Naravno da mi je drago da čujem da predsednik Tramp želi da izbegne skupu trku u naoružanju. Sada bih voleo da pređe sa reči na dela, kaže za Glas Amerike Tomas Kantrimen, predsednik upravnog odbora Udruženja za kontrolu naoružanja (ACA) i bivši dugogodišnji američki diplomata, koji se tokom svoje karijere bavio nuklearnim pitanjima.
Posle telefonskog razgovora predsednika SAD Donalda Trampa i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina, u kojem je pored koronavirusa bilo reči i o o kontroli naoružanja, Bela kuća je u saopštenju navela da je “američki predsednik još jednom potvrdio da su Sjedinjene Države predane efikasnoj kontroli naoružanja, koja obuhvata Rusiju, ali takođe i Kinu, i da se raduje budućim razgovorima kako bi se izbegla nova trka u naoružanju”.
Kantrimen pretpostavlja da je Putin u tom razgovoru ponovio svoju spremnost da bez preduslova potpiše sporazum Novi START i tim povodom ističe:
"Predsednik bi jednostavno trebalo to da učini, a to bi pozdravili i naši saveznici širom sveta, kao i republikanci i demokrate ovde u Americi. To bi daleko više doprinelo da se spreči nova trka u nuklearnom naoružanju nego pokušaj da se postigne nerealan cilj o novom sporazumu koji bi obuhvatio i Kinu”.
Glas Amerike: Koji su najhitniji zadaci u tom smislu?
Kantrimen: Predsednik je postavio dva nova cilja koji sežu van istorijskih sporazuma o kontroli naoružanja: da se obuhvati i nestrateško nuklearno oružje (tzv. ‘low yield’ weapons, prim. nov) i da se uključi ne samo Rusija, već i Kina. To su dobre ideje na kojima bi SAD trebalo da se angažuju tokom narednih nekoliko godina, ali ne postoji mogućnost da se ti ciljevi ostvare tokom 2020. Kina nema interes za takav sporazum, jer njen nuklearni arsenal iznosi samo pet odsto američkog i ruskog arsenala. Takođe, Trampova administracija nije iznela nikakav konkretan plan, niti uverljiv razlog, koji bi naveo Peking da promeni svoj stav i učestvuje u takvim pregovorima. To bi bio prvi korak, ali je administracija već više od godinu dana izbegavala da ga preduzme.
Glas Amerike: Koliko je važno da se produži sporazum Novi START, čak i ako sporazum sa Kinom bude kasnije postignut, i šta je potrebno za to?
Kantrimen: Jedina stvar koja je neophodna da se produži Novi START na još pet godina (do 2026) jesu potpisi predsednika Trampa i Putina. Nema nikakve potrebe da se taj sporazum vrati američkom Senatu ili ruskoj Dumi na ponovnu sertifikaciju. Kao što sam već rekao, mogućnost da se postigne trilateralni sporazum sa Kinom ove godine je ravna nuli. Produženje sporazuma Novi START bi, međutim, pružilo solidnu bazu na kojoj bi mogli da se nadgrade dodatni sporazumi sa Rusijom i kasnije sa Kinom.
Glas Amerike: Šta je alternativa i da li se rad na ovim ciljevima može smatrati samo jednom od opcija?
Kantrimen: Alternativa produženju Novog START-a bi bila nova trka u naoružanju, koja bi, u pogledu troškova i rizika, daleko nadmašila sličnu trku tokom Hladnog rata. Bez ograničenja broja nuklearnih bojevih glava i bilateralne transparentnosti, koju pruža sporazum Novi START, i Vašington i Moskva bi bili skloni da pretpostave ono najgore u pogledu sposobnosti druge strane i samim tim povećaju sopstvene arsenale.
Glas Amerike: Koliko je važno da se u izbornoj godini započne intenzivni američko-ruski dijalog o strateškoj stabilnosti i šta bi on obuhvatio?
Kantrimen: Ankete javnog mnjenja ukazuju da američka javnost snažno podržava produženje sporazuma Novi START i takođe dalji američko-ruski dijalog o smanjenju rizika od nuklearnog rata. Predsednik Tramp bi mogao da ima političke koristi ukoliko preduzme nešto u tom smeru, ali nemam razloga da očekujem da će se tako smisleni dijalog desiti ove godine. Održana su samo tri sastanka bilateralnog bezbednosnog dijaloga od 2017. i oni su bili više fokusirani na međusobne optužbe, nego na rešavanje problema. Trenutno, Trampova administracija nema kvalifikovano osoblje niti fokus da krene napred u tom pogledu.
