OHRID - Predsednica Vlade Srbije u tehničkom mandatu Ana Brnabić izjavila je da Evropska unija, ako želi da Srbija kao uslov za članstvo prizna nezavisnost Kosova, treba da promeni zvaničnu pregovaračku poziciju i dokumenta u kojima se ne pominje priznavanje nezavisnosti, već normalizacija. Brnabić je na Prespa forumu u Ohridu istakla da „Srbija nije čula ništa novo kada je reč o zahtevu pojedinih zemalja da prizna nezavisnost Kosova, ali da to nikada nije čula od EU“.
"Ono što smo čuli od predsednika Hrvartske ili kancelara Nemačke je veoma različito od onoga što imamo zvanično u pregovorima EU. U ovom zvaničnom dokumentu sa pregovora, koji je usvojila EU, navodi se da se pregovori ne bave pitanjem statusa i da su u skladu su sa rezolucijama UN. Piše i da Srbija ostaje privržena dijalogu koji vodi sporazumu o normalizaciji odnosa…. Dakle, u zvaničnoj poziciji EU nema nijedne reči kojom se traži priznanje Kosova".
Predsednica tehničke Vlade je kazala da veruje da će promena pozicije EU biti teška jer i dalje ima pet država koje ne priznaju nezavisnost Kosova.
Brnabić optužila je pojedine članice EU za „sve veće licemerje“ jer, kako je rekla, štite principe međunarodnog prava i teritorijalni integritet Ukrajine, a ne stoje uz ta načela u slučaju Srbije.
„Naš teritorijalni integritet 1999. i 2008. nije bio važan mnogim zemljama koje danas štite Ukrajinu svime što imaju… Kada članice G7 govore o Srbiji, nikada ne pominju Rezoluciju 1244 jer su je sve redom prekršile. Sve ovo otežava i komplikuje proces naših evrointegracija“, istakla je Brnabić i dodala da će se Srbija kroz pregovore boriti za teritorijalni integritet i normalizaciju odnosa sa Prištinom, jer „od toga zavise ekonomski razvoj i članstvo u EU“.
Brnabić, koja vodi tehničku Vladu do izbora nove, kazala je da će energetska diversifikacija biti jedan od prioriteta novog kabineta – za koji se još ne zna kada će biti formiran, budući da ni Skupština nije konstituisana, niti su proglašeni zvanični rezultati izbora.
"Srbija će dobiti novi Vladu, i kod god bude premijer jedno je sigurno – prvi prioritet će biti energetika, investiranje u diversifikaciju, brži prelazak na zelenu energiju. I to će biti prioritet u narednih 4,5 godina…Za nas je jako važno da ojačamo energetsku nezavisnost i održivost. Za Srbiju najvažniji projekat je interkonekcija za Bugarskom kako bismo se povezali sa LNG terminalima u Grčkoj. To radimo uz veliku podršku EU, oko 50 odsto projekta finansira EU. Razmišljamo o interkonekciji sa Severnom Makedonijom i drugim konekcijama“.
Brnabić je rekla da region mora da nastavi bolje da se povezuje i u tom kontekstu pohvalila inicijative Otvoreni Balkan i Berlinski proces.
Pozvala je EU da ubrza integraciju Zapadnog Balkana.
„Više od 65 odsto naše trgovine i investicija je sa EU, a oko 17 odsto je sa regionom. I to čini 82 odsto trgovine i investicija, EU i region su najvažniji parteri za Srbiju, za našu ekonomiju i stabilnost. Ako ostavimo percepcije po strani, jasno je da su EU i region mesto gde su i naše srce i naši interesi, i politički i ekonomski“, kazala je predsednica tehničke Vlade Srbije.
Kako strani izaslanici vide Zapadni Balkan i EU?
Na panelu o Zapadnom Balkanu u turbulentnim vremenima, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da su Evropa i Amerika ujedinjene oko pitanja integracija Zapadnog Balkana u EU.
"SAD snažno podržavaju evropski projekat, to je najvažniji istorijski projekat jer je ujedinio bivše neprijatelje. Sve zemlje koje su se pridružile EU su postale stabilnije, mirnije, demokratičnije… Amerika ohrabruje i bilo koju inicijativu koja region približava međusobno i približava Evropi. MI podržavamo i Berlinski proces i Otvoreni Balkan dokle god je komplementaran sa evropskim integracijama i dokle god je otvoren za sve zemlje regiona".
Specijalni izaslanik Nemačke Manuel Sarazin nije pominjao Otvoreni Balkan, ali jeste poruku koju je u regionu nedavno preneo nemački kancelar Olaf Šolc – da ponovo želi da aktivira Berlinski proces. Sarazin kaže da je to jasan znak da se na Nemačku može računati u procesu proširenja.
"Nemačka veruje u stari, dobri model punih integracija, sa svim pravima i dužnostima. Ne znam nikog u regionu ko želi da bude član drugog reda u bilo kom klubu. Možemo da razmišljamo o tome kako ćemo to da sprovedemo, ali moramo da se borimo da održimo kredibilitet obećanja o proširenju…Zapadni Balkan je lakmus papir za našu kredibilnost po ovom pitanju".
Izaslanik zemlje koja više nije u EU - Velike Britanije, takođe kaže da London podržava učlanjenje zemalja regiona u evro-atlantski klub, pogotovo danas kada je ruski uticaj opasniji zbog rata u Ukrajini.
"NATO obezbeđuje 30 zemalja i milijardu ljudi. Važno je da se podsetimo da je NATO temelj evropske bezbednosti. Nudimo podršku dijalogu Beograda i Prištine kojim posreduje EU, nudimo podršku veoma teškoj situaciji u BiH. Ne smemo dozvoliti da politički problemi postanu bezbednosna pitanja, posebno sada kada vidimo da je Rusija skinula masku, i od energenata i hrane napravila oružje", kazao je ser Stjuart Pič, izaslanik britanskog premijera za Zapadni Balkan.
I domaćini Prespanskog foruma, kao i gosti iz inonstranstva, saglaslili su se da bi signal dobre volje iz EU bio da što je pre moguće otpočne pregovore sa Severnom Makedonijom i da se otkloni spor koji ta zemlja ima sa Bugarskom.
