. godine ili će pregovori o nezavisnosti Kosova uključujući i još neke dodatne koncesije koje traže Srbi. I to je pitanje svih pitanja."

Tu se dolazi do ključnog pitanja iz ugla Beograda - da li su interesi predsednika Srbije i predsednika SNS-a Aleksandra Vučića istovetni sa interesima Srbije:

"Ja čak tu vidim jedan konflikt u interesima šta Vučić može da dobije, i šta Srbija može da dobije. Situacija između ta dva nije ista. Sistem vladavine u Srbiji je došao do nivoa upravo iz razloga što su se pravile neke koncesije više Vučiću nego što su se pravile koncesije Srbiji i srpskom narodu na Kosovu. Mislim da sa takvom praksom treba prekinuti i mislim da treba ući u jedan ozbiljni institucionalni aranžman da se vidi kako je moguće zaštitit individualna i kolektivna prava srposkog stanovništva na Kosovu i kako je moguće regulisati odnose Srbije i Kosova", kaže Mijačić.

"Ako merimo po stavovima građana, čak i ideja podele nema podršku veću od 30 odsto. Ubedljiva većina građana je za održanje statusa kvo i rešavanje tog pitanja u nekoj dalekoj budućnosti. Tako da ako pratimo po tome interesi Vučića i Srbije nisu isti, jer Vučić se javno zalaže da to pitanje bar kako-tako bude rešeno u dogledno vreme, a većina građana je duboko u priči o statusu kvo i zamrsnutom konfliktu", ističe Stefan Surlić.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG