Linkovi

Rat u Ukrajini

G7: Nove sankcije Rusiji i podrška Ukrajini "koliko god bude potrebno"

Lideri G7 na samitu u Nemačkoj razgovaraju putem video linka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim (Foto: Tobias Schwarz/Pool Photo via AP)

Grupa sedam najbogatijih zemalja (G7) u ponedeljak je obećala da će podržavati Ukrajinu "koliko god bude potrebno" i da će uvesti nove sankcije Rusiji koje će obuhvatiti predlog da se ograniči cena ruske nafte.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je prethodno, u obraćanju na samitu u Elmau u Nemačkoj putem video linka, od lidera G7 zatražio više oružja i protivvazdušne odbrane.

Cilj saopštenja G7 bio je da se uputi poruka da su članice grupe sedam najrazvijenijih zemalja spremne da dugoročno podrže Ukrajinu, u trenutuku kada širom sveta rastu cene hrane i energije, delom i zbog ruske invazije.

"Nastavićemo da pružamo finansijsku, humanitarnu, vojnu i diplomatsku podršku i da budemo uz Ukrajinu koliko god bude potrebno", navodi se u saopštenju.

Nakon što su rakete pogodile Kijev u nedelju, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven rekao je da Sjedinjene Države pripremaju novi paket oružja za Ukrajinu, koji obuhvata protivvazdušne sisteme dugog dometa i municiju.

"On (ukrajinski predsednik) najviše je razmišljao o raketnim napadima na Kijev i druge gradove širom Ukrajine i želji da dobije dodatne protivvazdušne kapacitete koji bi mogli da obaraju ruske rakete", rekao je Saliven novinarima o obraćanju Zelenskog.

Članice G7 saopštile su da su spremne da pruže bezbednosne garancije u posleratnom okruženju i naglasile, nakon prethodnih primedbi Ukrajine, da će Kijev sam odlučivati o budućem mirovnom dogovoru sa Rusijom.

Takođe su poručile da su obećale ili da su spremne da izdvoje do 29 milijardi 500 miliona dolara za Ukrajinu.

G7 takođe želi da poveća pritisak na Rusiju a da ne podstakne dodatni rast inflacije koja već izaziva probleme u brojnim zemljama, uključujući i SAD.

Proširene sankcije takođe bi pogodile prihode Moskve od izvoza zlata, rusku vojnu industriju i zvaničnike koje je Rusija postavila na delovima ukrajinske teritorije pod ruskom kontrolom.

Cilj uvođenja ograničenja na cene nafte je da se smanji ruski profit i istovremeno snize cene energije.

"Dvostruki cilj lidera G7 je da se direktno pogode Putinovi tokovi prihoda, naročito kroz energiju, ali da se takođe umanje posledice po ekonomije G7 i ostatak sveta", rekao je neimenovani američki zvaničnik na marginama samita G7, prenosi agencija Rojters.

Zapadne sankcije su teško pogodile rusku ekonomiju, a cilj novih mera je da se Kremlj dodatno spreči da profitira od izvoza nafte. Američki zvaničnik je rekao da će članice G7 raditi sa drugima - uključujući Indiju - da se ograniče ruski prihodi od nafte.

Indija nije kritikovala Rusiju zbog invazije na Ukrajinu i tržište je za rusku naftu, gas i ugalj dok pokušava da balansira odnose sa Moskvom i Zapadom.

SAD su takođe najavile da će uvesti sankcije protiv stotina pojedinaca i entiteta, uz više od 1.000 koji su već sankcionisani, zatim kazniti kompanije u nekoliko zemalja i uvesti tarife na stotine ruskih proizvoda.

Ostale vesti dana

Istražitelji UN: Ruske trupe počinile ratne zločine u Ukrajini

Arhiva - Pogrebnici nose sanduk sa telom neidentifikovanog civila koji je ubijen u Buči, u vreme ruske okupacije februar-mart 2022, tokom sahrane u Buči, nedaleko od Kijeva, Ukrajina, 2. septebra 2022.

