Linkovi

Životni vek u SAD skraćen za godinu tokom pandemije, najviše od Drugog svetskog rata


ARHIVA - Radnik u pogrebnom domu prebacuje kovčeg za vreme pandemije koronavirusa u Kvinsu, u Njujorku, (Foto: AP/Mark Lennihan)

Prosečni životni vek u Sjedinjenim Državama skraćen je za godinu dana tokom prve polovine 2020. godine, kada je pandemija koronavirusa dovela do prvog talasa smrtnih slučajeva, saopštili su zdravstveni zvaničnici.

Najviše su pogođene manjine. Životni vek Afroamerikanaca skraćen je za gotovo tri godine, a hispanaca za skoro dve, pokazuju preliminarne procene Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

To je ogroman pad. Morate da se vratite sve do Drugog svetskog rata, 1940-tih, da bi ste pronašli takav pad", rekao je Robert Anderson, koji je zadužen za statistiku u CDC-u.

Drugi zdravstveni eksperti ocenjuju da novi podaci o životnom veku pokazuju duboke posledice Kovida 19, ne samo kada je reč o smrtnim slučajevima zbog zaraze, već i zbog srčanih bolesti, raka i drugih zdravstvenih stanja.

“Ono što je neverovatno kada je reč o tim brojkama je to što se one odnose samo na prvu polovinu godine. Očekujem da budu još gore", ističe doktorka Kirsten Bibins-Domingo, zdravstveni istraživač i dekanka na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.

Ovo je prvi put da je CDC saopštio informacije o životnim veku zasnovane na ranim, delimičnim podacima - iz tog perioda bi mogle da pristignu dodatne brojke o žrtvama. Već se zna da je 2020. godina bila najsmrtonosnija u američkoj istoriji, sa više od 3 miliona smrtnih slučajeva.

U prvoj polovini prošle godine, ukupni životni vek Amerikanaca bio je 77,8 godina, što je pad za godinu u odnosu na 78,8 2019. godine. Za muškarce prosek je bio 75,1 godinu, a žene 80,5 godina.

Kada se gleda po grupama, hispanci u SAD i dalje imaju najduži životni vek. Afroamerikanci sada zaostaju za belcima za šest godina, čime je preokrenut trend prema kojem su se od 1993. godine približavali njihovi životni vekovi.

Između 2019. godine i prve polovine 2020, životni vek Afroamerikanaca skraćen je za 2,7 godina, na u proseku 72. Pad među hispancima bio je 1,9 na 79,9, a belcima 0.8 na 78. U preliminarnom izveštaju nisu analizirani trendovi za Azijate ili američke starosedeoce.

"Afroameričke i hispanske zajednice širom SAD su podnele ogromne posledice pandemije", naglasila je Bibins-Domingo. Dodala je da u tim zajednicama postoji veća verovatnoća da njeni članovi obavljaju vitalne, slabo plaćene poslove i da žive u većim grupama, gde se virus lakše širi, kao i da ima "velikiih, već postojećih dispariteta u ostalim zdravstvenim stanjima" koji povećavaju rizik od umiranja.

Poručila je i da je potrebno uraditi više na ravnopravnijoj distribuciji vakcina, poboljšanju uslova za rad i boljoj zaštiti manjina od zaraze. S tim je saglasan i doktor Otis Brauli, specijalista za rak i profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Džons Hopkins.

"Trebalo bi se usredsrediti na to da svi Amerikanci imaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, što znači i prevenciju i lečenje. Pad životnog veka je dodatni dokaz našeg neuspešnog suočavanja sa pandemijom. Mi činimo 4 odsto svetske populacije, a imamo više od 20 odsto od ukupnog broja žrtava koronavirusa u svetu", naveo je Brauli.

Ocenio je da su nedovoljno korišćenje maski, rano oslanjanje na lekove kao što je hidroksiklorokin, "za koji se ispostavilo da je beskoristan" i drugi pogrešni potezi doveli do to nepotrebnog umiranja velikog broja Amerikanaca.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG