Najviše državne počasti za Rut Bejder Ginzberg

VAŠINGTON — 

Memorijal za Rut Bejder Ginzberg, sudiju Vrhovnog suda Sjedinjenih Država koja je privrženost američkih građana stekla borbom za ljudska i manjinska prava, premešten je zgradu američkog Kongresa.

U petak su u to zdanje položeni njeni posmrtni ostaci – čime je postala prva žena u američkoj istoriji kojoj je ukazana takva čast.

U prethodna dva dana kovčeg sa njenim telom bio je izložen pred zgradom Vrhovnog suda – gde od nje u tom period oprostilo više hiljada građana.

Kolone ljudi smenjivale su se na stepenicama institucije čiji je sudija bila punih dvadeset sedam godina.

Memorijal za Rut

Dostignuća sudije Ginzberg u oblastima zaštite ljudskih prava, seksualnih manjina, prava žena - mnogobrojnim poštovaocima postala su životna inspiracija.

„Bez nje ne bi postojala jednaka prava za sve. Ne samo za žene, već i za muškarce, sve ljude. Obezbedila mi je pravo da živim životovako kako ga živim. Da sudija Ginzberg nije promenila zakon – danas ne bih mogla biti vlasnica svog stana. Ili, ne bih imala kreditnu karticu – ili još mnoštvo drugih stvari“, rekla je Glasu Amerike Lorejn Mejnkjuso koja je doputovala iz Njujorka da počivšoj sudiji Ginzberg oda poštu.

Najbolja studenktinja u svojoj klasi i prva profesorka prava na prestižnom Kolumbija univerzitetu – bila je i prvi sudija koja je venčala istopolni par – što je danas širom Sjedinjenih Država uobičajena praksa. Ono što je u svom životu postigla za druge doneli su joj kultni i u status u popularnoj kulturi.

Ne propustite: Tramp odao poštu Rut Bejder Ginzberg

„Bila je dobra žena i sjajni sudija Vrhovnog suda“, kaže nam Tomas Hart, koji je i sam više decenija radio u Vrhovnom sudu – jedno vreme i kao izveštač iz najviše institucije američkog pravnog sistema.

Sudija Ginzberg nosila je nadimak "Ozloglašena RBG" zbog kako se veruje odlučne odbrane prava žena i manjina, ali i snage koju je pokazala noseći se sa zdravstvenim i privatnim životnim krizama.

Meri, koja je pre zgradu Vrhovnog suda došla iz države Virdžinija, kaže nam da je sudija Ginzberg bila heroj velikog broja ljudi.

„Prevashodno ženama, ali i svakome, ko veruje u jednakost. Bilo da pričamo o rasnoj jednakosti ili pravima LGBTQ osoba. Bila je sposobna da se nosi sa toliko različitih izazova“, podvlači Meri.

Ne propustite: Koje tri sudije su na vrhu liste kandidatkinja za Vrhovni sud

Istovremeno, Meri Harvud takođe iz Virdžinije, podseća na njene zasluge u oblasti rodne ravnopravnosti.

„Divim joj se. Mnogo mi je značilo što sam uspela da uvidim i razumem koliko se žestoko, između ostalg, borila za jednakost polova“, rekla nam je Meri Harvud – jedna od okupljenih građanki ispred zgrade Vrhovnog suda.

Rut Bejder Ginzberg važila je za jednu od četvoro sudija Vrhovnog suda liberalnije orijentacije. Nakon njene smrti, gotovo je izvesno da će predsednik Donald Tramp, povećati broj konzervativnijih sudija u Vrhovnom sudu – pre predsedničkih izbora koji se održavaju u novembru.

To je izazvalo kritike dela američke javnosti, ali i pristalica sudije Ginzberg, koja je pre smrti zatražila da se mesto koje će ostati upražnjeno nakon nje – popuni posle novembarskih izbora. Lorejn Mejnkjuso smatra da je tako nešto neprihvatljivo.

Ne propustite: Da li će Obama nominovati novog sudiju Vrhovnog suda?

„U 2016. godini Antonin Skalija je iznenada preminuo (sudija konzervativnog usmerenja prim.nov). Obama (Barak Obama, bivši američki predsednik u dva mandata do 2016. godine, prim.nov.) imao je pravo da ga zameni – ali su se republikanci usprotivili tome. Odjednom menjaju pravilo koje su postavili 2016. Jer im to sada odgovara. To se direktno suprotstavlja onome što je Rut Ginzberg predstavljala - vladavini prava. Ili svi igraju po istim pravilima, jer se u suprotnom postavlja pitanje, čemu ta pravila uopšte služe“, pita se njujorčanka Lorejn Mejnkjuso.

Mogućnost da američka javnost već u subotu sazna ime naslednice Rut Ginzberg na funkciji sudije Vrhovnog suda – naišla je na kritike i ostalih naših sagovornika.

Meri Harvud podvlači da sa imenovanjem novog sudije Vrhovnog suda ne treba žuriti.

„U potpunosti sam uverena da bi Kongres trebalo da sačeka i da bi imenovanje trebalo da se odloži za period posle izbora“, ukazuje Harvud – dok Marta, pristalica sudije Grinzberg iz Virdžinije, prema toj inicijativi ima oštriji stav.

Ne propustite: Politički potresi u Vašingtonu zbog smrti Skalije

„Ideja koju trenutno imamo, po kojoj senatori govore da će podržati kandidata iako im još nije poznato ime te osobe, ukazuje da im je nebitno ko će biti novi sudija Vrhovnog suda“, podvlači Marta iz Virdžinije.

Inače, naslednika Antonina Skalije sudije preminulog 2016, devet meseci pre predsedničkih izbora, nasledio je Nil Gorsuč. Nominovao ga je tada novoizabrani predsednik Donald Tramp, 31. januara 2017. Republikanci su osam meseci blokirali predlog koji je za naslednika Skalije izneo bivši predsednik Barak Obama.

Ne propustite: Tramp ima podršku republikanaca za glasanje o kandidatu za Vrhovni sud

Mič Mekonel, vođa republikanske većine u Senatu, 2016. protivio se mogućnosti da naslednika sudije Skalije predloži tadašnji predsednik Obama navodeći da bi tu odluku trebalo prepustiti pobedniku predsedničkih izbora. Sada, međutim, podržava i zagovara da predsednik Tramp nominuje naslednicu preminule Rut Bejder Ginzburg.

Različite stavove iznesene 2016. i 2020. godine, branio je tvrdnjama da su pre četiri godine različite stranke kontrolisale Senat i Belu kuću, dok sada ista stranka kontroliše oba nivoa vlasti.

Prema anketi koju je sprovela televizija Si-En-Bi-Si, 37 odsto anketiranih glasača smatra da bi aktuelni predsednik Tramp trebalo da imenuje naslednika Rut Ginzberg, čak i u slučaju da izgubi predsedničke izbore – nasuprot 57 odsto koji smatraju da, u slučaju poraza, to ne bi trebalo da čini.