Istražitelji Ujedinjenih nacija kažu da postoje dokazi da su ruske snage koje su izvršile invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine počinile ratne zločine. Nezavisna međunarodna istražna komisija za Ukrajinu predstavila je svoje nalaze u petak Savetu UN za ljudska prava.

Komisija je svoje istraživanje usredsredila na događaje od kraja februara i marta u regionima Kijeva, Černigiva, Harkova i Sumija. U njemu se navodi da su dokumentovana mnoga kršenja ljudskih prava, uključujući ilegalnu upotrebu eksplozivnog oružja, neselektivne napade u civilnim područjima, mučenje i seksualno i rodno zasnovano nasilje.

Predsedavajući Komisije Erik Mese rekao je da je ruska ilegalna upotreba eksplozivnog oružja izazvala ogromnu patnju među civilnim stanovništvom i da je razlog za većinu smrtnih slučajeva koje su zabeležili posmatrači Ujedinjenih nacija.

On je rekao da su istražitelji iznenađeni velikim brojem pogubljenja u 16 gradova i naselja koje su posetili.

"Uobičajeni elementi takvih zločina uključuju prethodno zatvaranje žrtava, kao i vidljive znakove pogubljenja na telima, kao što su ruke vezane na leđima, rane od vatrenog oružja na glavi i prerezana grla", rekao je Mese.

Komisija je intervjuisala više od 150 žrtava i svedoka. Mese je rekao da su svedoci dali dosledne izveštaje o zlostavljanju i mučenju. Neki su izjavili da su prebačeni u zatvore u Ruskoj Federaciji, gde su bili izloženi premlaćivanju, strujnim udarima i drugim prekršajima.

Mese je dodao da su istrage o slučajevima seksualnog i rodno zasnovanog nasilja otkrile da su žrtve seksualnog zlostavljanja od strane ruskih vojnika bile u rasponu od četiri do 82 godine.

"Komisija je dokumentovala slučajeve u kojima su deca silovana, mučena i protivzakonito zatočena", naveo je predsedavajući nezavisne istražne komisije za Ukrajinu. "Deca su takođe ubijena i povređena u neselektivnim napadima eksplozivnim oružjem".

Anton Korinevič, ambasador u Ministarstvu spoljnih poslova Ukrajine, rekao je da ovi zločini koje je počinila Rusija ne smeju ostati nekažnjeni. On poziva na osnivanje specijalnog tribunala sa specifičnom jurisdikcijom za zločin agresije na Ukrajinu.

Ruska Federacija se nije pojavila na saslušanju, što je činjenica zbog koje je predsednik Saveta rekao da žali.

Mese je rekao da "pokušaji komisije da se uključi u konstruktivan dijalog sa vlastima Ruske Federacije, nažalost, do sada nisu bili uspešni, ali mi ćemo istrajati u našim naporima".

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov branio je rat Moskve u Ukrajini u četvrtak u Savetu bezbednosti UN.

On je optužio Kijev da ugrožava bezbednost Rusije i "drsko gazi" prava Rusa i onih koji govore ruski u Ukrajini, dodajući da to "jednostavno potvrđuje da je odluka o sprovođenju specijalne vojne operacije bila neizbežna".

"Zatvor bolja opcija od mobilizacije"

"Zatvor bolja opcija od mobilizacije"
please wait

No media source currently available

0:00 0:02:24 0:00

Andrej Sundukov, imigrant iz Moskve koji živi u Beogradu, kaže da je još na početku rata moglo da se nasluti da će se desiti mobilizacija i da to bio jedan od razloga što je već u martu napustio Rusiju

Ukrajina: Građani okupiranih regiona prisiljavani da glasaju o pripajanju Rusiji

Rusko vojno vozilo prolazi ulicom pored bilborda na kom piše "Sa Rusijom zauvek, 27. septembar", pred referendum u Lugansku, teritoriji pod kontrolom proruskih separatista, u ističnoj Ukrajini, 22. septembra 2022.

U okupiranim regionima Ukrajine počelo je glasanje pod ruskim diktatom na referendumima na kojima se glasači pitaju da li žele da njihovi regioni postanu deo Rusije.

