Skoro 100 javnih ličnosti sa prostora bivše Jugoslavije uputilo je u utorak apel vladama država članica Evropske unije, vladi Sjedinjenih Država i čelnicima NATO, u kojem navode da je u novim okolnostima pridruživanje Zapadnog Balkana Evropskoj uniji geopolitička i geostrateška neminovnost.
U pismu, koje prenosi FoNet, se ukazuje da je ruska agresija na Ukrajinu temeljno promenila evropski bezbednosni kontekst i pokrenula niz pitanja o budućnosti evroatlantskih integracija Zapadnog Balkana, koji je samo delimično integrisan u evroatlantske političke i bezbednosne strukture.
Ističe se da je nedefinisana politika EU tokom poslednje decenije doprinela nazadovanju regiona i njegovom okretanju ka drugim partnerima i da je infiltracija Rusije u procese i dešavanja u regionu i njen uticaj na Srbiju i deo BiH otvorila pitanje gde Zapadni Balkan zapravo pripada.
Opasnost od Putinovog "drugog fronta" na Balkanu
Navodi se da, uprkos brojnim izjavama i inicijativama koje se odnose na Zapadni Balkan, do sada Zapad, a pre svega EU, nije ponudio stvarnu podršku, zaštitu i konkretnu perspektivu regionu za budućnost.
Efikasnija politika EU nije moguća sve dok njene članice balansiraju između principa vrednosti na kojima EU počiva i jedinstva, odnosno konsenzualnog principa prilikom donošenja odluka, navodi se u pismu.
Ukazuje se da su, imajući u vidu veoma fluidnu situaciju na Zapadnom Balkanu, kao i brojne špekulacije o mogućnosti Putinovog otvaranja “drugog fronta” na Balkanu, opravdane bojazni i strah građana svih zemalja da može doći do dramatičnog pogoršanja situacije u regionu.
Potpisnici očekuju od EU i SAD da vode doslednu politiku nepromenjivosti granica na Balkanu i da se otkloni svaka mogućnost njihovih menjanja, a traže i da budućnost i funkcionalnost Bosne i Hercegovine ne zavisi od politike Beograda, koji "neometano dve decenije integriše/pripaja Republiku Srpsku na svim nivoima".
SAD da povećaju svoj angažman u regionu
Potpisnici smatraju i da je neprihvatljivo zagovaranje novog izbornog zakona u BiH, koji bi samo doprineo daljnjoj etničkoj dezintegraciji države, i ukazuju da je krajnje vreme da EU i SAD jasno osude i spreče takvu politiku, kao i da bi dodeljivanje kandidatskog statusa Bosni i Hercegovini bila jasna poruka Beogradu, Zagrebu i Moskvi da EU i SAD stoje iza suvereniteta i teritorijalnog integriteta Bosne i Hercegovine.
Tvrdi se i da Srbija zbog oslanjanja na Rusiju održava Kosovo u stanju zamrznitog konflikta i da bez međusobnog priznanja Srbije i Kosova region nema evropsku perspektivu, a kao prvi korak Kosovo treba da dobije viznu liberalizaciju za koju su davno stvoreni uslovi.
Kada je u pitanju Crna Gora, trebalo bi sprečiti mešanje u unutrašnje stvari koje potiču prvenstveno od vladajućih struktura u Srbiji, uz veliku pomoć Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, medija i bezbednosnih službi Srbije, ali i posredno i neposredno Rusije, stoji u pismu.
Traži se i deboklada pristupnih pregovora Severne Makedonije i pomoć Albaniji, koja zaslužuje status kandidata, kao i jasno stavljanje do znanja da inicijativa Otvoreni Balkan ne može biti alternativa članstvu u EU.
Imajući sve ovo u vidu, potpisnici traže da Evropa i Sjedinjene Države povećaju svoj vojni, politički i ekonomski angažman u regionu u cilju sprečavanja daljnjeg malignog uticaja vanbalkanskih i neevropskih faktora.
Apel su, između ostalih, potpisali Ivo Komšić, Vesna Pusić, Edina Bećirević, Momčilo Radulović, Žarko Korać, Sonja Biserko, Azem Vlasi, Tamara Nikčević, Boris Varga, Husnija Kamberović, Dubravka Stojanović, Dinko Gruhonjić, Milivoj Bešlin, Miodrag Vlahović, Nikola Samardžić, Dragan Banjac, Boško Jakšić, Adil Kulenović, Senad Pećanin, Ejup Ganić, Izabela Kisić, Škeljzen Malići, Rade Radovanović.
Među potpisnicima su i Srećko Đukić, Aleksandra Jerkov, Dino Mustafić, Daliborka Uljarević, Duško Radosavljević, Zlatko Lagumdžija, Zoran Vuletić, Tanja Šuković, Darko Šuković, Davor Đenero, Andrej Nikolaidis, Draško Đuranović, Boro Kontić, Danilo Burzan, Raif Dizdarević, Nevenka Tromp, Nebojša Kaluđerović, Amila Buturović, Slobodan Beljanski, Jakob Finci, Nenad Prokić, Šerbo Rastoder.
