Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je da je tokom razgovora sa kineskim ambasadorom Li Mingom zatražio podršku te zemlje u, kako se izrazio, borbi za istinu.
“Upoznao sam ambasadora Kine sa licemernim inicijativama u Generalnoj skupštini UN, protiv celokupnog srpskog naroda”, napisao je Vučić na društvenoj mreži Instagram - aludirajući na najavljenu debatu i izjašnjavanje članica tog tela o rezoluciji kojom bi 11. jul bio proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Prema saznanjima Glasa Amerike 17. aprila bi na zatvorenom sastanku u Ujedinjenim nacijama trebalo da bude predstavljen nacrt te rezolucije.
Vučić je, povodom razmatranja i podnošenja takvog dokumenta, za ponedeljak najavio dolazak u Njujork specijalnog izaslanika - koga nije imenovao, na razgovor sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterešom.
Mijatović: Genocid u Srebrenici istorijska činjenica
Dunja Mijatović, komesarka za ljudska prava Saveta Evrope, u video poruci objavljenoj na profilu Memorijalnog centra Srebrenica na društvenoj mreži Eks, pozvala je da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom sećanja na genocid u tom gradu.
Nacrt rezolucije, kojom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, trebalo bi da bude predstavljen 17. aprila na zatvorenom sastanku u UN, ali se još ne zna kada će se raspravljati o tom dokumentu.
Mijatović je u poruci navela da genocid u Srebrenici, u kojem je brutalno ubijeno 8.372 Bošnjaka, uglavnom muškaraca i dečaka, ostaje mračno poglavlje u zajedničkoj istoriji Evrope.
"Da je u Srebrenici počinjen genocid nije stvar mišljenja, to je istorijska činjenica", ističe Mijatović, uz podsećanje da su Međunarodni krivični suda za bivšu Jugoslaviju, Međunarodni sud pravde i domaći sudovi utvrdili da je bilo genocida.
Predlogom rezolucije traži se bezrezervna osuda poricanja genocida
Zvanični Beograd, uprkos postojanju više presuda međunarodnih sudova kojima je potvrđeno da je u Srebrenici 1995. počinjen genocid nad Bošnjacima to ne priznaje i karakteriše događaj kao zločin masovnih razmera.
Inicijatori rezolucije su Nemačka i Ruanda, ali kako nezvanično saznaje Glas Amerike, u kreiranju teksta će učestvovati i SAD, Albanija, Bosna i Hercegovina, Čile, Finska, Jordan, Novi Zeland, Turska i druge zemlje. Takođe, prema nezvaničnim informacijama, Srbija aktivno lobira protiv ove rezolucije.
Predlog da se uvede Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici baziran je na rezoluciji Generalne skupštine UN iz 2004. kojom se uspostavlja Međunarodni dan sećanja na genocid u Ruandi nad Tutsima.
U aktuelnom tekstu rezolucije, u koji je Glas Amerike imao uvid, između ostalog se predlaže se da se 11. jul proglasi Međunarodnim danom sećanja na genocid počinjen u Srebrenici 1995. koji će se obeležavati svake godine. Traži se da se bez rezerve osudi svako poricanje genocida u Srebrenici i podstiču članice UN da sačuvaju utvrđene činjenice, i kroz svoje obrazovne sisteme razviju odgovarajuće programe, takođe u znak sećanja, kako bi se srečio revizionizam i genocid u budućnosti.
U nacrtu rezolucije, bez rezerve se osuđuju akcije koje veličaju osuđene za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i one odgovorne za genocid u Srebrenici. Nacrt rezolucije naglašava važnost završetka procesa pronalaženja i identifikacije preostalih žrtava genocida u Srebrenici i njihovu dostojanstvenu sahranu i poziva na nastavak krivičnog gonjenja počinilaca genocida u Srebrenici.
Rusija je 2015. godine u Savetu bezbednosti blokirala usvajanje Rezolucije o Srebrenici kojom se osuđuje počinjeni genocide nad Bošnjacima. Predložile su je Velika Britanija i podržale Sjedinjene Američke Države i zemlje Evropske unije.
Rusija, jedna od pet stalnih članica Savjeta, uložila je veto čime je onemogućila usvajanje dokumenta. Usvajanje dokumenta tada je podržalo deset članica Saveta bezbednosti, dok su četiri bile uzdržane – među kojima i Kina.
Sud: Srbija nije sprečila i kaznila, ali ni počinila genocid
Masovno ubistvo više od 8.000 Bošnjaka počinjeno je u periodu od 11. do 22. jula 1995. pošto je područje Srebrenice, koje je bilo pod zaštitom Ujedinjenjih nacija, prešlo pod kontrolu Vojske Republike Srpske kojom je komandovao haški osuđenik Ratko Mladić.
On je u junu 2021. pravosnažno osuđen na doživotnu kaznu zatvora za genocid i druga krivična dela tokom rata u Bosni i Hercegovini počinjena od 1992. do 1995. godine.
Osim njega, na doživotnu robiju je u martu 2019. osuđen i Radovan Karadžić - bivši predsednik Republike Srpske. Mehanizam za međunarodne krivične sudove kaznio ga je za genocid, zločine protiv čovečnosti, kao i kršenje zakona i običaja ratovanja
Međunarodni sud pravde u Hagu, presudom iz 2007. donetom po tužbi Bosne i Hercegovine protiv Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), utvrdio je odgovornost Srbije, koja - prema mišljenju suda - nije sprečila i kaznila zločin genocida u vezi sa događajima u Srebrenici jula 1995, dok su istom presudom direktnim izvršiocima genocida označeni vojska i policija Republike Srpske (RS).
Tom presudom su masovna ubistva bošnjačkog stanovništva u BiH definisana kao genocid i utvrđeno da tadašnje vlasti u Beogradu nisu počinile, učestvovale, niti podsticale izvršenje genocida tokom rata u BiH od 1992. do 1995.