Ukrajinski zvaničnici tvrde da je građanima zaprećeno da će biti kažnjeni ako ne budu glasali, i da im je zabranjeno da napuštaju neka od okupiranih područja dok se četvorodnevno glasanje ne završi. Kako je saopšteno iz Kijeva, pripadnici naoružanih grupa su ulazili građanima u kuće, a a zaposlenima prećeno da će biti otpušteni ako ne budu učestvovali na glasanju.

Glasanje je počelo u petak u Lugansku, Hersonu i regionima Zaporožja i Donjecka koji su delimično pod kontrolom Rusije. Glasanje, koje mnogi vide kao način da Rusija opravda aneksiju tih oblasti, naišlo je na široku osudu Zapada.

Iz Bele kuće je saopšteno da se SAD spremaju da uvedu dodatne ekonomske sankcije Rusiji, zajedno sa svojim saveznicima, ukoliko Moskva pokuša da izvrši aneksiju delova ukrajinske teritorije. "Znamo da će se na referendumima manipulisati glasovima" izjavila je portparolka Bele kuće Karin-Žan Pjer.

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju saopštila je da su referendumi nezakoniti.

"Bilo koje izbore ili referendume na teritoriji Ukrajine mogu da raspišu i sprovedu samo legitimni organi vlasti u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i međunarodnim standardima", navodi se u saopštenju Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS). "Zbog toga će planirani 'referendumi' biti nezakoniti".

Istovremeno, eksperti Ujedinjenih nacija i ukrajinski zvaničnici ukazali su na nove dokaze o ratnim zločinima u Ukrajini. Zvaničnici u regionu Harkova kažu da su stotine tela pronađene u masovnoj grobnici u istočnom gradu Izijumu, a na najmanje 30 se vide znaci mučenja.

Glasanje u petak usledilo je nakon najave ruskog predsednika Vladimira Putina da namerava da pozove još 300.000 vojnika za svoju "specijalnu vojnu operaciju" u Ukrajini.

Putin je u televizijskom obraćanju ove nedelje rekao da je mobilizacija rezervista, koja je usledila nakon ukrajinskih dobitaka u kontraofanzivi na severoistoku Ukrajine, neophodna za zaštitu otadžbine i suvereniteta Rusije.

Putin je rekao da Zapad pokušava da oslabi i uništi Rusiju i da će njegova zemlja "koristiti sva sredstva koja su nam na raspolaganju da zaštiti Rusiju i naš narod".

U Moskvi i drugim ruskim gradovima izbili su ulični protesti protiv mobilizacije, a policija je uhapsila 1.300 demonstranata.

Britansko ministarstvo odbrane navelo je u petak u svom obaveštajnom izveštaju: "U poslednja tri dana ukrajinske snage su obezbedile mostobrane na istočnoj obali reke Oskil u oblasti Harkov....

"Na jugu, u Donjeckoj oblasti, borbe su u toku dok ukrajinske snage napadaju grad Liman, istočno od reke Siverski Donjec, koji je Rusija zauzela u maju. Situacija na bojnom polju ostaje složena, ali Ukrajina sada vrši pritisak na teritoriju koju Rusija smatra suštinskom za svoje ratne ciljeve".

Rusija brani rat u Ukrajini, SAD i drugi je pozivaju na odgovornost zbog zločina

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov govori na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku, 22. septembra 2022.

Svetski lideri u Ujedinjenim nacijama zatražili su da se Moskva pozove na odgovornost zbog kršenja ljudskih prava, dok je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov branio rat koji vodi Moskva i optužio susednu Ukrajinu da čini zločine.

Na sednici Saveta bezbednosti UN čija su tema bili zločini počinjeni u Ukrajini od početka ruske invazije 24. februara, Lavrov je optužio Ukrajinu da je stvorila pretnje ruskoj bezbednosti i "drsko gazila" prava Rusa i onih koji govore ruski jezik u Ukrajini.

