Partijski skupovi, na kojima su protekle dve nedelje dve glavne stranke u SAD imenovale svoje predsedničke kandidate, biće okončani u četvrtak obraćanjem predsednika Donalda Trampa na Republikanskoj nacionalnoj konvenciji, u kojem će zvanično prihvatiti nominaciju za drugi mandat.
Tramp će govoriti iz Bele kuće, posle čega će biti održan vatromet. U četvrtak će se, između ostalih, obratiti i lideri republikanaca u Senatu i Predstavničkom domu Mič Mekonel i Kevin Mekarti, senator Tom Koton i Trampova ćerka i savetnica Ivanka.
Dok se protesti i neredi uzrokovani rasnim pitanjima šire Amerikom, potpredsednik Majk Pens je u svom govoru u sredu, treće večeri Republikanske nacionalne konvencije, poručio da "građani neće biti bezbedni u Americi Džoa Bajdena" i napao demokratskog kandidata kao nekoga ko želi da smanji budžet policiji.
"Džo Bajden kaže da je Amerika sistemski rasistička. Da policija u Americi ne tretira jednako manjine. Kada su ga pitali da li bi podržao smanjenje budžeta policiji, odgovorio je potvrdno", kazao je Pens.
"Istina je da nećete biti bezbedni u Americi Džoa Bajdena", rekao je potpredsednik SAD koji se konvenciji obratio iz Fort Mekhenrija u Baltimoru, gde su se 1814. američke trupe odbranile od napada Britanaca, što je inspirisalo i pisanje američke himne.
Predsednik Donald Tramp i njegove pristalice su optužile Bajdena da podržava pozive grupa Black Lives Matter i drugih da se ukine finansiranje policije, što je Bajden negirao. Ali, Pens je tačno rekao da Bajden i njegova kandidatkinja za potpredsednicu Kamala Haris žele da smanje budžet policiji i taj novac prebace drugim službama koje se bore protiv kriminala.
Nominacija
Pens je formalno prihvatio nominaciju za svoj drugi poptredsednički mandat ako Tramp pobedi na izborima 3. novembra. Pred suprugom Karen i oko 130 prisutnih koji su slušali govor, Pens je obećao da će "Tramp stajati uz policiju i da im nikada neće ukinuti budžet".
U toku Repulikanske nacionalne konvencije, u gradu Kenoša u Viskonsinu policijac je pucao u Afroamerikanca, što je izazvalo proteste i nerede.
Džejkob Blejk upucan je u leđa i kako kažu njegovi roditelji verovatno će ostati paralizovan. Na ulicama Kenoše paljeni su automobili i zgrade i ubijeno je dvoje ljudi, zbog čega je uhapšen jedan tinejdžer.
Tramp i Pens, uz druge govornike na konvenciji, stali su na starnu policije i protiv nasilnih demonstranata. U SAD traju protesti zbog rasne nejednakosti i policijske brutalnosti od 25. maja, kada je policajac u Mineapolisu ubio crnca Džordža Flojda.
"Nasilje u Kenoši mora da prestane" kazao je Pens i istakao da će Trampova administracija sprovesti red i zakon.
"Amerikanci znaju da ne moraju da biraju između policije i svojih komšija Afroamerikanaca kako bi se život u njihovim zajednicama poboljšao. Od prvog dana u administraciji radimo na oba koloseka, i tako ćemo nastaviti i u naredne četiri godine", poručio je potpredsednik SAD.
Na konvenciji su se pojavili i predsednik Tramp i njegova supruga Melanija koja je u utorak uveče održala svoj govor.
Trampova savetnica u ostavci Kelien Konvej opisala je predsednika kao nekoga ko će voditi najtežu borbu i stati u zaštitu građana.
"Predsednik Tramp je šampion za heroje svakodnevnice", rekla je Konvej koja uskoro napušta Belu kuću da bi, kako kaže, provela više vremena sa porodicom.
Na konvenciji u sredu uveče govorili su i senatorka Marša Blekburn iz Tenesija i Ričard Grenel, ambasador u Berlinu i specijalni izaslnanik Bele kuće za pregovore Srbije i Kosova.
Predsednik Tramp će se obratiti poslednje večeri konvencije u četvrtak, iz Bele kuće, dok će u blizini biti organizovan i vatromet.
Istraživanja pokazuju da većina Amerikanaca ne podržava način na koji se Tramp bori sa koronavirusom, koji je u Americi do sada ubio 179 hiljada i zarazio 5,8 miliona ljudi, prema podacima Univerziteta Džons Hopkins.
Neke ankete pokazuju da Bajden vodi u odnosu na Trampa u proseku za 7,6 odsto, pokazuju podaci sa sajta Real Clear Politics. Prednost Bajdena u državama koje mogu da odluče ishod izbora je znatno manja.
U proteklih 40 godina samo su dvojica predsednika izgubila trku za drugi mandat - Džimi Karter 1980. i Džordž Buš stariji 1992.
