Izveštaj: Cena globalnog zagađenja plastikom u 2019. veća od BDP-a Indije

Ludi hodaju pored hrpa plastike koju je okean izbacio na obalu nakon požara na kontejnerskom teretnjaku MV Eks-pres perl u Kapungodi, u predgrađu Kolumba, Šri Lanka, 11. juna 2021.

Troškovi usled zagađenja, emisija i čišćenja plastike proizvedene samo u 2019. godini mogli bi da dostignu i 3,7 hiljada milijardi dolara, navodi se u izveštaju koji je u ponedjeljak objavila dobrotvorna organizacija za zaštitu divljih životinja WWF upozoravajući na ekološki i ekonomski teret ovog "naizgled jeftinog" materijala.

Sve je veća međunarodna zabrinutost zbog ogromne količine plastike na bazi fosilnih goriva koja ulazi u životnu sredinu, pošto se mikroplastika infiltrirala čak i u najudaljenije i inače netaknute delove planete.

U svom izveštaju, WWF piše da se društva "nesvesno utapaju" plastici. Izveštaj procenjuje da su doživotni troškovi proizvodnje 2019. veći od bruto domaćeg proizvoda jedne Indije.

Ne propustite: Bela kuća oprezno usvaja nuklearnu energiju kako bi postigla ekološke ciljeve

"Čini se da je plastika relativno jeftin materijal, kada se gleda tržišna cenu koju primarni proizvođači plastike plaćaju za sirovu plastiku. Međutim, ova cena ne uzima u obzir pune troškove nametnute tokom 'životnog' ciklusa plastike", kaže se u izveštaju "Plastika: Troškovi za društvo, životnu sredinu i ekonomiju" koji je za WWF izradila konsultantska kuća Dalberg.

Plastika je svuda

Procenjuje se da bi, ukoliko ne dođe do usaglašene međunarodne akcije, predviđeno udvostručenje proizvodnje plastike moglo da dovede do porasta troškova do 2040. godine na 7,1 hiljada milijardi dolara.

Analiza je razmatrala faktore uključujući emisije gasova staklene bašte u proizvodnom procesu, uticaje na zdravlje, upravljanje otpadom i procene smanjenja ekonomskih usluga ekosistema na kopnu i u vodi.

Ne propustite: Ne, Bajden ne pokušava Amerikancima da uskrati hamburgere

Od 1950-ih, proizvedeno je otprilike 8,3 milijardi metričkih tona plastike, od čega je oko 60 odsto bačeno na deponije ili u prirodno okruženje.

Sitni fragmenti otkriveni su unutar ribe u najdubljim rasedima okeanskod dna i u uzorcima arktičkog slanog leda.

Procjenjuje se da ostaci uzrokuju smrt više od milion morskih ptica i više od 100.000 morskih sisara svake godine.

"Tragično, kriza zagađenja plastikom ne pokazuje znake usporavanja, ali je posvećenost njenom rešavanju dostigla nivo bez presedana", rekao je u saopštenju Marko Lambertini, generalni direktor WWF Internešenal.

"Više plastike nego ribe"

Izveštaj je objavljen na sastanku Međunarodne unije za očuvanje prirode (IUCN) u francuskom lučkom gradu Marselju, na kom se razmatra jedan predlog koji poziva na okončanje zagađenja plastikom do 2030.

Ranije u septembru, Evropska unija bacila je sve na kartu poziva za pravno obavezujući međunarodni sporazum za smanjenje zagađenja plastikom, tokom razgovora u Ženevi, čiji su domaćin Ujedinjene nacije.

Ne propustite: Vlast u Srbiji ćuti dok kineske kompanije zagađuju prirodu

U UN-ovom programu za zaštitu prirodne sredine rečeno je da se planeta "utapa u zagađenju plastikom" sa oko 300 miliona metričkih tona plastičnog otpada proizvedenog svake godine.

Predložena rezolucija će se razmatrati na Skupštini Ujedinjenih nacija za životnu sredinu sledeće godine u Najrobiju.

Francuska ministarka zadužena za biodiverzitet, Beranži Aba, rekla je da će, ako svet ne preduzme akciju, do 2050. biti "više plastike u okeanima nego ribe".