"Uveravam vas da nikada to nećemo prihvatiti", rekao je Lavrov koji je došao u salu Saveta bezbednost da bi govorio, i zatim izašao sa sednice. "Sve što sam danas rekao jednostavno potvrđuje da je odluka i sprovođenju specijalne vojne operacije bila neizbežna."

Lavrov je takođe izjavio da zemlje koje snabdevaju Ukrajinu oružjem i obučavaju njene vojnike - učestvuju u konfliktu, i dodao da "međunarodno raspirivanje ovog konflikta od strane Zapada kolektivno - ostaje nekažnjeno".

Hiljade ljudi su ubijene u Ukrajini, a neki njeni gradovi su sravnjeni sa zemljom od kada su ruske snage izvršile invaziju na Ukrajinu, u najvećem napadu na jednu evropsku državu od Drugog svetskog rata.

Tužilac Međunarodnog krivičnog suda (ICC) Karim Kan rekao je Savetu da postoje "razumne osnove" za uverenje da su zločini u nadležnosti tog suda počinjeni u Ukrajini. Sud sa sedištem u Hagu bavi se ratnim zločinima, zločinima protiv čovečnosti i genocidom. Kan kaže da su prioriteti u istrazi ICC-a namerno gađanje civilnih objekata i premeštanje stanovnika iz Ukrajine, uključujući decu.

SAD procenjuju na osnovu različitih izvora, od kojih su neki i podaci Moskve, da su pro-ruske vlasti "ispitivale, privele i nasilno deportovale" do 1,6 miliona Ukrajinaca u Rusiju od početka invazije.

Američki državni sekretar Entoni Blinken govori u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, 22. septembra 2022.
Američki državni sekretar Entoni Blinken govori u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, 22. septembra 2022.

Američki državni sekretar Entoni Blinken pozvao je sve članice Saveta bezbednosti UN da "pošalju jasnu poruku" Rusiji da mora da prestane da preti upotrebom nuklearnog oružja u ratu u Ukrajini.

Ruski predsednik Vladimir Putin je ranije ove nedelje rekao da će njegova - nuklearno naoružana zemlja - "svakako iskoristiti sva raspoloživa sredstva" da odbrani svoju zemlju i narod ako njena teritorija bude ugrožena.

Blinken je, na sednici Saveta bezbednosti, iskoristio priliku da kritikuje rusku invaziju i pozove druge zemlje da se pridruže u snažnoj osudi sukoba.

“Svaka članica Saveta treba da pošalje jasnu poruku da se odmah mora prekinuti sa ovim nesmotrenim nuklearnim pretnjama", rekao je.

Dan pošto je predsednik Džo Bajden napao ruskog lidera Vladimira Putina zbog, kako je rekao, grubog kršenja Povelje UN i međunarodnog prava, SAD su u Savetu bezbednosti poručile da Rusija treba da se suoči sa novim osudama i izolacijom zbog invazije.

Blinken je naveo nekoliko primera navodnih ratnih zločina i drugih zverstava koje su počinili ruski vojnici i pozvao zemlje koje tek treba da govore da se snažno oglase protiv tih događaja, koji narušavaju međunarodni poredak.

Britanija i neke druge članice su takođe pozvale svoje kolege da pozovu Rusiju na odgovornost za zločine.

"Moramo da jasno stavimo na znanje predsedniku Putinu da njegova napad na građane Ukrajine mora da prestane, i da neće biti nekažnjivosti za one koji čine zločine", rekao je britanski šef diplomatije Džejms Kleverli, dodajući da svet treba da odbaci "katalog laži" Moskve.

Na početku sastanka, već se videlo da će atmosfera biti napeta za slavnim stolom u obliku potkovice.

Ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba rekao je novinarima pred sastanak da planira da drži "bezbedno socijalno rastojanje" od svog ruskog kolege Sergeja Lavrova.

ARHIVA - Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi, 26. aprila 2022.
ARHIVA - Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na konferenciji za novinare u Moskvi, 26. aprila 2022.

Dok su se pripadnici osoblja spremali da pločicu koja označava mesto Ukrajine stave pored mesta Rusije, Kuleba je navodno izneo primedbu i pločica je pomerena na drugo mesto. Lavrov u tom trenutku nije bio u sali.

Uprkos Blinkenovim snažnim rečima, međutim, jedan američki zvaničnik izjavio je za AP da državni sekretar nema iluzije da će Savet bezbednosti preduzeeti korake protiv Rusije, imajući u vidu njeno pravo veta kao stalne članice.

Gutereš upozorio Rusiju zbog najavljenih refereneduma

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš poručio je na sednici Saveta bezbednosti da priče o nuklearnom konfliktu potpuno neprihvatljive i u suštini upozorio da bi takozvani referendumi u oblastima pod ruskom kontrolom zapravo predstavljali aneksiju.

Referendumi o pridruživanju Rusiji treba da se održe od petka do utorka u četiri regiona u istočnoj i južnoj Ukrajini koje pretežno drže Rusi, a koji čine oko 15 procenata teritorije Ukrajine.

Gutereš je na sastanku ministara izrazio zabrinutost zbog tih planova. Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov takođe treba da se obrati Savetu bezbednosti, ali nije bio u sali tokom govora generalnog sekretara.

"Svaka aneksija teritorije jedne države od strane druge države koja je rezultat primene sile je kršenje Povelje UN i međunarodnog prava", izjavio je Gutereš.

Više od 200 ukrajinskih zarobljenika razmenjeno za jednog političara bliskog Putinu

Svjatoslav Palamar (u sredini), jedan od vođa bataljona Azov, oslobođen je u ovoj razmeni

KIJEV - Ukrajina je objavila da je sa Rusijom obavljena velika razmena zatvorenika, o kojoj se mesecima pregovaralo. Oslobođeni su ukrajinski borci iz čeličane Azovstal, a Kijev je zauzvrat Moskvi predao čoveka bliskog Vladimiru Putinu.

Ipak, kako pokazuje stanje na terenu, iako je reč o razmeni zarobljenika sa visokog nivoa, neprijateljstva u Ukrajini ne prestaju. Ruske snage gađale su grad Zaporožje, a u napadu je poginula najmanje jedna osoba. U napadu ukrajinske vojske na Donjeck poginulo je petoro.

Samo nekoliko sati ranije, obavljena je razmena zatvorenika.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski kazao je jutros da je oslobođeno 215 ukrajinskih državljana, da su većina vojnici ili zvaničnici osuđeni na smrtnu kaznu u oblastima kojima upravljaju ruski separatisti. Mnogi od njih su pripadnici bataljona Azov koji su se krili u čeličani u Marijupolju.

Oko 2.000 boraca izašlo je iz Azovstala kada su Rusi preuzeli Marijupolj u maju, čime je okončana tromesečna opsada tog grada.

Oko 200 Ukrajinaca dato je za samo jednog čoveka - proruskog opozicionog lidera Viktora Medvedčuka, koji je Ukrajinac. Oligarh je pobegao iz kućnog pritvora nekoliko dana pre početka ruske invazije, ali je ponovo uhapšen u aprilu. Mogao bi da bude osuđen na doživotnu robiju pošto je optužen za izdaju i pomaganje separatistima da kupe ugalj u Donjecku.

Viktor Medvedčuk na sudu, maj 2021.
Viktor Medvedčuk na sudu, maj 2021.

Smatra se da je Putin kum najmlađe ćerke Medvedčuka. On je bio lider proruske opozicione partije Platforma za život, najveće opozicione grupe u ukrajinskom parlamentu. Aktivnosti stranke su suspendovane od strane ukrajinske vlade.

"Nije šteta dati Medvedčuka za prave ratnike. On je prošao kroz istražne radnje i zvaničnici su od njega dobili sve što im treba u procesu krivičnog gonjenja", rekao je Zelenski.

U drugoj razmeni, Ukrajina je izdejstvovala oslobađane još pet državljana za 55 ruskih zarobljenika.

Generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozdravio je razmene, ali i podsetio na poštovanje međunarodnog prava u tretiranju ratnih zarobljenika.

Učitajte još

XS
SM
MD
LG