Predsednik Sjedinjenih Država Džo Bajden u četvrtak je saopštio da planira da do kraja februara imenuje naslednika liberalnog sudije Vrhovnog suda Stivena Brajera, koji je najavio odlazak u penziju, i ponovio da će imenovati prvu Afroamerikanku za položaj u najvišem sudu zemlje.
"Ovo je emotivan dan za mene. Ovde sam danas da bih u ime nacije izrazio zahvalnost sudiji Stivenu Brajeru na njegovoj izuzetnoj karijeri u javnoj službi", rekao je Bajden u zajedničkom obraćanju u Beloj kući sa sudijom kojeg poznaje još od 1970-tih godina.
Brajer je zvanično najavio penziju u pismu Bajdenu, koje je objavljeno u četvrtak, a u kojem je naveo da planira da napusti položaj na kraju sadašnjeg zasedanja Vrhovnog suda, obično krajem juna, pod pretpostavkom da će njegov naslednik biti potvrđen u Senatu.
"Nameravam da do kraja februara saopštim svoju odluku (o kandidatu za sudiju Vrhovnog suda). To će biti prva Afroamerikanka ikada nominovana za Vrhovni sud. To je trebalo davno uraditi, po mom mišljenju", naglasio je Bajden.
Brajer je u pismu predsedniku naveo da "izuzetno ceni privilegiju što je služio u okviru federalnog pravosudnog sistema" i da je uvek bio "svestan ogromne časti što je kao sudija učestvovovao u naporima na očuvanju Ustava i vladavine prava".
"Mislim da je on uzor javnog službenika u vreme velikih podela u ovoj zemlji", naglasio je Bajden.
Brajerov odlazak u penziju posle 27 godina u Vrhovnom sudu omogućava Bajdenu da prvi put popuni upražnjeno mesto u najvišem sudu zemlje, koji broji 9 članova, ali neće promeniti njegov ideološki sastav. Većinu u Vrhovnom sudu imaju konzervativne sudije - 6 naprema 3 - koje sve više pokazuju spremnost da oblikuju zakone o spornim pitanjima kao što su pravo na abortus i nošenje oružja.
Bivši predsednik Donald Tramp je tokom svog mandata imenovao troje sudija Vrhovnog suda. Demokrate, koje imaju tesnu većinu u Senatu, najavile su da će brzo potvrditi Bajdenovog kandidata.
Brajera, najstarijeg sudiju Vrhovnog suda, za taj položaj je imenovao demokratski predsednik Bil Klinton. Autor je važnih presuda o pravu na abortus i pristupu zdravstvenoj zaštiti, a pomogao je da se unaprede prava LGBT zajednice i dovodio u pitanje ustavnost smrtne kazne.
